Почетна / БРОЈ 384 / ДАНТЕ, СРБИ И ХРВАТИ

ДАНТЕ, СРБИ И ХРВАТИ

Поводом 750 година од рођења италијанског  и светског песника Дантеа Алигијерија

Пише Драган Мраовић

Шта све може бити „изгубљено у преводу“ велике литературе, и да ли је помињање Срба у Божанственој комедији доказ и потврда развијене српске државности, а помињање Хрватске на штету Хрвата?

У Европи и код нас актуелно обележавање годишњице рођења великог Дантеа Алигијерија, творца бесмртне епске поеме Божанствена комедија (ове – 2015. навршило се седам и по векова од песниковог рођења) добар је тренутак да се проговори о једном српско-хрватском спору, тачније речено, о фалсификатима који у појединим (хрватским) преводима, а још убедљивије у коментарима стихова Комедије, и упркос јасним стручним увидима не само опстају већ се и преносе у наставу на Београдском универзитету!

У Божанственој комедији поменути су и Срби – у Рају, у 19. певању, и Хрвати, у 31. певању. Иако у Рају то помињање није било рајско, ни по једне, ни по друге, нико није ни завршио у Паклу, како то многи мисле. Ипак, постоји битна разлика између помињања нас Срба и наше „истојезичне браће“ Хрвата у овој Светој песми, јер Данте помиње Србију као државу која је ковала свој новац, а Хрвате, како то иначе недвосмислено тумаче италијански коментатори, као метафору за „далеку и непознату земљу“, па и као синоним за „дивље и неморалне људе“ (gente selvatica e scostumata). Дакле, сасвим супротно од хрватских тумача, укључујући и Миховила Комбола, наводног хрватског преводиоца целе Дантеове Божанствене комедије, иако он, уистину, није преводилац целокупног дела. (Једини су, наиме, преводиоци целокупне Божанствене комедије код Хрвата которски бискуп Франческо Фрањо Учелини Тице, који је свој превод посветио „слози и љубави Хрвата и Срба, једнокрве истојезичне браће“, и Исо Кршњави, који је превео Дантеа у прози; а код Срба, Драгиша Станојевић, Драган Мраовић и Коља Мићевић – по хронолошком реду објављивања превода). Несумњиво да уз српске преводиоце не може стати хрватски преводилац Миховил Комбол, јер није превео цели спев, а и у делу превода где је присутан – текст су углавном одрађивали његови сарадници и асистенти. Олинко Делорко је превео, без Комболa, задњих шеснаест певања Раја и написао све фусноте и коментаре. Питање је колико је то уопште „хрватски“ превод, ако се зна, по сведочењу академика др Никше Стипчевића, Комболовог рецензента, највећег дантеолога свих времена на Балкану, да је Комбол скупљао лексику из говора Срба по личким селима да би дао патину епа своме преводу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *