5:0 за кога?

Пише Никола Врзић
Да ли је могуће да су нови бриселски споразуми такви да њима могу да буду задовољни и Срби и Албанци, или то неко озбиљно обмањује своју јавност?

После објављивања вести да су се Београд и Приштина у уторак у Бриселу, две и по године после парафирања Првог (бриселског) споразума о принципима који регулишу нормализацију односа, договорили о спровођењу првих шест и 13. тачке (од укупно 15) тог споразума, градоначелнику Северне Митровице Горану Ракићу није требало много да би оценио да су „Срби на Косову и Метохији задовољни исходом разговора и споразумима“ иако те споразуме нису ни видели, јер, забога, „осмех премијера Вучића након разговора говори више од речи“. Али задовољан је био и приштински вицепремијер Хашим Тачи: „Косовска страна је стајала чврсто иза својих захтева и постигла је договор у складу са косовским законима… Србија је пристала да потпише документа у којима се наша земља третира као Република Косово. То је врста признања… Србија је потписала под притиском међународне заједнице.“ И задовољна је била и косовска председница Атифете Јахјага, јер договори „јачају суверенитет Косова и његов територијални интегритет“. Али задовољан је и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију у влади Србије. „Спортским речником, Србија је победила са 5:0“, рекао је, мислећи на четири постигнута споразума – о формирању Заједнице српских општина, о телекомуникацијама, енергетици и Парку мира на главном мосту преко Ибра у Косовској Митровици – и на пети, каже, добитак који следи из ова четири, а то је одобрење за отварање првих преговарачких поглавља са Европском унијом, како очекује, 12. октобра.

[restrictedarea]

 

СПИНОВАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА

Проблем је, наравно, у томе што су српски и албански интереси на Косову и Метохији до те мере супротстављени да је практично немогуће да су и једни и други заиста искрени у свом задовољству постигнутим споразумима, споразумима постигнутим захваљујући притиску, пре свега, Европске уније којој још једно жариште на сопственом прагу, поготово у овом тренутку, свакако није потребно. При чему и једни и други имају мотива да свој (евентуални) пораз прикажу као победу, због чега им на реч, ни једнима ни другима, не треба баш сасвим веровати. Српски лидери мотив за спиновање имају у потреби да прикрију предају Косова и Метохије Тачију и дружини, Тачи пак и дружина трговаца органима и српском земљом свој мотив за спиновање имају и због недавног оснивања Специјалног суда за злочине ОВК – због којега би им свако садашње попуштање Србима, или признање да су попустили, само досолило рану са могућим опасним последицама јер је таква природа младе косовске демократије – и због претњи радикалног „Самоопредељења“ радикалним акцијама у случају договора по којем би Заједница српских општина на КиМ имала икакву иоле смислену садржину.

Дакле, 5:0, али за кога?

Свој главни згодитак, који Ђурић у своју калкулацију није урачунао, косовски Албанци постигли су још 19. априла 2013, парафирањем Првог бриселског споразума којим је Србија независном Косову de facto признала унутрашњи суверенитет на читавој територији јужне српске покрајине. Опет, баш због тога, Јахјагина тврдња о „јачању суверенитета Косова и његовог територијалног интегритета“ после овонедељних споразума нема много смисла. Заправо, како ћемо видети, њено Косово је договором о формирању ЗСО ограничило новопостигнути суверенитет и скоро па добило државу у држави док су Срби заузврат прошли нешто боље него што су навикли…

 

ДРЖАВА У ДРЖАВИ

Анализу онога што нам се догодило овог уторка започињемо документом „Асоцијација/ заједница већинских српских општина на Косову – општи принципи/ главни елементи“, који је Европска унија – мимо досадашње праксе и без објашњења – одмах обелоданила, за разлику од остала три договора чији су текстови остали сакривени од јавности, из подједнако непознатог разлога.

Као што је Први бриселски споразум и предвидео, ЗСО је базирана, осим на том споразуму, и на законима Косова које тврди да је независно од Србије. Дакле, ништа ново и ништа чиме бисмо могли да будемо задовољни, тим пре што и косовски Закон о локалној самоуправи, члан 28, каже да „општине имају право да сарађују и оснивају партнерства са другим општинама Републике Косова, у оквиру своје надлежности у циљу извршења задатака заједничког интереса…“, те члан 31 што на сличан начин наводи да „у циљу заштите и промовисања заједничких интереса општине могу оснивати удружења и припадати онима која раде у складу са законом“.

Исто се односи и на сукоб који је све време у жижи јавности, очевидно фингирани сукоб око надлежности које ће ЗСО имати или неће имати па ће више бити као невладина организација, према стручном тумачењу Хашима Тачија. ЗСО ће, предвиђено је овонедељним споразумом, имати барем 12 надлежности – од развоја локалне економије, преко урбаног и руралног планирања, примарне и секундарне здравствене и социјалне заштите, образовања, повратка расељених… речју, свега онога што углавном и чини свакодневни живот – што је Србија захтевала али то је Србима ионако већ омогућено чланом 29 (став 1) споменутог косовског закона („Општина своје послове из сфере изворних и проширених надлежности може извршавати преко општинских партнерстава.“) тако да се, иако ће тај свакодневни живот косметским Србима донекле олакшати, ни та одредба не може сматрати озбиљном српском дипломатском победом будући да смо њоме Косово само натерали да поштује сопствене законе.

А опет, Срби су договором око формирања ЗСО – у тешком оквиру онога што су изгубили 1999. и 2013. – добили више него што су од те 1999. имали. Добили су, као што рекосмо, умало па државу у држави (косовској) на коју ће косовске власти имати мање утицаја него што се мислило да ће га имати после Првог бриселског споразума.

Овонедељни споразум, пре свега, у тачки 2 наводи да „Асоцијација/Заједница јесте правни субјект дефинисан Статутом“, при чему – тачка 3 – „Статут усваја оснивачка Скупштина коју чине изабрани чланови скупштина општина, чланица“ ове асоцијације/заједнице, што ће рећи, без икакве могућности да централне власти одобре или оспоре тај статус и тиме онемогуће оснивање ЗСО. Штавише, централне (приштинске) власти неће моћи ни да распусте ЗСО будући да ће – члан 19, врло важан – „асоцијација/заједница моћи да буде распуштена само одлуком двотрећинске већине у својој Скупштини“.

Осим што ће имати споменуте надлежности и што ће умногоме бити недодирљива за приштинску владу, ЗСО ће имати и изворе финансирања какви нису предвиђени косовским Законом о локалној самоуправи (члан 29, став 2: „Активности партнерства се финансирају из буџета општина које су чланови партнерства.“) већ ће имати сопствени буџет (тачка 16 овонедељног споразума) који ће се, тачка 17, финансирати и наведеним „доприносима чланова“ али и из сопствених изворних прихода, и „трансферима од централних власти“, али и, што је нарочито важно, „финансијском подршком (…) од Републике Србије“ што заправо значи да ће, осим формално-правно, ЗСО и финансијски бити независна од централних власти у Приштини. Приде ће имати и своје државолике органе управе и председника који ће је (члан 6 б) представљати и „изван Косова“ а оно се, узгред буди речено, не спомиње под својим уставним именом „Република Косово“, додуше, ни са звездицом и фуснотом, опет, као што није ни у Првом бриселском споразуму.

Све у свему, ЗСО неће имати право вета на одлуке централних власти нити ће имати законодавну и судску власт, па према томе ни статус еквивалентан статусу Републике Српске у БиХ, али ће зато имати озбиљан степен унутрашњег суверенитета и везе са матицом Србијом. Укратко, могли смо да прођемо и много горе, будући већ да смо ту где јесмо.

 

ДРУГИ СПОРАЗУМ

Што се осталих споразума тиче, који (још) нису обелодањени, прилично је извесно да смо победу, ако се у тим категоријама уопште може озбиљно говорити, остварили у вези са мостом преко Ибра, који ипак неће бити отворен за саобраћај као што су тражили Албанци („Одустајемо од идеје да ујединимо Митровицу“, преноси бриселски портал „ЕУобзервер“ Тачијеве речи). Албанци пак могу да се сматрају победницима зато што су коначно добили свој међународни позивни број ‒ +383 – као још једно од државних обележја (ово смо, иначе, најавили још 21. јуна 2012.) али ни Срби нису потпуни губитници јер ће, како незванично сазнају овдашњи медији, „Телекому“ бити омогућено неометано пословање на КиМ, Косово ће се из Србије позивати по цени локалних позива и без међународног позивног броја и што је са државног становишта важније, Србија је та, а не Аустрија, као што се до овог уторка најављивало а очигледно има своју важност, која је Косову, као географској области, уступила троцифрени позивни број, и то уз звездицу и фусноту у документима Међународне телекомуникационе уније. Отприлике у складу с формулом „више од аутономије, мање од независности“ с каквом смо наступали пре него што су Американци и врли Марти Ахтисари одлучили да Косово има да буде независно ма шта ми о томе мислили. Најзад, ако је веровати српским изворима, који су, наравно, склони да укажу само на ону повољнију страну постигнутих договора, из споразума о енергетици избачене су одредбе које се тичу власништва над електроенергетском инфраструктуром прижељкиваном од Албанаца.

Заокруживањем Првог бриселског споразума – овонедељним решавањем тачака од 1 до 6 које говоре о ЗСО и 13. која се тиче споразума о енергетици и телекомуникацијама – примакли смо се и тренутку истине. Примакли смо се Другом бриселском споразуму којим ће од Србије бити затражено да се сложи са уласком Косова у Уједињене нације, „што билатерално признање“, како то прошле недеље рече Данијел Сервер, „чини готово ирелевантним“. Одговор српске владе на овај захтев разрешиће и садашњу дилему: да ли су Први бриселски споразум, и сви који су из њега проистекли, били само неопходни кораци ка уласку Косова у УН и српском признању његове независности, или пак покушај да се за Србе обезбеди колико-толико подношљива ситуација у данашњем поретку ствари, без амбиције да се косовским Албанцима да и још (много) више од онога што су нам уз помоћ Американаца већ отели. И тек тада ће постати много јасније за кога је оних 5:0.

[/restrictedarea]

 

12 коментара

  1. VEĆ VIDJENO,!!
    ” KADA DOZIVIS UBEDLJIV PORAZ…….ONDA NA SVA ZVONA PROGLASI. POBJEDU ” !!!
    Izgleda da to još uvijek pali…………Doduse samo u Srbiji, ali pali ……

  2. Ovdje neko obmanjuje.
    Politikanstvo.
    Diktat.
    Izbori dolaze, pa i virtuelni dolari i 2novi porazi” koje ponovo proglašavaju pobjedama.
    Svi naši sporazi su istorijske pobjede – političkih dilertanata čija je deviza “DOLJE VLAST! HOĆU VLAST” Apsolutnu.

    Sporazum i djela na vidjelo.

    Vlada(r) vodi spoljnu politiku.
    A gdje su u tome Skupština, Ustavni sud (anesteziran?), javnost, koja stotina hiljada koje proglašavaju, kakvog lim licemerja “internio raseljeni” umjesto prave odrednice: PROGNANICI, NESREĆNICI. Čast izuzetcima koji su Kosmetnu tragediju pretvorili u visoko pozicionirane funkcionere, sinekure, fabrike krokodilskih suza…

    Šta je sljedeće: Srbistan, Romska Republika,apsolutni protektorat.
    Nma više ne treba Vlada, posebno čelnici, ministri privrede, finansija, lokalne samouprave, guverner Narodne banke… MI imamo Novi rajh, MMF, ECB i poslušnike.

    Država – to sam ja.

    Ne ogrijalo me takvo (samo formalno, zbnamo čije je) “Briselsko sunce2 sa polarnom temperaturom za Srbiju – uostalo, kao i za Grčku, kao primjer svijetu koji želi slobodu i nacionalnu nezavisnost.

    E, da, konačno imam slobodnu televiziu: pokvario mi se televizor!

    • Ranko, dozvolite rec dve o “drzava,to sam ja”.Inace se slazemo.
      Lako je bilo Velikom Luju da cesto kaze: “Drzava,to sam ja”jer je od rascepkanih
      feuda stvorio mocnu i postovanu drzavu sa teritorijom utvrdjenih granica,
      postojanim stanovnistvom i suverenom vlascu(3 osnovna atributa drzave).
      Lako,jer je uz sebe imao ljude poput Mazarena,Kolbera,Fukea,Vobana…i velikane
      na polju kulture kao sto su Molier,Rasin,Lafonten…Zato je,posle 72 godine vladanja,na
      samrti mirne duse mogao izgovoriti :”Ja umirem,ali drzava ce uvek opstati”.
      Moze li se,od Velikog rata,za Srbiju -koja sve vise lici na poluprazan prostor
      nepoznatih granica,demografski trajno urusen ,sa vlascu koja nije suverena
      (pitajte ambasadore) uopste upotrebiti termin DRZAVA ?Ima li u danasnjoj”srbskoj
      eliti” nekoga u ravni gore pomenutih licnosti?Gde su?Ako ih ima, zasto cute?
      Bice da “diplomirani poluintelektualci”( Slobodan Jovanovic/”Jedan prilog za
      proucavanje nacionalnog karaktera”) u sistemu formalne demokratije,ponovo
      imaju politicki,kulturni i intelektualni primat Zato su valjda i toliko bucni,jer
      znaju sta ce iza njih ostati.Ako ostane.

  3. Od 2000.godine nas nasi politgicari obmanjuju da Srbija nije uslovljena za EU,iako i vrapcima je jasno da jeste.Tih 15 godina Srbija,pod pritiskom i ucemana evropskih prijatelja,prihvatila sto ni jedna druga zemlja nebi,a to je da je otudjila poklonila svoju teritorijuu Siptarima ljutim Arnautima.

  4. Bojim se da uklopim televizor, jer je slika svakodnevno ista, od predsednika, ministara i njihovih poltrona, ne može se više podnositi a od tih silnih njihovih uspeha, postane ti neugodno što si nezadovoljan. Kada su dolazili na vlast, obećavali su mnogo ali će ostati upamćeni po tome, da nisu ispunili ni jedno obećanje: izdali su Srbe na Kosovu i bacili ih u zagrljaj albanske države, radnike su totalno obespravili ( zakon o radu je rigidniji nego u bilo kojoj evropskoj državi a plate najniže u regionu ), penzije smanjili (a sada govore o “povećanju” namesto da vrate šta su uzeli), dozvolili da cene dostignu evropski nivo, uništavaju školstvo, zdravstvo, kulturu, poljoprivredu (dozvolili kupovinu zemlje strancima iako to ni jedna normalna država nije uradila u predpristupnim pregovorima), pravila ponašanja nam određuju drugi a država se enormno zadužila u ovom mandatu…. Pa zar se mora platiti tolika cena za otvoranje jednog poglavlje sa Eu, koja je i sama u totalnom kolapsu?

  5. Taj decko ima dobro radno mesto,taj sto kaze da je 5-0 (za nas)…za njega je radost sto srpske firme registruju delatnost na Kosovu,on tu vidi DRZAVNOST Srbije…a sta ako registruju delatnost u Tokiju?
    Taj decko ce povikati SRBIJA DO TOKIJA?!
    Jasno je da je “utakmica registrovana”,dakle POTPISANA,sa sluzbenim rezultatom 3-0 ZA NJIH.I mi smo potpisali.Da se zna!
    Cak su instrumentalizovali Srbe na severu Kosova,da izadju u automobilima i da sviraju sa zastavama…
    CEMU Srbijo moja…cemu se radujemo???

  6. Briselski sporazum – Mozda je potpuno pogresan, a mozda i nije. Bio dobar ili los Srbima na Kosovu se lose pise. Cemu jaka drzava Srbija na KiM, kad je Srba sve manje. Ovaj momenat u istoriji Srba na KiM, nije toliko presudan, koliko su bili momenti u proslosti. Ono sto ce biti jos veca tragedija je buducnost, a to je, da ce Srba biti manje od siptara na Balkanu za nekih 50 godina. A setite se pre 50 godina imali smo jaku drzavu na Balkanu, a Srbi opet napustali KiM, ko je tada izdao drzavu na Kosovu. A setite se 1918.
    Ovaj proces, lomljenja i iseljavanja Srba sa KiM, je postala, nazalost tradicija kroz vekove. Nismo se mogli sacuvati kad smo nesto jaci bili, a ne sad kad smo kao vazali.
    U VASKRSENJE SRPSTVA VEROVACU DOK SAM ZIV!
    Pozdrav sa centralnog Kosova.

  7. Objektivna Politika

    @-Biki, citiram pasus tvog komentara: “A setite se pre 50 godina imali smo jaku državu na Balkanu, a Srbi opet napustali KiM, ko je tada izdao državu na KiM”? – Zašto (Biki) nisi dao odgovor ako misliš i znaš ko je “izdao” državu na KiM (a iz centralnog KiM si)?

    Ja smatram (decenijama gledamo) da država Srbija nije izdata na KiM, nego je decenijama otimana, kapitulacijom predavana, poklanjana Albancima (šiptarima, arnautima, arbanasima)!

    IZDAJA može da traje 1 sek, 1 min, 1 dan (5-10…), ali ne traje 50-70-100 godina!

    MI Srbi (Srbija) – nismo izdati na KiM, mi smo poraženi-pregaženi na dva koloseka: Prvi, od višedecenijskog Albansko-muslimanskog separatističkog fašizma, enormnog nataliteta, zuluma i etničkog čišćenja pravoslavaca-hrišćana! I drugi kolosek, poraženi smo i od oportunističke, defanzivne, nepatriotsko-izdajničke vekovne politike Srpskih političara, i meke pravoslavne hrišćanske vere kroz SPC (ko tebe kamenom ti njega hlebom)(!)?! Ko nam je kriv što nismo parirali-kontrirali albanskom separatističkom fašizmu!

    Zamislite, skoro je jedna lezbejska aktivistkinja medijski izjavila da se u Srbiji toleriše fašizam jer nisu im omogućene neke homoseksualne javne manifestacije?

    A sa Kosmeta su decenijama Srbi proganjani, ubijani, pljačkani do istrebljenja i otimanja teritorije – a ni jedan Srpski političar ne sme da izgovori dve reči (ne pada im na pamet): “Separatistički fašizam” (Višedecenijski albanski separatistički fašizam – destabilizatorski faktor na Balkanu, moja parola na mitinzima 90-tih)!? Nastavak…

  8. Mozda izgleda da sam promasio tekst,ali to samo izgleda.Pratim putovanja nasih zvanicnika pa mi sinu.dugo pamtim ali dfo sada mi se nije ucinilo,da je svaka poseta nasih zvanicnika zapadu,UE.americi,americkom kolonijama i svakoj zemlji zapada ponaosob,propracena spiskom uslova koje ova drzava mora ispuniti za to i za to itd itd.Nikada nisam cuo da nekakav zvanicnik ide u posetu nekoj zemlji i da su osnovne informacije uslovi koje ta zemlja mora ispuniti.Dali je to nasa glupost ili je to naprosto nametnuti presedan,da za Srbe vaze posebni zakoni i uslovi u odnosu na ostatak sveta.Razum je da to hoce zapad ali me cudi da u Srbiji nema nijedan prosrbvski medij.U skladu sa tim su i informacije koje dobijamo i iz Briselskih sporazuma.Tumace nam ih oni koji ih dogovaraju.Naprosto to nije normalno.

  9. Proves sam na Kosmetu punih devet godina I Ja Sam bio covek koji prvi put dolazi na Kosmet. Oba sina su mi rodjena u Pristini,mama mi je sahranjena na groblju u Pristini. Kosmet nije prodao Vucic nego Veljko Odalovic, Migo Samardzic, Vucinic, Milovanovic I ljudi slicni njima. Koloiko su stanova prodali Siptarim,koliko su se puta odjavljivali za Srbiju I ponovo prijavljivali na Kosmet. Pitajte gospodju Helenu, predstavnicu Ministarstva Pravde Republike Srbije za Kosmet kako I Kobe su deljeni stanovi. SRAM ih bilo ali na zalost takvi su na vlasti I danas. Mogao bih o tome I roman da napisem ali hvala bogu daleko sam od te ljudske bede kojima je na prvom mestu licni interes.

  10. Objektivna politika

    @Draško: dezinformacije!
    Tvoim paušalnim stavovima (koji nisu zasnovani na argumentima i statistici) “da su pojedini Srbi prodali Kosmet” a ne Vučić (lobiraš za Albanski separatizam a braniš veleizdaju u Briselu) – širiš političke dezinformacije (Srbi prodali Kosovo – antisrpska propaganda)? Van pameti je širiti tezu-propagandu da su Srbi prodali Kosovo? Svakako da je bilo mahinacija sa prodajom stanova i prijavom-odjavom boravišta, neka se time bave službe za zloupotrebe i kriminal!

    SRBI PRODALI KOSOVO – ista je antisrpaka teza i propaganda kao i PATRIOTSKA PLJAČKA-b92, TV serijal koji je emitovan duže vremena sa ciljem da optuži veliki broj Kosovskih Srba da su u ime PATRIOTIZMA, pljačkali Srbiju i prodavali Kosovo (poruka da srbima nije stalo do teritorije Kosmet nego do pljačke (patriotska pljačka)(!)? —
    — A sve je to iscenirano politički – da se prihvate Albanske-šiptarske optužbe-zahtevi – da se rasformiraju-ugase navodno nelegalne-paralelne Srpske institucije na Severu Kosmeta, da se uspostave albanske in stitucije i vlast, da bi se postavila nova albanska granica da zaogruži integritet (nove albanske) države Kosovo, i pripremi Briselski veleizdajnički sporazum kojim Srbija predaje teritoriju Albancima)?!—
    — Od postavljanja granice izmedju Kosova i Srbije – više se ne piše o patriotskoj pljački koje se dešavaju samo na Severu Kosova, a pljačke u Srbiji i Beogradu nisu patriotske-(!).

    PITANJE za Draška (koji se poziva na gospodju Helenu, predstavnicu Ministarstva pravde Republike Srbije za Kosmet):
    – Koliko stanova i kuća za Srpske izbeglice (sa Kosova) na Kosovu je moglo da se kupi-izgradi od ogromnih novčanih sredstava i investicija koje su davane Koordinacionom Centru za KiM nakon bombardovanja (verujem na hiljade i hiljade), kada je koordinator bio Nebojša Čović, takodje pisao Insajder?
    – Koliko je pljačkana i opljačkana Srbija od strane Kosova-Albanaca kada je Srbija (sa Juboslavijom) decenijama ulagala u navodno zaostalo i nerazvijeno Kosovo (azijski natalitet a hoće evropske standarde), separatisti etnički čistili Srbe i kupovali srpska imanja (preko 70-80 % Srba ispod cene prodalo svoja imanja)?

    – Izjava Igumanije iz manastira na Kosovu 1987 god: “Nekada 75o etnički čisto srpska sela – sada su etnički albanska sela”?
    – Vičedecenijsko etničko čišćenje Srba u mirnodopsko doba?

    Hajde da optužimo sve Srbe sa Kosova (pred medjunarodnom zajednicom) da su prodali Kosovo i uzeli džakove maraka-evra – ali zašto svi beže u Srbiju, zašto nisu ostali na Kosovu? Ako je Srbin u selo prodao kuću-imanje Albancu i uzeo džak maraka – zašto nije napravio kuću na tri sprata u Prištini nego beži u Srbiji???
    – Isto i u Makedoniji decenijama ima iseljavanja Makedonaca pod pritiskom albanskog separatizma, čak i perifernog iseljavanja, iz jednog kraja grada gde je mešovito stanovništvo – makedonci se sele na drugi kraj grada gde nema albanaca??? – Jesu i oni prodali Makedoniju???
    – A o stotine hiljada raznovrsnog zuluma (statistika) koji su decenijama separatisti vršili nad Srbima i Makedoncima u mirnodopsko doba, a naši to ne rade (ne smeju od vlasti, neorganizovani, manjinski osećaj, trpeljiva vera…)?!

    ZAŠTO Srbi optužuju Srbe a brane separatizam?! Nastavak…

  11. Ранко Р. Спалевић

    6:0!
    Да, још једна побједа момка са пресађеном косом.
    Шта “они!” мисле – да они руше зид!
    Не! Ми смо га срушили, и то одмах, него шта!
    Игра ср наставила послије пет мјесеци.
    Сви наши порази су историјски.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *