Почетна / БРОЈ 381 / Грађа за речник 5 – Дивоте вулања

Грађа за речник 5 – Дивоте вулања

Пише Милован Данојлић

Глагол вулати се, у веку надзвучних брзина и Интернета, сасвим је испао из  употребе. Његово значење је: вући се, луњати споро и бесциљно, вуцарати се, врзмати се. У Речнику МС означен је као локализам, илустрован примером из прозе Драгише Васића, нашег земљака, Горњомилановчанина

Сустиже ме на кривудавом општинском путу којим смо давно-давно, као ђаци-пешаци, по сунцу и киши, снегу и ветру, одлазили у новоотворену нижу гимназију. „Лека Швеђанин“, како га сељаци зову, радни век је провео   у богатој нордијској краљевини, где се и сам, за наше појмове, обогатио. Вози големи „Волво“, у село свраћа с мене на уштап, колико да обиђе напуштену породичну кућу. Стари колски пут је око 1960. асфалтиран, ђацима је обезбеђен превоз аутобусом, напредовало се у сваком погледу, и све напредујући, увалисмо се у Кризу. Село одумире, народ престао да се рађа, а нама, преживелима, остадоше успомене на неповратне, у понор срушене године. При ретким сусретима, Лека ме поздравља као да смо се јуче растали; лупа ме шаком по рамену, уз громогласан повик:

 

„Где си, исписниче?“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *