Почетна / БРОЈ 382 / „Јеврејвуд“ – истина или расистичка провокација?

„Јеврејвуд“ – истина или расистичка провокација?

Пише Владислав Панов
Ко стварно влада америчким шоу-бизнисом и зашто? Да ли је тачно да „сви то знају, али нико не сме то јавно да изговори“?

Ко управља Холивудом? Наизглед необично питање. Неки ће рећи – „влада хаос“, с обзиром шта из ове фабрике снова излази, посебно последњих година, а и како се у њему послује, постаје „неко“ и још лакше – нико. Можда је ипак, као и свуда, у питању новац. Да, али чији? Занимљиво колико и ова питања је оно што би могло да укаже на другу непознаницу. Ко, наиме, тако дуго и упорно успева у стварању атмосфере и убеђења да на оваква питања јавно не би смело ни  бити одговора. Јер, ко се икада и усуђивао да на ову тему нешто каже, посебно ако је његово име имало ту тежину да му речи доспеју далеко и широко, бивао је жестоко нападан. Још је у сећању прошлогодишње страдање славног и веома цењеног енглеског глумца Герија Олдмана када је доспео у центар пажње светске јавности и под тешке ударе „либералних“ западних медија јер је, као пре неких четврт века раније легендарни Марлон Брандо несмотрено или умишљајно, свеједно, био превише дрзак на рачун јавне тајне коју нико јавно не сме да изусти – да Холивудом управљају јеврејски моћници и њихови лобији. Као легенда пре њега, под старе дане понижавана и блаћена, и Олдман је доживео бес правих управљача његових послодаваца. Можда се чувени глумац занео мислећи да пошто има западни педигре, пасош и образовање, као и такође западну славу и новац, те да као становник најнапредније цивилизације од када је света може слободно да изрази своје мишљење на било коју тему и да због тога не трпи никакве последице. Додуше, ко зна, можда у том његовом савршеном свету заиста и можете да без последица обзнањујете свету шта мислите. Авај, ако је у теорији можда и тако, у пракси није. Односно, ако су скоро све теме на располагању уживаоцима демократских слобода, једна је сигурно табу. Тиче се јеврејског утицаја у америчкој индустрији забаве. Посебно у Холивуду. Гери Олдман је из можда барем њему знаних разлога кренуо стопама Бранда и у великом интервјуу у летошњем издању „Плејбоја“ покушао да одигра ролу опуштеног плејбоја који све зна и никога се не боји када то што зна треба да јавно искаже. Све је почело од коментарисања чувеног испада Мела Гибсона који је у пијаном стању ухваћен за воланом и том приликом је вербално успео да нападне не само полицајца већ је докачио и Јевреје користећи погрдно име за њих. То је изазвало такву лавину осуда и наводни ватрени одијум јавности, дакако добрим делом диригован од стране медија, да је славни аустралијски глумац и режисер доживео медијску катастрофу од чијих се последица још увек није опоравио. И поред потоњих извињења он је годинама изопштен из елитног холивудског друштва коме је пре тога безбедно деценијама припадао. Има ли бољег доказа ко влада Холивудом?

Гери Олдман је напао медијске и уопште читаву јавност тврдећи да су сви лицемерни и да су скочили да нападну Гибсона за погрде које сви користе у свакодневном комуницирању, укључујући и Јевреје. Политичка коректност што је на сцени, истакао је Олдман, је до сржи лицемерна и потпуно бесмислена и гади му се. То би све можда још и прошло да се није усудио да дода и ово:

„Мел Гибсон је у граду којим руководе Јевреји рекао погрешну реч па је тако угризао руку која га храну, мада више му и није потребно да га она храни јер има довољно новца!“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *