Почетна / БРОЈ 381 / Чије су наше цркве

Чије су наше цркве

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

Косовски Албанци и њихове вође, након масовних физичких уништавања 1999. и 2004, као и спорадичних у годинама између, прешли су на фазу фалсификовања историје

Још једном су српске власти и јавност затечено дочекали нову „шокантну“ вест: косовске власти затражиле су пријем у УНЕСКО, одјекнуло је на насловним странима најутицајнијих новина. Практично, то значи да постоји могућност да ће највреднији српски споменици културе, који имају статус светске културне баштине, уз још придодати епитет угрожене, а то су Пећка патријаршија, Грачаница, Дечани и Богородица Љевишка, да не помињемо сада и многе друге цркве и друге нецрквене објекте, добити ознаку културне баштине Косова и бити препуштени на бригу приштинских институција и у наслеђе „Косовара“.

 

„ИСТИНА“ У КОЈУ СЕ УЛАЖЕ НОВАЦ Најгоре је што постоји озбиљна могућност да до тога и дође у блиској будућности. (А како су бринули и шта мисле о њима, колико их осећају као своје, показали су добро и 17. марта 2004. када су се српске цркве нашле на рушилачком удару маса по свим косовским градовима.)

Оно што је несхватљиво, и што иритира, јесте чињеница да смо поново доведени пред свршен чин и да готово ништа нисмо учинили да до њега не дође. Косовски Албанци и њихове вође, после масовних физичких уништавања 1999. и 2004. године, као и спорадичних у годинама између, прешли су на фазу фалсификовања историје. Њихови историчари заступају тезу да су наше цркве градили Албанци, да су оне заправо њихове а да смо ми за време „немањићке окупације“ били само узурпатори. Они у своју „истину“ улажу огроман новац. Школују на престижним светским универзитетима историчаре и историчаре уметности који ће бити њени корифеји, праве међународне семинаре на којима за екстремно дебеле хонораре говоре и страни научници, објављују монографије и брошуре, снимају документарне филмове…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *