Почетна / Друштво / Апатрид у сопственој кући

Апатрид у сопственој кући

Случај Оливера Ивановића

Пише Наташа Јовановић
Какву поруку задржавањем у притвору Оливера Ивановића  међународна заједница шаље Србима на Косову?

Тужилаштво још није испитало све сведоке у случају притвореног Оливера Ивановића, постоји још десетине њих који треба да буду саслушани пред судом, рекла портпаролка Еулекса Драгана Николић Соломон, пренео Танјуг.

Председница судског већа је, следи образложење, одбила захтев за укидање притвора Ивановићу, као неоснован, јер, сматра да адвокати одбране нису пружили довољно разлога да се укине та мера или замени блажом мером.

Ни све гаранције Владе Србије нису задовољиле критеријуме „доброг разлога“  за  укидање притвора човеку који се у Еулексовом притвору до овог тренутка налази дуже од 560 дана!
Она је додала да према мишљењу председнице судског већа, није дошло до значајнијих измена у околностима суђења, а постоји и бојазан да би могао да побегне, као и могућност застрашивања сведока. На чињеницу на којој инсистира одбрана да је до сада испитано 47 сведока, укључујући два заштићена, при чему није забележен нити један покушај застрашивања или ометање поступка, председница се није освртала. Ивановић, лидер Грађанске иницијативе СДП, који је словио за најлибералнијег политичара на Космету, лидера Срба који у свом програму никада није искључивао помирење и толеранцију, човека на кога се међународна заједница, што је важило као опште место међу Србима, могла ослонити – на овај антицивилизацијски и антидемократски акт одговорио је штрајком глађу.

[restrictedarea]

ПУТ У ХАОС

Какву је поруку лишавањем слободе човека коме је једином полазило за руком да очува какав-такав мир на улицама Косовске Митровице, међународна заједница послала? Да ли да овде није дошла да би донела правичност и демократију, већ да би етнички очистила овај простор? Или је довољно тек констатовати, као што је у једној од својих  колумни рекао новинар и писац Живојин Ракочевић, један од организатора протеста испред зграде Еулекса у Приштини: Правда међународне заједнице не постоји изван етничких интереса косовских Албанаца. То је сигуран пут у хаос.

Оливер Ивановић је оптужен да је на Косову и Метохији починио ратни злочин над цивилима 1999. године. Ухапшен је 15 година касније, када је добровољно отишао на саслушање, уочи локалних избора у Покрајини. У затвору је годину и по дана. Доказа против њега нема. Наставак суђења заказан је за 6. октобар. Време и месеци одмичу, и док су чак и поједини Албанци спремни да признају да је овде реч о политичком прогонству, Еулекс не губи наду да ће се једном, ниоткуда, појавити и неки доказ, како би се између чланова ОВК које очекује суђење у Специјалном суду, и представника Срба подвукла каква-таква, па бар и насилна симетрија.

После Оливеровог хапшења, подсетимо, бивши полицајци и функционери МУП-а који су се спремали да конкуришу за прелазак у такозвану Косовску полицијску службу (КПС), упозорени да лов на српске главе тек почиње, напустили су Косово. Спискови за хапшење наводно садрже и имена оних Срба који су се на било какав начин, од 1999. године, замерили дојучерашњим албанским терористима. Ови Албанци се сада наиме појављују као легитимни и међународно признати политички заступници лажне државе Косово. Српски извори на Косову кажу да је реч о списку који садржи преко 1.000 имена, да се он и даље допуњава новим именима, те да је сваки Србин потенцијална мета, само ако неки Албанац прстом покаже на онога за кога процени да му смета.

С друге стране Албанци оптужени за најтежа кривична дела, од стране Еулекса су уживали другачији третман. Предмет који се са овима може упоредити по тежини оптужбе, јесте суђење Дреничкој групи и лидерима ОВК. У овом предмету окривљени су до одређивања казне, уместо у притвору дане проводили на болничком лечењу, па је чак и ‚Коха диторе‘ у чланку од 24. априла 2014. објавила да моћници на Косову, уместо да су у затвору, притвор издржавају у болницама. Адвокат Небојша Влајић је својевремено у разговору за „Печат“ испричао како су се осуђени припадници ове групе у то време слободно кретали, а у болницу враћали само у одређено време.

„Када им одреде да се поступак води у судској згради у Митровици или да буду премештени у притворску јединицу у Митровици, они побегну и крију се три дана док уценама не натерају суд да донесе одлуку која се њима допада. Онда се опет врате у болницу да би се лечили од болести за које сви знамо да не постоје. Један од окривљених је уместо у болници виђен у кафићу, где је министру правде Косова који се тамо затекао, понудио да плати пиће!? Невероватно да би било истинито, али на Косову је и то могуће“, испричао је Влајић.

Влајићеве речи потврђују и видео-записи на којима се види како оптужени своје затворске дане проводе по приштинским баровима. Илустративан је и случај Азема Суље, бившег вође ШИК-а (обавештајне службе терористичке ОВК) и посланика у Косовској скупштини против кога  је покренута истрага у случају „Блаце 4“ тек после скандала који је потресао Еулекс и навода да је један од тужилаца мисије заташкао овај предмет. Случај истраге против Суље и још девет лица за тешка кривична дела организованог криминала активиран је тек после писања косовске штампе да је заменик главног тужиоца Џонатан Рател спречио истрагу.

За то време Ивановићу се посете чланова породице одобравају уз строге мере надзора.

 

БЕЗ ТАЧКЕ ОСЛОНЦА

После Ивановићеве одлуке да започне штрајк глађу, Канцеларија за Косово и Метохију је у писму затражила од Еулекса да предузме све мере како би се поштовала основна Ивановићева права и сачувало његово здравље.
„Не доводећи у питање начело независности судства, молимо Вас да хитно предузмете мере из своје надлежности и искористите сва формална и неформална средства која вам стоје на располагању како би се поштовала основна људска права и слободе притворених и спречило нарушавање Ивановићевог здравља, али и избегла дестабилизација друштвене и политичке климе на КиМ“, наводи се у писму Канцеларије. Европски покрет у Србији је, такође, упозорио да држање Оливера Ивановића у притвору више од 18 месеци, без могућности да се брани са слободе, а упркос свим гаранцијама и апелима институција и јавности Србије и Европе, и упркос принципима правде и правичног суђења, не само да поткопава ауторитет мисије Еулекс на Косову, већ нарушава кредибилитет Европске уније и, на крају, угрожава један људски живот.

Сама чињеница да немају тачку ослонца, а боље потврде за то од случаја Оливера Ивановића нема, окупила је Србе у Косовској Митровици, на протесту који је одржан испред зграде Основног суда, где се налази и регионално седиште Еулекса.

Они су устали против статуса који им је намењен: да буду незаштићена дијаспора у непризнатој држави.

Подршка Оливеру Ивановићу стигла је и из Приштине и Новог Сада.  Избор је прост: или ће бити апатриди (људи без домовине) у сопственој кући или интерно расељена лица у централној Србији, или, пак, могу да покушају да се изборе за своја права.

Да ли Срби на ово мало територије коју салонски „геостратези“ зову Косовом и Метохијом, овако незаштићени и без државе, могу да остваре своја права? Од овог гласно изговореног питања па до потпуног нестанка, односно исељавања Срба са ове територије, можда и није далеко…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *