Почетна / БРОЈ 377 / „Жица“ (не) квари односе

„Жица“ (не) квари односе

Заједничка седница влада Мађарске и Србије у Будимпешти

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић
На црвеном тепиху испред грандиозног здања државног парламента на Тргу Лајоша Кошута у Будимпешти, Александра Вучића званично је дочекао премијер Мађарске Виктор Орбан и – Будимпештански зид

Мигрантска криза и мађарски одговор на њу ‒ како се и очекивало ‒ били су једна од најзначајнијих и главна тема заједничке седнице две владе, мађарске и српске, годину дана после прве, одржане у Београду прошлог 1. јула. Мађарски званичници су одмах саопштили својим српским колегама да тренутно не виде алтернативу за подизање зида дуж границе са Србијом, али да се надају да овакав потез неће пореметити добре односе Будимпеште и Београда, посебно с обзиром на помоћ коју Мађарска мисли да може пружити Србији на путу ка чланству у Европској унији. „Притисак имиграната је без преседана, а подизање физичке баријере дуж 174,7 километара јужне границе Мађарске према Србији, одакле илегално долазе две трећине избеглица, представља императив. Ограду сматрамо мером заштите државне територије, а не питањем људских права, спољне политике или билатералних односа“, рекао је мађарски министар иностраних послова и спољне трговине Петер Сијарто шефу српске дипломатије Ивици Дачићу.

Разлике у ставовима у вези са зидом су остале, али је Орбан био и задовољан „садржајним“ и отвореним разговором, подвлачећи да „Будимпешта са Београдом, и поред ове чињенице, ни на који начин не жели да поквари односе“.

„Свако легално може да пређе границу, у складу са важећим законима. Зато сумњамо у намере избеглица којима је први корак у Мађарску ‒ нелегалан. Заблуда је ако неко мисли да ће из афричких кризних подручја престати у Европу да долазе када се ситуација у тим зонама пацификује. Чак и у том случају, свако жели да живи на бољем месту, а у Африци живи милијарду људи“, истакао је Виктор Орбан, додајући како постоји могућност да у наредној деценији пут Старог континента крене око 100 милиона Африканаца и да ће то, по свој прилици, бити регионални проблем на који треба дати и      ‒ верски одговор. Без обзира на бриселско законодавство.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *