Почетна / Свет / Украјинска агонија

Украјинска агонија

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Бивши шеф државе Виктор Јанукович остаће упамћен као најуспешнији председник у историји Украјине, без обзира на то што су га „народ“ и Вашингтон свргнули после само три године на власти

Док су очи целог света упрте у Грчку и њено маневрисање да преживи страшне последице презадужења и економске кризе у ЕУ, једна већа православна и европска земља пролази кроз много гору агонију, а становништво се налази на ивици физичке егзистенције. Али, изгледа да због тога нико у Бриселу, Берлину или Вашингтону није посебно забринут. Реч је, наравно, о Украјини. Ако грчку владу премијера Алексиса Ципраса оптужују за сва зла овог света, због тога што не жели да на плећа својих сународника свали још једну порцију убитачних „европских реформи“, кијевски режим Петра Порошенка и Арсенија Јацењука то радо чини и убире аплаузе и похвале Запада. Атина је проблем јер угрожава „његово височанство“ евро и подрива лагодне позиције бриселских чиновника, док су украјински властодршци „добри Европљани“ када уништавају сопствени народ и стављају крст на његову будућност.

[restrictedarea]

 

ИГРА СЕ ПРИБЛИЖАВА КРАЈУ Експерти су израчунали да је за тек нешто више од годину дана од насилног преузимања власти током „демократске народне револуције“ америчко-кијевски режим земљу економски вратио деценијама уназад. Ако ситуација у Украјини икад крене набоље, израчунали су, биће потребно више од двадесет година само да би се земља економски вратила на ниво из 2013, односно на стање када су започели протести на Мајдану – наводно за бољи живот и светлу европску будућност. Тако ће бивши шеф државе Виктор Јанукович, кога је руља оптужила да је лопов и корупционар, по свим објективним показатељима остати упамћен у историји Украјине као њен најуспешнији и најбољи председник, без обзира на то што га је Вашингтон свргнуо после само три године, и притом му је од првог дана стављао клипове у точкове.

Његови наследници већ су потрошили пола од тог времена и били су не мање ефикасни – у уништавању Украјине. Иза њих остаје само пустош и све су очигледније праве намере да потпуно сломе ову земљу са преко 40 милиона углавном рускојезичних и православних становника. И да, када се Украјина ускоро природно врати у орбиту Русије, насамарена од „западних пријатеља“, Москви у мираз донесе само спаљену територију, као и 1945. године. Процес уништења је далеко одмакао и само се тиме могу објаснити потпуно суманути кораци које „демократска“ влада већ месецима вуче, водећи Украјину право у амбис. Циљ није победа над Русијом и сепаратистима, већ да се на крају баладе Москви у руке не преда ишта иоле вредно. То што су немилосрдно уништени животи десетина милиона људи,  само је њихов проблем. Игра се приближава крају.

Америчка глобална банкарска групација „Голдман Сакс“ објавила је у својој недавној анализи да се званичан украјински банкрот може очекивати већ у јулу. Ова тема је на дневном реду још од прошле јесени, али је Запад то увек одлагао, убацујући у ову рупу без дна минималне износе неопходне да кијевски профашистички режим премости још који месец. Рат, мобилизација, присуство војске, паравојске и безбедносних органа у сваком сегменту друштвеног и приватног живота учинили су да становништво прихвати нељудске услове егзистенције. Ако комуналне услуге поскупе за седам пута, а курс гривне опадне 300 одсто, ако вишеструко скоче цене енергената и основних намирница, а притом плате и пензије остану номинално на истом нивоу, онда само тотална контрола и манипулација може спречити људе да се побуне.

 

ДЕОБА ПЛЕНА ПРЕД КОНАЧАН РАЗЛАЗ Украјинска влада и сама признаје да је банкрот државе „теоретски могућ“ крајем јула. Као и Ципрас у Грчкој, и у Кијеву воде преговоре са кредиторима, убеђујући их да им отпишу 40 одсто државног дуга, али таква могућност је прилично нереална. Пре свега, украјинска привреда је толико уништена да је њен опоравак са оваквом влашћу практично немогућ. Стога одлагање банкрота не би донело ништа друго до продужење агоније. Повериоци свој новац свеједно видели не би. Други разлог је још важнији: покретањем поступка банкрота, повериоци би могли да се придруже „приватизацији“ преостале државне имовине. То би у условима драстично девалвиране гривне, која би у том случају бар двоструко пала, значило куповину будзашто највреднијих преосталих ресурса. То је колач чију деобу неће пропустити ни странци, ни домаћи олигарси. У припреми је последња деоба плена – пред коначни разлаз. Зато ће Запад радије подстицати, и на томе зарадити, него што ће спречавати украјински банкрот.

Сви економски индикатори указују да је крај опасно близу. Најпре, ту је званична процена пада бруто друштвеног производа у овој години од 9,5 одсто (и она још није коначна) што ће укупно за 2014. и 2015. представљати снижење од читавих 17 процената. Такве негативне стопе бележиле су само привреде подвргнуте економским шок терапијама, а Украјина кроз то пролази већ други пут за две деценије. Чак и без званичног банкрота, процењује се да ће годишњи пад гривне у 2015. износити 97 одсто, а раст инфлације 48 процената, што ће извући и оно мало преосталог новца из џепова грађана. Ако не раније, дно ће бити дотакнуто до краја ове године.

Губици државних предузећа у 2015, по званичним прогнозама, износиће око пет милијарди долара, исто колико и у прошлој години. Уследиће банкрот или ликвидација око 90 украјинских банака, уз њихов губитак од скоро седам милијарди долара за последњих 10 месеци, што сведочи да је цео банкарски сектор пред нестанком. Украјински извоз у прва четири месеца ове године опао је за 35 одсто у поређењу са истим периодом 2014, а експорт у Русију снижен је за 60 процената. Смањење украјинског извоза у ЕУ, и поред потписаног Споразума о асоцијацији – због којег је наводно избио Мајдан – износи скоро 30 одсто. Дакле, извоз Кијева у Европу је драстично смањен, док су украјинске границе широм отворене за увоз из ЕУ. У свакој озбиљној земљи, за овакву економску катастрофу и издају националних интереса летеле би главе, а не само оставке. Наравно, у озбиљној земљи овако нешто не би ни било могуће.

 

ДИГЛИ РУКЕ ОД СЕБЕ Украјина тешко може да рачуна на нове олакшице у снабдевању руским гасом, а биће равно чуду ако цена не буде још већа. Украјински извоз на тржиште Русије све више је оптерећен административним процедурама, као вид трговинског ембарга. Не може нико да каже да Москва није упозоравала, још у време док је на власти био Јанукович, да ће управо то да се деси ако Кијев потпише трговински споразум са ЕУ. Са пуним правом, из Кремља сада поручују: ево вам Брисел, па извозите њима. Због свега тога, за протеклих годину дана, само по званичној статистици, у Украјини је угашено око 1,2 милиона радних места, али се процењује да је реално око 2,5 милиона људи остало без посла. За оне који и даље раде, плате све више касне, ако су те среће да их уопште примају.

Зато не чуди што Порошенко и Јацењук желе рат. Не само што се све недаће могу свалити на спољног непријатеља већ се многи грађани који одлазе на ратиште оданде неће вратити. Покренут је већ шести талас мобилизације, а седми је у најави. Порошенко се хвали да је у Донбасу већ разместио 60 000 војника, односно двоструко више него што их је било на врхунцу офанзиве пре неколико месеци. Позиве за мобилизацију почели су да уручују и редовним студентима, директно у учионицама. Пресрећу грађане по аутобуским станицама, као и на граници – људе који путују са својим породицама да летују на Крим. Посебан куриозитет су војни позивари који упадају на седнице регионалних скупштина и уручују листиће за армију – искуључиво посланицима опозиције!

Да је Украјина земља у којој је све отишло дођавола, види се и из још једног примера. За недавно убиство опозиционог новинара Олеса Бузине, 18. јуна ухапшен је извесни Денис Полишћук. Међутим, свега пет дана касније „непознато лице“ за њега је платило 200.000 евра кауције и Полишћук се нашао на слободи. И то не било како, већ са букетом цвећа и ношен на рукама људи у маскирним униформама и националистичким мајицама. Из истог миљеа је и најава неонацистичке организације „Десни сектор“, која је, незадовољна брзином и начином мобилизације грађана, објавила да од сада овај посао преузима на себе. Како најављују, мобилисаће и децу старију од 14 година, али их, обећавају, неће слати директно на фронт.

Све ово су фрапантне вести из једне земље која је одлучила да из чиста мира дигне руку на братски народ. Ако је икоме за утеху, они су већ одавно дигли руке и од себе. Актуелни украјински министри доведени су са коца и конопца, из Литваније, Естоније, Грузије. Губернатор Одесе је бивши грузијски председник Михаил Сакашвили, за којим је у његовој земљи расписана потерница. Финансије и централну банку воде грађани САД, а у украјинској влади већ планирају да целу царинску службу предају на управљање иностраној компанији! То је најсигурнији знак да Украјина као суверена држава више не постоји. За украјинске властодршце постоји само рат, који ће сагорети све до темеља, укључујући и њих саме.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *