Почетна / БРОЈ 384 / Грађа за речник 6 – Глувонема мачка

Грађа за речник 6 – Глувонема мачка

Пише Милован  Данојлић

За разлику од структурисаних модерних друштава, наше сиротињство није достигло недвосмислен  класни  статус. Оно се одржава на равни личне несреће, себе доживљава као жртву  инокосне несналажљивости, и јединог кривца налази у усуду. Друштвени систем је аболиран. То је веома видљиво у држању пензионера и њихових политичких представника, вазда расположених  за пријатељевање  са државним управљачима

Три месеца на селу, у самоћи која замагљује друштвену стварност, а приближава далеке и измишљене светове. Телевизор ми је испао из мреже, скупо плаћени дигитални адаптер хвата једино Лозницу, Шабац, Ваљево, Крагујевац и  Јагодину, радио по цео дан понавља две-три исте вести. Имање ми је у забаченом кутку сеоског атара, од ретких суседа ме деле њиве и пашњаци, и високе крошње уског шумског појаса испод кога вијуга корито  пресушеног потока. У таквом, пустињачком истрајавању сваки живи покрет и облик добија појачано значење. На пристојност у држању и облачењу обавезује ме и понека нагло процветала ружа, кос који ме гледа са кућице за хидрофор, човеколико стабло трешње, или сунцокрет широко отвореног ока. Одем ли до врзине да се помокрим, окренем, из пристојности, леђа свему што ме окружује. Природа ме посматра са милион знатижељних очију.

У ту, темељну издвојеност упала је, изненада, једна жута мачка. Кад је први пут искрсла, готово сам се уплашио, као да ми је ванземаљац  бануо  пред  кућу:

„Бежи, шта тражиш овде!“

Гледала ме је равнодушно и са досадом, као створење огуглало на вербалне грубости: није ме узимала озбиљно, или ме   није чула. (Касније ћу разумети да је глувонема.) Било је то, свакако, једно од најжалоснијих створења које сам у последње време срео. Прљаво жуте длаке, отромбољеног трбуха, са допола поткраћеним репом чији преостали патрљак, као кажипрст, оптужује суровост света који јој је окрњио телесност, маукала је  једва чујно, попут мишића који покушава да цијукне. Бескућница и сеоска беземљашица, мачка-пролетер, проскитана и раздомаћенa, Felis domestica принуђена да живи од просјачења и од онога што улови, уз толики стицај неповољних околности, држала се поносито и прибрано, не одустајући  од основних права свога  рода. Изразито оштрог вида (он се, ваљда, развио на рачун одумрлих и закржљалих чула) знала је да по пола сата пиљи у једну тачку, да би се, на крају, као одапета из праћке, стуштила и прогутала сићушан плен. Од  једног сељака чух да и код њега свраћа, да је хронично гладна, да се недавно омацила, да пород негде крије, или су јој га бацили у рит  подно села. То је није превише погодило, на све је навикла: у трпљењу и одрицању достигла је вртоглаву висину и постала имуна на ударце судбине.

Почех је хранити, шта сам друго могао…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. i dobar deo populacije Srbije u Vašoj gluvonemoj mački. Borimo se da preživimo.Bivamo osakaćeni ali dok ima života u nama idemo dalje. Ništa niste izgubili time što Vam televizor „hvata“ malo stanica. Uživajte u lepoj našoj Srbiji bez medijskog zagađivanja.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *