Почетна / Друштво / Излечени људи у неизлеченом друштву

Излечени људи у неизлеченом друштву

Транс прајд

Пише Наташа Јовановић
Симболички гледано, Транс прајд ће окупити људе који се у својој кожи нису осећали добро. Да ли би у том смислу могло да им се придружи још пет милиона Срба који се, такође, не осећају добро у својој кожи, или како је то саркастично прокоментарисао продавац у једном ланцу трговина: Камо среће да сви будемо поново рођени, као они, па да сви сада парадирамо. Ваљда је суштина да у још неизлеченом друштву покажемо да живе излечени људи

Пошасти хомосексуалности и педерастије, која је из супкултурног миљеа, из забране и изопштења пре само неку годину у Србији прешла у контранапад и постала политички манифест, ове јесени придружује се и трансвестија.  Наиме, 20. септембра, у организацији Удружења грађана „Егал“ и Геј -лезбијског инфо-центра, поред Геј параде која се одржава последњег дана Недеље поноса заказан је и Транс прајд.

Транс прајд први пут у Београду окупиће трансродне особе, оне које су у неком тренутку свог живота одлучиле да промене пол, које се не уклапају у традиционалне бинарне моделе полно/родних подела, односно особе чији родни идентитет није једнак њиховом полу. Иако су геј и транс манифестације заказане за исти дан, припадници Геј параде ће шетати београдским улицама, док ће трансродне особе стајати у парку између Председништва, Скупштине Србије и Скупштине града.

Деценијама раније, у бившој Југославији нису били непознати случајеви ни хомосексуализма ни трансвестије ни педерастије. Евиденција је била другачија и држава је овакве појаве криминализовала. Али једно је престати са криминализацијом оваквих случајева, друго пак афирмисати ове настраности на нивоу обавезног штива које ми, остали, морамо да разумемо. Да ли разлог најављеног одржавања Транс прајда лежи у чињеници да је штиво спремно?

[restrictedarea]

МЕЊАЊЕ СВЕСТИ КАО ЦИЉ

Транс прајд се одржава због, како наводе организатори ове манифестације, алармантног положаја у којем се налазе све трансродне особе у Србији.

„Нас закон не препознаје, не види. Желимо да покажемо да постојимо и обраћамо се јавности са поруком: ‚Ти људи постоје, живе око вас‘.“

Да ли је ово небо изнад Србије мало за људе свих сексуалних и иних оријентација? Чини се да није. Откуда онда та потреба истрауматизованих људи да нам укажу на прави пут, сем ако тај пут нема за циљ мењање свести грађана, разарање традиционалних вредности и задобијање већ очигледне, убедљиве и постојеће међународне подршке?

Подсетимо да, откако је Србија кренула путем ЕУ, из земаља чланица овог политичко-економског галиматијаса, пред сваку најављену јавну манифестацију хомосексуализма, оглашавали су се дежурни полицајци, хистерично инсистирајући на „геј проблематици“. Ово питање постало је озбиљан терет тек када су земље чланице одлучиле да помогну, логистички и финансијски, пројекте НВО сектора који су имали за циљ социјализацију и адаптацију популације са другачијом сексуалном оријентацијом. Са афирмисањем заједнице трансродних особа поново је у име проблематичног питања људских права отворен терен за једно ново насиље.

Шта трансродне особе захтевају и коју поруку треба да пошаље предстојећи скуп?

Војна пензионерка Војске Србије, мајор Хелена Вуковић, која се наметнула у први план као лице којем је пошло за руком да пољуља уверење да је наша војска брката и да је то занат патријархалних хетеросексуалаца, гостујући на Н1 телевизији, испред Организационог одбора ове параде, навела је да је њихов проблем родни идентитет а не сексуална оријентација.
„Императив свих нас је бољи живот. Оно што је најбоље за ЛГБТ популацију је безбедно интегрисање у редовне токове друштва, а не да штрче“, каже Хелена.
Говорећи о проблемима са којима се транс особе суочавају, навела је да оне у процесу транзиције не могу да изваде нова документа јер је то омогућено само после операције промене пола.

„Ја сам у транзицији и законски сам морала да прилагодим фотографију на личним документима садашњем изгледу али ми је и даље у документима остао мушки пол и старо име. Измена ЈМБГ и имена у документима могућа је тек након операције промене пола, уз потписе лекара, али проблем је  што процес транзиције траје неколико година и транс особе се у том периоду суочавају са бројним проблемима. Један од наших захтева је сензибилизација полиције, здравствених служби, центара за социјални рад. Ми желимо да живимо, да се стопимо“, каже она.

У Србији нема прописа који регулишу правни статус после промене пола. Транс особе тек по завршетку процеса прилагођавања пола родном идентитету могу да добију адекватна лична документа, док закон, како истичу из организације „Егал“, чак ни не препознаје основ за издавање ових докумената трансродним особама. Ова чињеница, између осталог, онемогућава адекватан приступ здравственој заштити, школовање, запослење. Проблеми настају ако је трансродна особа била у браку и има децу и заједничку имовину или уколико жели да остане у браку, што је немогуће јер су код нас истополни бракови забрањени. Такође, непознаница је и да ли деца у својим документима морају да мењају податке родитеља, као и да ли могу наследити имовину.

Уставни суд је пре извесног времена дао препоруку матичарима да не компликују промену личних података трансродних особа. Треба очекивати да неки од дежурних европских полицајаца ово стање дефинише „примитивним“ односом према грађанским и људским правима.

 

Да ли је о разумевању реч

Хелена тврди да њена околина сада има више разумевања, чак и најконзервативнији пријатељи показују разумевање. Готово као у библијској причи о камену и проститутки. Но, треба рећи да је проблем то што се овде не ради о потреби за разумевањем већ о друштвеној искључивости, инсистирању да нешто девијантно постане и друштвено обавезујуће, опаком науму да се покори и изопачи политика образовања и васпитања најмлађих чланова друштва.

Хомосексуализам у Србији је већ одавно пласиран кроз разне облике забаве, а пре свега кроз модну индустрију и уметност, и неких десетак година после укидања закона којим је јавна манифестација хомосексуалности забрањена снажно је запаћен. Да ли сада ово увођење трансвестије као мере поштовања људских права представља врхунац покушаја менталног преобраћања? Или је на реду педофилија?

Наш и речник савремене Европе се умногоме разликују. У речнику нове Европе, патријархалност не представља ништа друго него заосталост. Отуда су у њеном убијању учешће узели својеврсни петоколонаши подједнако зарад своје промоције и зарад промоције политичких идеја, али и зарад политичког капитала пред групом која захтева слободу.

Управо ће они у најављеној манифестацији ове друштвене декаденције препознати крунски доказ демократије. Било би у реду да се овој поворци и придруже, као њени прометеји.

Иако организатори инсистирају на томе да је њихова циљна група шира јавност, прве назнаке подршке овој великој провокацији долазе од Бранка Ружића и Борислава Стефановића ‒ што говори о политици притиска која се, мало видљиво, мало невидљиво, спроводи над српским политичким партијама и појединцима.

Они ће, ваљда, у духу европских схватања нових вредности, овом неизлеченом друштву показати да постоје излечени људи.

Симболички гледано, Транс прајд ће окупити људе који се у својој кожи нису осећали добро. Да ли би у том смислу могло да им се придружи још пет милиона Срба који се, такође, не осећају добро у својој кожи, или како је то саркастично прокоментарисао продавац у једном ланцу трговина: Камо среће да сви будемо поново рођени, као они, па да сви сада парадирамо. Ваљда је суштина да у још неизлеченом друштву покажемо да живе излечени људи.

Да ли Србија, у жељи да се покаже да иде у корак са временом, да је демократска и проевропски оријентисана, а не девастирана, каква јесте, заправо шаље поруку да је и сама део једне шире, друштвене травестије?

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *