Почетна / БРОЈ 381 / Излог књиге

Излог књиге

Марко Алексић, Личност и време Краљевића Марка „Лагуна“, Београд, 2015.

Национални херој Срба, али и свих Јужних Словена од Алпа до Црног мора, епски великан опеван у стотинама песама и легенди, израстао је у најславнију средњовековну личност са ових простора. Вековна митологизација потиснула је чињенице о Марку као стварној историјској личности и владару који је стекао поштовање и савременика и потомака. Национална свест га прихвата као пуког турског вазала и маргиналну политичку фигуру, упркос ономе што говори обиље историографске грађе. Готово невероватно звучи и податак да до сада није било ниједне свеобухватне биографије Краљевића Марка.

Ова књига покушава да први пут исприча целу и истиниту причу о његовом животу: причу о томе како је као сваки средњовековни владар и ратник учествовао у биткама, често путовао, проводио време у лову или читању, присуствовао прославама и венчањима, водио приватни живот (женио се најмање три пута), али и како је доживљавао себе и како га је доживљавало његово време – као витеза. У исто време, прича о историјском Марку, постављена у шири оквир бурног 14. века, представља и причу о српском средњовековном друштву и времену у којем је живела једна од најпознатијих личности у српској историји

Богољуб Шијаковић, Велики рат, Видовданска етика, Памћење „Службени гласник“, Београд, 2015.

О стогодишњици Великог рата, постављајући најпре дијагнозу времена данашњег а потом луцидно анализирајући дух времена уочи сарајевског атентата, аутор есеја жестоког набоја, колико интелектуалног, толико и емоционалног, кроз прецизно изоштрену оптику културе памћења говори о узроцима и разлозима, мотивима и поводима, циљевима и сврхама рата, о ,,праву на рат“ о,,посезању за светском моћи“ и намерама за преструктурирање светске моћи. У одбрану права на идентитет, на смисао жртвовања и светињу живота, утемељен дубоко у традицији, из бездна сабирне свести о прошлости, ослушкујући и дошаптавајући се са громком лириком ,,Итаке“ Милоша Црњанског, која јечи ,,из оностраности патње и с оне стране смрти“ , Шијаковић попут Црњанског, ,,враћа Видовдану неисцрпну народну снагу важења“ позивајући на право спомена имена жртве и на подизање спомена жртви“.

Наташа Марковић, Леди Пеџет „Плави јахач“, Београд, 2015.

Књига о Леди Пеџет која се још у Балканским ратовима заљубила у њене Србе, а неколико дана пред смрт изјавила Ако ме сви забораве, то ми је свеједно! Само да ме моји Срби не забораве! на 100 годишњицу од Великог рата призвала је у сећање ову енглеску хуманитарку највишег реда. Жена енглеског посланика у Београду и лична пријатељица Александра Карађорђевића, у Балканским ратовима радила је као добровољна болничарка, у Првом светском рату отворила је болницу у Скопљу, а после Другог светског рата помагала је Србима у емиграцији у Лондону. По речима ауторке ова књига будући да се у њој није бавила животом и радом Леди Пеџет изван граница Србије и ратних збивања, у великој мери представља пролог за озбиљну научну биографију.

Онуфрије Хиландарац,  Светогорски кувар „Лагуна“, Београд, 2015.

Годинама припремајући монашку храну у складу с древним хиландарским рецептурама, отац Онуфрије је посвећено истраживао и разноврсност трпезе других монашких заједница на Светој Гори.
Више од 140 рецепата у овом кувару су аутентични, светогорски, потичу из различитих манастирских кухиња, не само из хиландарске и лаки су за спремање, али су пре свега здрави. Сва јела су без меса и изузетно хранљива а састојци се могу наћи на пијаци. Рецепте прате и анегдоте и приче из светогорског живота. У књизи се налазе веома ретке фотографије монаха у њиховим активностима: кување, прање судова, чишћење рибе, пецање, лов на октоподе, радови у повртњаку, орезивање воћки, рад у винограду, послуживање трпезе и друге. „Светогорски кувар“ је књига која духовитим приповедањем у јединствену целину сажима историју и свакодневицу Свете Горе, откривајући богатство укуса као једно од скривених блага овог мистичног света.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *