Почетна / БРОЈ 383 / Легализација чекића!

Легализација чекића!

ПОСЛЕ ЗАБРАНЕ ЋИРИЛИЦЕ У ВУКОВАРУ

Пише Виктор Матић
Немогуће је не запитати се каква је судбина друштва које је као централни дискурс своје политичке и друштвене кампање одредило мржњу према другом народу, што је тренутно случај са Хрватском и Србима, крајње невољеном и непожељном мањином у најмлађој чланици Европске уније

Забрана ћирилице у Вуковару политички ће значити додатно заоштравање у последње време ионако лоших односа између Србије и Хрватске. Људски, укидање двојезичних табли у граду на Дунаву донеће нове притиске на Србе широм Хрватске, који већ две деценије живе као грађани другог реда а њихови се услови живота, иако звучи парадоксално, погоршавају од када је Хрватска постала чланица Европске уније.

Није време за тешке речи и ударање у ратне бубњеве, јер се тако нешто обично преломи преко леђа Срба који су остали да живе у Хрватској. Немогуће је, међутим, не запитати се каква је судбина друштва које је као централни дискурс своје политичке и друштвене кампање одредило мржњу према другом народу, што је случај са Хрватском и Србима, крајње невољеном и непожељном мањином у најмлађој чланици Европске уније.

ТЕШКИ КОМПЛЕКС

Такав дискурс, који је изгледа постао доминантан у хрватском друштву, почели су недавно да осуђују и поједини јавни делатници у Хрватској. Књижевни критичар Игор Мандић тако је казао да се не може помирити са чињеницом да једна од главних одлика хрватске уметности постаје србофобија. „Али, ја бих ту ишао и даље, па додао једну од најзначајнијих одлика хрватске културе данас, а то је србофобија, толико изражена да прелази у тешки комплекс од којег би ми сами морали највише патити. Јер, комплексаш је оптерећен страшном боли“, рекао је Мандић за „Јутарњи лист“.

Списатељица Ведрана Рудан на свом блогу написала је поводом прославе 20 година од „Олује“ да Хрватска нема разлога да слави ту акцију јер је током ње изгнано око 200.000 Срба, а да су побијени сви који нису отишли на време. „Сви то знамо па ипак је ‚ми‘ славимо као нешто из чега се родила Хрватска. Боже, колико би нам свима било боље да се никад није родило чудовиште које се данас зове Хрватска“, написала је Руданова.

Нажалост, чини се да су овакви гласови прилично усамљени у садашњем тренутку у Хрватској. Ево само неколико слика које дочаравају, чини се, сада већинско расположење у тој држави.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *