Почетна / БРОЈ 381 / Култура сећања

Култура сећања

Милорад Вучелић / главни уредник

Опростити можемо, али заборавити нећемо и не смемо.

Ваља напоменути да је праштање превасходно лични чин онога над којим је злочин почињен. Не може се праштати у туђе име. Жртви се то може само препоручити. Поготово је то проблематично када је реч о праштању починиоцима продуженог злочина који се наставља и траје као што је то случај у Хрватској и међу Хрватима. Тешко је и немогуће опростити некоме код кога нема ни трага кајања, напротив. Данашња Хрватска парадира и гласно се дичи и поноси својим злочинима. Званична и незванична Хрватска масовно не показује ни један једини релевантни знак кајања за почињен злочин етничког чишћења 250.000 Срба пре двадесет година. Она и данас, и то сасвим отворено, инсистира на свом ендехазијском континуитету прихватајући тако и све „заслуге“ за јасеновачки геноцид.

Занимљиво је то да је ова бивша југословенска република увек када је била под нечијим високим покровитељством, или део новог европског поретка, просто исијавала нацизмом и фашизмом. Тако је било под Хитлером и силама Осовине, тако је и сада када је постала чланица ЕУ па тако и чимбеник новог европског поретка. Наиме, многе анализе говоре да су се Хрвати у фази приступања ЕУ поприлично примирили и притајили али да су у пуном сјају, усташоидно олујно, бљеснули када им је Брисел постао формална престоница а Немачка и директни покровитељ. Ватикан се подразумева.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Ovo je validni dokument o činjenicama. Hvala autoru.

    Ali što je najgore, u Hrvatskoj su danas ustašoidne nakane u modi.
    Gledajte njihove televizije (ne samo „državne“), pa tu možete potpuno otkriti suštinu hrvatskog ustaštva koji je u ekspanziji.
    Samo što još nije i formalno državno prihvaćen.
    Laju protiv „komunista“ i režima Broza, kada su najbolje živjeli od kada postoje. Traže „dlaku u jajetu“ komunistima i Titovom režimu. Ko biva oni su u NDH (za vrijeme Hitlerovog rata) bili za narod. Ma nemoj. A Tito im je dao sve.

    A mi svi(koji se možemo sjetiti u Sarajevu ustaša i Luburića) znamo kako je bilo u toj tvorevini, pa i oni koji su rođeni iza tog sistema, jer su ostale njihove ozloglašene kuće još dugo iza onog rata, u kojima su ljude maltretirali, srbe iz Sarajeva vodili u logore (moja majka i otac su neke uspjela spasiti, kao i jevreje).
    Nemamo danas nikakvih zasluga niti tražimo. To je bio normalan ljudski čin. (Neki se naravno po tom pitanju „kite“ odlikovanjima koje možda neki nisu ni zaslužili).

    Ali da skratim, NDH je bila saveznik Hitlera.
    Današnja NDH nije ništa bolja, ako nije gora, od one iz 1. svjetskog rata. Sada se otvorenih karata priča o tome da su zapravo ustaše ugnjetavani narod. U doba NDH u Hrvatskoj je 95 % stanovništva bilo ustaško ili u kolaboraciji sa ustašama.
    Zato više puta razmišljam „koliko je to u tadašnjoj hrvatskoj zaista bilo partizana“?.

    Međutim moram priznati i još nešto drugo. Slično se dešava i u Srbiji. Četnici „normalno“ funkcionišu. General Draža je rehabilitovan (kako god ko to razumio), mada je bio saveznik Hitlera (imaju dokazi-ne izmišljam) i saveznik ustaša(takođe ne izmišljam-imaju dokazi).
    Pa onda uzmite ove u Bosni(nije radi ravnoteže) balije i handžarovce, još samo treba da i oni budu rehabilitovani (za sada-falabogu još nisu i niko o tome ne pomišlja).

    Dakle naš širi prostor je postao „leglo“ najstrašnijih i najcrnjih hohštaplera iz ranije istorije. Ubiti, ubiti, ubiti DRUGOG.

    Ovaj lijepi NAŠ prostor, sa nestvarnom prirodom i dobrima oko nas, na cijelom području Jugoslavije, ne zaslužuje ovakav tretman.

    Neka je na sramotu svima koji dozvoljavaju sadašnja razaranja naših krasnih prostora, a moglo bi biti sasvim drugačije.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Prvo,bravo za svaki Uvodnik a ovo je mali prilog istini us koju sam rasla.Rodjena u Sarajevu pre 65 godina I ne svojim voljom oterana a u sebi nosim secanja na price moje bake,oca I strica koji su ostali zivi posle ubistva strica I dede zajedno sa jos 700Srba iz Sarajeva.A znate li kako su ubijeni?Zivi spaljeni u jednom kuci u Reljevu malom mestu pored grada.A znate li Ko je to ucinio?Komsije Ustase..Svakog 7sept.sam jos kao dete Isla sa babom na to mesto zajedno sa jos 700 udovica,sestara,brace…Ovo Sam napisala kao dug prema mom ocu koji nije vise ziv a ziveo sa tim CEO zivot.Oni su ubijeni samo zato sto su bili Srbi.Tesko,pre tesko a stalno se ponavlja.Pa ima li kraja?Hoce li Ijedna Srpkinja roditi a da joj dete ne doceka rat i pogrom.Ljilja Knezevic Suvakovic

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. komentar g. velimira uz duzno postovanje je politika komunistickog rezima u kome smo ziveli u bivsoj jugoslaviji. to je tajnesrecni paritet koji sepotencirao da su pavelic u hrvatskoj i g.general draza u srbiji jedno isto. da su narodi jedni isti, hrvati docekujuci nemce sa cvecem i srbi ubijani 1oo za jednog vojnika nemackog,isto. svaki mesec u komunistickom glasilu pored borbe, politici, izlazio je feljton o hvatanju draze mihajlovica, ni jedan feljton o pavelicu po mom secanju nije izasao naistim stranicama. o pcovskim kanalima saznali smo posle sahrane najveceg i narodnosti. jedno je dobro u svemu ovome, srbi su mnogo saznali o hrvatima i propaganda komunisticka o bratskom narodu, nedovoljno alipolako pocinje da se osipa.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *