Почетна / Регион / Легализација чекића!

Легализација чекића!

ПОСЛЕ ЗАБРАНЕ ЋИРИЛИЦЕ У ВУКОВАРУ

Пише Виктор Матић
Немогуће је не запитати се каква је судбина друштва које је као централни дискурс своје политичке и друштвене кампање одредило мржњу према другом народу, што је тренутно случај са Хрватском и Србима, крајње невољеном и непожељном мањином у најмлађој чланици Европске уније

Забрана ћирилице у Вуковару политички ће значити додатно заоштравање у последње време ионако лоших односа између Србије и Хрватске. Људски, укидање двојезичних табли у граду на Дунаву донеће нове притиске на Србе широм Хрватске, који већ две деценије живе као грађани другог реда а њихови се услови живота, иако звучи парадоксално, погоршавају од када је Хрватска постала чланица Европске уније.

Није време за тешке речи и ударање у ратне бубњеве, јер се тако нешто обично преломи преко леђа Срба који су остали да живе у Хрватској. Немогуће је, међутим, не запитати се каква је судбина друштва које је као централни дискурс своје политичке и друштвене кампање одредило мржњу према другом народу, што је случај са Хрватском и Србима, крајње невољеном и непожељном мањином у најмлађој чланици Европске уније.

ТЕШКИ КОМПЛЕКС

Такав дискурс, који је изгледа постао доминантан у хрватском друштву, почели су недавно да осуђују и поједини јавни делатници у Хрватској. Књижевни критичар Игор Мандић тако је казао да се не може помирити са чињеницом да једна од главних одлика хрватске уметности постаје србофобија. „Али, ја бих ту ишао и даље, па додао једну од најзначајнијих одлика хрватске културе данас, а то је србофобија, толико изражена да прелази у тешки комплекс од којег би ми сами морали највише патити. Јер, комплексаш је оптерећен страшном боли“, рекао је Мандић за „Јутарњи лист“.

Списатељица Ведрана Рудан на свом блогу написала је поводом прославе 20 година од „Олује“ да Хрватска нема разлога да слави ту акцију јер је током ње изгнано око 200.000 Срба, а да су побијени сви који нису отишли на време. „Сви то знамо па ипак је ‚ми‘ славимо као нешто из чега се родила Хрватска. Боже, колико би нам свима било боље да се никад није родило чудовиште које се данас зове Хрватска“, написала је Руданова.

Нажалост, чини се да су овакви гласови прилично усамљени у садашњем тренутку у Хрватској. Ево само неколико слика које дочаравају, чини се, сада већинско расположење у тој држави.

[restrictedarea]

РУЖНЕ СЛИКЕ

Бранимир Главаш, некадашњи хрватски генерал и бивши функционер Хрватске демократске заједнице, коме се сада суди за ратне злочине над Србима, објавио је 11. августа на свом Фејсбук профилу слике где је са женом и кучетом и позира испред флаша вина на чијим етикетама је слика Адолфа Хитлера. Вино са Хитлеровим ликом производи једна италијанска винарија, а Центар „Симон Визентал“ 2013. године оштро је осудио појаву такве амбалаже и апеловао на грађане широм света да не купују ништа што кокетира са нацистичким симболима.

Главаш, иначе, сада чека поновно суђење за убиства Срба у Осијеку 1991. године, а из притвора је пуштен у јануару ове године. После изласка из затвора приређена му је журка добродошлице на којој је рекао да треба да поново „напуни акумулаторе“ како би био спреман „за даље изазове и борбу“, јер „није извршио све оно што је обећао 1990.“ Оваква изјава не представља ништа мање од монструозне провокације када се зна да је Главаш, између осталог, оптужен и да су неке од његових жртава мучене сипањем киселине из акумулатора у уста.

Друга ружна слика из Хрватске стигла је само неколико дана пре него што је ћирилица и званично протерана из Вуковара 17. августа. Наиме, заменик градоначелника тог града Маријан Павличек и председник Градског већа Игор Гаврић снимљени су како на једној свадби страствено певају усташку песму „Ево зоре, ево дана“ (која је посвећена командантима усташке „Црне легије“ Јури Францетићу и Рафаелу Бобану). Павличек се бранио да је снимљен како пева на приватној забави, а да свој посао обавља најбоље што може и без предрасуда. Дакле, крајње занимљива подела личности – увече усташа, а преко дана градски функционер који ради у интересу свих, па чак и српске мањине,  главне мете злочина усташа чије су песме инспирисале заменика градоначелника Вуковара.

Треба ли уопште причати о мучном утиску створеном одржавањем Томпсоновог концерта у Книну 5. августа, када је у Србији обележен Дан жалости, а у Хрватској организована масовна прослава акције „Олуја“, у којој је страдало више од 2.000 цивила? Поруке са прославе и концерта у Книну биле су такве да се све завршило на протестној ноти коју је Србија упутила Министарству иностраних послова Хрватске.

 

ОДГОВОР БЕОГРАДУ

Београд је реаговао после поновљених позива на линч и уништење Срба, попут „Убиј, убиј Србина“, „За дом спремни“ и „Ми Хрвати не пијемо вина, пијемо крв четника из Книна“, и истицања фашистичких симбола Независне Државе Хрватске, у години када Европа обележава 70 година од победе над фашизмом.

„Овакво понашање је апсолутно супротно цивилизацијским и европским вредностима, као и антифашистичкој традицији Европске уније и представља најгрубље кршење људских и мањинских права, гарантованих од стране међународних организација у којима је и Хрватска члан“, наводи се у ноти српске владе.

Србија је затражила од Хрватске да испуни све обавезе које је преузела чланством у ЕУ, посебно поводом питања заштите мањина, повратка и интеграције прогнаних лица. „Имајући у виду да овакве и сличне изјаве и поступци наносе озбиљне негативне последице по укупне билатералне односе, као и политичку стабилност у региону, Србија очекује да организатори и починиоци наведених дела буду кажњени сходно законима и међународним конвенцијама“, наводи се у протесту Београда.

Одговор из Хрватске био је трагикомичан. Шибенска полиција саопштила је да је поднела прекршајну пријаву против певача Марка Перковића Томпсона због вожње мотоцикла без заштитне кациге на прослави 20-годишњице „Олује“, а да се још утврђује да ли ће га због узвика „За дом“ на концерту пријавити и за кршење јавног реда и мира. Такође, у шибенској полицији су потврдили да је Томпсон на почетку концерта, пред 90.000 људи, узвикивао усташки поздрав „За дом“, али нису желели да коментаришу да ли је тиме кршио јавни ред и мир. Само неколико дана пре тога, особе са усташким обележјима претиле су Србима окупљеним у Србу, на обележавању Дана устанка у Другом светском рату…

Све је, ипак, кулминирало забраном ћирилице у Вуковару. Тамошњи градски парламент одлучио је 17. августа да двојезичне табле (тачније њихов ћирилични део) више нису добродошле у граду са значајном српском мањином. Одлуку о укидању ћирилице изнели су одборници из редова Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и њихови савезници, док су против били они из Социјалдемократске партије, која је владајућа на републичком нивоу, и наравно српски представници.

Да ствар буде гора, питање положаја српске мањине не само у Вуковару већ широм Хрватске постало је главна тема политичких сукоба између ХДЗ, који после успеха на председничким изборима жели да преузме и владу, и СДП који је наумио да задржи премоћ у парламенту. Будући да се у појединим хрватским медијима као могући датум избора помиње и 22. новембар, јасно је да ће Срби у Хрватској бити пред многобројним изазовима и тензијама, иако СДП покушава да као централне теме кампање наметне економију, добро пуњење буџета ове године и измене пореских закона које припрема како би растеретио најмање зараде, а додатно оптеретио оне са највише новца.

Но, ХДЗ сасвим сигурно неће испустити тему која му очигледно доноси важне бодове у делу хрватског друштва. У склопу тога може се сагледати и забрана ћирилице у Вуковару, иако се одборници, иницијатори промене градског Статута, бране тиме да су само поштовали одлуку Уставног суда Хрватске којом им је наложено да се реши питање употребе језика мањина.

 

НАДГОРЊАВАЊЕ ПРЕКО СРПСКИХ ЛЕЂА

Поруке које се том одлуком, само последњом у низу драматичних инцидената против Срба у Хрватској, шаљу српској мањини сасвим су јасне. Ако је неко имао дилеме о томе какав статус треба да имају Срби у најсвежијој чланици ЕУ, после одлуке да на институцијама у Вуковару више не сме бити ћирилице добио је јасну слику – Срби нису добродошли и ради се на томе да у друштву постану невидљиви или напусте Хрватску. У истим одлукама о изменама Статута Вуковара наводи се да ће и одборници српских партија у Скупштини града моћи да добију све материјале на српском језику и на ћирилици, али само ако то изричито затраже и притом плате таксу од око 20 куна!

Надгорњавање хрватских политичких странака преко леђа Срба вероватно ће се наставити и у наредном периоду, јер влада Хрватске има право да распусти вуковарску управу ако оцени да њена одлука о ћирилици није у складу са Уставом, законима и одлукама владе. Да ли ће СДП имати снаге за такав потез пред наступајуће изборе и да ли би то било шта добро донело Србима у Вуковару, тешко је рећи после антисрпске хистерије изазване обележавањем 20-годишњице од „Олује“. Тек, министар управе Хрватске Арсен Баук написао је на свом Фејсбук профилу, након одлуке у Вуковару, да тај потез за сада неће јавно коментарисати јер је његово министарство надлежно да реагује у случају да има жалби на забрану двојезичних табли.

Представник одборника Самосталне демократске српске странке у Вуковару Дејан Дракулић оценио је да су одлуке Скупштине града катастрофалне за демократију. „Стечена права су нам умањена овом одлуком“, рекао је Дракулић и навео да ће је Веће српске националне мањине Вуковара разматрати па ускоро заузети став да ли ће од Министарства управе тражити оцену уставности измене Статута Вуковара.

Одлука вуковарских власти изазвала је нову протестну ноту Београда. „Србија упозорава Хрватску да је дужна да поштује међународне преузете обавезе. Тражимо хитну реакцију државних органа Хрватске на ту одлуку власти у Вуковару чији су највиши представници ових дана, у години када цео свет слави 70 година победе над фашизмом, постали познати широј јавности по певању усташких песама из времена фашистичке Независне Државе Хрватске“, саопштило је Министарство спољних послова Србије. Министарство је оценило да се усвојеним изменама Статута директно негира равноправност употребе језика и писма, чиме се крше основна људска и мањинска права Срба.

Питање је да ли Србија може да учини још нешто осим учестале комуникације са Загребом путем протестних нота. Можда би српске власти сада требало да искористе повољан тренутак, када су препознате као најозбиљнији фактор стабилности на Балкану, да изврше снажан притисак на Хрватску преко међународних партнера како би се озбиљно позабавили унапређењем положаја Срба. Но, у томе Београд може да омете чињеница да Хрватска, као чланица ЕУ где се одлуке доносе консензусом, има бројне могућности да опструира европске интеграције наше државе. Зато српска влада треба најпре себи да одговори да ли јој може бити приоритет улазак у  једну организацију чија чланица брутално гази права Срба. Са друге стране, ЕУ треба да одговори да ли јој треба Србија, централна земља Балкана, или је спремна да је жртвује због своје чланице у којој су учестале масовне манифестације примитивног шовинизма, па и фашизма. Београд сада има морално право да инсистира да тај одговор буде брз и недвосмислен.

Реаговања на забрану ћирилице

Европска унија Србима је поручила да је питање употребе ћирилице у Вуковару унутрашња ствар Хрватске. Тове Ернст, представница за штампу Европске комисије, рекла је да је заштита мањина важна вредност за Европску унију, али да Европска комисија нема општу надлежност у погледу мањина, јер та надлежност припада државама чланицама које доносе одлуке о мањинама. „Повеља о основним правима у ЕУ забрањује дискриминацију на основу припадности националној мањини. Међутим, Комисија нема општу надлежност у погледу мањина, нарочито у односу на питања признавања статуса мањина, њихово самоопредељење и аутономију, односно употребу регионалних или мањинских језика“, изјавила је Тове Ернст.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да се Србија због ћирилице жалила и Европској унији, али да из Брисела не очекује никакву реакцију, јер европски званичници већ две године не реагују на манифестације фашизма у Хрватској. „Наш протест је уручен Хрватској, а истовремено је достављен и Бриселу. Не очекујем, међутим, никакву реакцију Европе. Јасно се показало да су европски двоструки стандарди сад већ постали правило“, рекао је Дачић.

Министар рада Александар Вулин казао је, пре него што је стигао лицемеран одговор из Брисела, да је од реакције Загреба поводом забране ћирилице много важније реаговање Европске уније. „Ако ЕУ може својој чланици да дозволи да забрани употребу писма једном народу, да забрани сећање на Србе којих у Хрватској више нема, или их има веома мало, ако може тако нешто да дозволи, питање је какве су то онда њене вредности… Да ли смо ми онда зрели за ЕУ, ако ЕУ не може да одреагује на чист, јасан пример расизма“, рекао је Вулин.

Министар правде Никола Селаковић изјавио је да је Србима ћирилицу укидао свако ко је имао циљ да их уништи као народ. „У Србији је ћирилица забрањивана током окупације и у Првом и у Другом светском рату и не само у Србији него и на свим просторима где су Срби живели или где и данас живе и то је цивилизацијско питање“, истакао је Селаковић. На питање о изјави министарке спољних и европских послова Хрватске Весне Пусић да Србија не би требало да користи сваку прилику да заоштрава односе са Хрватском, Селаковић је одговорио да Србија није та која провоцира, него да Србија делује мудро, одговорно, али да ипак зна за границу достојанства. Према позитивном законодавству Србије, у неком месту где је у употреби мањински језик, потребно је да на последњем попису становништва та мањина има 15 процената становника, док је у Хрватској то 35 одсто.

Председник СНВ Милорад Пуповац рекао је у Дневнику хрватске Нове ТВ, поводом забране ћирилице у Вуковару: „Замислите да је у Јасеновцу 1946. године забрањена латиница“, после чега је интервју нагло прекинут. На питање новинарке како разуме садашњу ситуацију у Вуковару, узимајући у обзир вуковарску трагедију, Пуповац је одговорио противпитањем позивајући новинарку да замисли ситуацију 1946, 1947. или 1948. године да је неко, на пример, у Новској, Јасеновцу, Глини или Јадовном рекао да латинично писмо не сме да буде у употреби. То је затим упоредио с Вуковаром где се новонасталом ситуацијом, по њему, 20 година после рата покушава „обновити ратна атмосфера у којој ћете казати – не можете то (двојезичност) да примењујете законом због тога што ми мислимо да вас не треба тамо толико бити, због тога што је за нас ћирилица увредљиво писмо или из неког трећег разлога“. На почетку наступа Пуповац је рекао да питање двојезичности није проблем само за Вуковар, већ је то проблем за српску заједницу у целој Хрватској.

Вучић: Наставићемо борбу за права Срба

Премијер Александар Вучић изјавио је да ће Србија наставити дипломатску борбу за права свог народа у Хрватској, али да ниједном народу неће ускраћивати његова права. Вучић је рекао да су власти у Србији узнемирене због укидања ћириличног писма на таблама у Вуковару. „Онолико колико можемо дипломатским речником, мерама и тоном не вређајући никога, а те своје ствари имају теже и озбиљније име, ми ћемо наставити борбу за права свог народа. Никада нећемо ускраћивати права ниједном другом народу“, изјавио је он. Вучић је оценио као „интересантно“ то што Европска унија, чије су темељне вредности демократија, слобода и мањинска права, није реаговала на укидање ћирилице у јавној употреби у Вуковару, јер је у питању земља чланица ЕУ.
„Хрватска је суверена земља, али је ово нешто о чему треба да се говори. Замислите да смо ми у Београду или Суботици укинули латиницу. То би био скандал светских размера“, рекао је Вучић. Он је навео да је Србија опредељена за европски пут, али да неће дозволити да је понижавају.

УСУД ВЛАДИМИРА БЕАРЕ

Страшан је пример и случај сахране некадашњег голмана сплитског „Хајдука“ и „Црвене звезде“ Владимира Беаре. Према речима свештеника из Намесништва сплитске Српске православне цркве, Беара је желео да буде сахрањен у гробници коју је подигао за живота, код својих предака у Зелову код Сиња, у порти Цркве Светог Илије. Међутим, неко је одлучио другачије. Беара је сахрањен уз све почасти, али на сплитском гробљу Ловринац, уз службу три фратра иако је голман био православац.
„Владимир је пре десетак година подигао споменик и гробницу, јер је желео да буде сахрањен поред свог оца Јакова и мајке Марије и осталих предака. Да није тако, он не би подизао гробницу, али прошле године када се упокојио и када је одлучивано где ће бити сахрањен, с нама нико није контактирао. Његова жеља је брутално погажена, али то је на част и образ онима који су то урадили“, изјавили су за „Новости“ православни свештеници Никола Шкорић и Славољуб Кнежевић, уз образложење да би били оптужени за национализам да су се случајно успротивили томе како је Беара сахрањен.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *