Грчка на продају

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

После изгласавања трећег пакета кредиторске помоћи, владајућа „Сириза“ је све ближа расколу а Грчка ванредним изборима

Доскорашњи страх и трепет еврозоне, „најопаснији популиста“ Европе, премијер Грчке Алексис Ципрас више се не кити овим епитетима. Посебно то не чине средства јавног информисања у Грчкој. Овај харизматични млади човек, који је подигао Европу на ноге доласком на кормило грчког брода што је већ увелико слао СОС сигнале својим „наглувим“ европским саборцима када се Ципрас попео на њега, ставио је на прво место приоритета спас властите отаџбине.

 

РАСЦЕП „СИРИЗЕ“

Ципрасова предизборна обећања сада личе на слатке папирне куле од карата, у које је грчко бирачко тело покушало да се сакрије под ударом понента – западног ветра претњи Грекситом.

Сасвим је извесно да „Сириза“ више није јединствена левичарска странка. Свака њена струја ће са собом, у тренутку неминовног цепања, однети своја предубеђења, бес због разочарања и горки укус изгубљених идеала у року од само седам месеци. „Сириза“ се неће распасти због тога што више нема подршку народа, већ ће њено комадање бити обављено рукама сопствених посланика који су се у суштини поделили на три табора: на оне уз премијера, на узданице леве платформе Панајотиса Лафазаниса и Зои Константопулу (председница парламента) и на трећу групацију што још није у потпуности рашчистила (пред јавношћу, макар) своје ставове.

[restrictedarea]

Почетком следеће недеље очекује се гласање о поверењу влади у грчком парламенту, пошто је, као што је познато, држава и званично ушла у процес доделе трећег пакета помоћи Европске комисије, Европске централне банке, Међународног монетарног фонда и Европског стабилизационог фонда. Премијер Ципрас је решен да затражи глас поверења од посланика грчког парламента, а у случају да влада не добије подршку, биће расписани ванредни парламентарни избори, према најавама, већ за 20. или 27. септембар.

Са сигурношћу се може тврдити да лева платформа, под вођством бившег министра за енергетику Панајотиса Лафазаниса и Зои Константопулу неће дати глас поверења председнику своје странке и премијеру Грчке, иако, како кажу, не желе да збаце владу већ само да се са развојног пута земље склони трећи пакет економске помоћи који ће је заувек ставити у вазалски положај. Лева платформа пита се и зашто ће влада пред парламент изнети питање поверења. Да би се ослободила тежине леве платформе која стално подсећа на (изневерена) предизборна обећања, или да би Ципрас потврдио привремену наклоност „Нове демократије“, „Пасока“ и „Потами“?

У редовима „Нове демократије“ под (привременим) вођством Вангелиса Мејмаракиса увелико се спремају за изборе, не схватајући тачно шта Ципрас жели њима да постигне и зашто унутрашње проблеме своје партије лечи прејаким лековима, рецимо изборима који ће скупо коштати већ поклеклу, или боље рећи непостојећу касу грчке државе.

ТРЕЋИ ПАКЕТ

Протекле недеље влада премијера Ципраса искључиво се бавила ишчекивањем потписивања уговора са Европским стабилизационим фондом као и техничким питањима остварења трећег пакета помоћи. Најкритичнији тренуци за грчки народ били су тренуци очекивања резултата гласања европских парламената кроз које је уговор „морао да прође“.

Трећи пакет помоћи је, према мишљењу присталица леве платформе, изгласавање новог дужничког уговора и понижавање демократије. Сматрају да је овај дужнички уговор без премца и да је у ствари једна обична фарса европских колонијалиста.

Опозиција сматра да је Ципрасова влада једноставно продужила муке грчког народа за седам месеци, и да се изгубило много угледа и снаге на игре бившег министра финансија Јаниса Варуфакиса, који је, по речима опозиционих странака, покушавао своје економске теорије са папира да пренесе у сферу стварности, и да му је његов народ у томе био заморче.

Ураган противљења, чуђења и осуђивања подигао се на грчкој политичкој сцени после одлуке о препуштању на коришћење и економско експлоатисање четрнаест аеродрома (између осталог и солунског) немачкој компанији „Фрапорт“ на четрдесет година. Лева платформа је овај поступак владе назвала етничким, економским и друштвеним злочином осуђујући Ципраса што је поклонио плен Немцима за мале паре. Поједини чланови „Сиризе“ питају се да ли је можда ово уступање аеродрома поклон – доказ захвалности канцеларки Ангели Меркел и министру финансија Немачке Волфгангу Шојблеу што су омогућили Грчкој трећи пакет помоћи. Крајња левица „Сиризе“ сматра да су на реду луке у Пиреју и Солуну, па онда железница. Сви углас узвикују у парламенту: „Изволи, народе, Грчка је на продају.“ Једно од основних Ципрасових предизборних обећања било је да неће бити приватизације гиганата који могу донети профит својој држави. Иначе, док је Антонис Самарас био премијер, била је донета одлука о продаји ових аеродрома. Тада је Алексис Ципрас гест владе називао „сумњивом распродајом“. Данас је уз њега, што се тиче аеродрома и политике приватизације, једино бивши премијер и председник „Нове демократије“, тај исти проевропски настројени Антонис Самарас.

Још један камен спотицања за садашњу владу је проблем илегалних миграната који су буквално преплавили острва Егејског мора. Влада је донела одлуку да ће унајмити брод за 2.500 избеглица и миграната који ће ићи од острва до острва и купити их, а на њему ће се спроводити и попис нових придошлица.

Опозиционе снаге сматрају да је „Сириза“ и овде „изгубила борбу“ јер се влада није на време организовала да затражи помоћ Европе, будући да је избеглички проблем ипак међународни, и да не могу сви да граде зидове и жице а да се Грчка „дави“ у немоћи да смести, нахрани и излечи хиљаде придошлица. У сваком случају, чињеница је да је Ципрасов тим седам месеци био заокупљен борбом против изласка из еврозоне и могућностима отплате дугова; како иначе Грци воле да кажу, Ципрас од дрвета није видео шуму…

[/restrictedarea]