Почетна / Други пишу / Тома Пикети: Немци први нису платили дуг

Тома Пикети: Немци први нису платили дуг

Француз Тома Пикети, аутор књиге „Капитал у 21. веку“, рекао је да би Европа што пре требало да организује велику конференцију на којој би се разговарало о дуговањима и на којој би се окренуо нови лист. Тренутно „највећа звезда“ међу економистима за немачки „Цајт“ каже и да ће конзервативне мере и политичари уништити Европу.

У веома оштром интервјуу, који је објављен у оригиналу пре десетак дана, а који данас понављају светски медији, Пикети је на прво питање новинара „Цајта“ да ли би Немци требало да буду срећни што чак и француске власти прихватају немачку догму штедње, рекао „апсолутно не“.

„Нема разлога да Француска, ни Немачка, а свакако не Европа, буду срећни због тога. Више се плашим да ће конзервативци, посебно у Немачкој, уништити Европу и европску идеју, а све због шокантног непознавања историје„, каже Пикети.

Пикети каже да се Немци можда јесу помирили са делом своје историје, али не и са дуговима које би требало да плате.

„Немачка прошлост, у том смислу, требало би да буде од велике важности данашњим Немцима. Погледајте историјат националних дугова. Велика Британија, Немачка и Француска су све некада биле у позицији данашње Грчке, чак и више задужене. Прва лекција коју можемо научити из историје јавног дуга је да то није нови проблем. Постоје многи начини да се дуг исплати, не само један, како то Берлин и Париз желе да наметну Грцима“, рекао је Пикети.

Како каже економиста, док је писао „Капитал“ изненадило га је то што је Немачка у суштини најбољи пример за државу која кроз историју никада није исплатила свој спољни дуг.

„Ни после Првог ни после Другог светског рата. Међутим, она је често терала друге нације да плаћају… Историја јавног дуга је пуна ироније, а ретко прати нашу представу о реду и правди„, каже Пикети.

Пикети каже да сматра смешним то што Немци „чврсто верују да дугови морају да се плате“.

„Немачка јесте та држава која никада није исплатила своје дугове. Немачка нема позицију са које би могла да дели лекције другим нацијама„, каже Пикети.

На питање да ли је „немачко економско чудо“ у другој половини двадесетог века базирано на истом дугу какав мучи Грке данас, Пикети одговара са „тачно тако“.

„Када се рат завршио 1945. године, немачки дуг је био на 200 одсто БДП. Десет година касније, јавни дуг је био испод 20 одсто. Истовремено, Французи су себи озбебедили сличан преокрет. Никада не бисмо могли да постигнемо такву редукцију дуга, кроз фискалну дисциплину која се данас препоручује Грчкој. Уместо тога, обе државе су примениле другачији метод са три компоненте (инфлација, посебан порез на приватно богатство и отпис дуга). Сетите се договора из Лондона 1953. године када је 60 одсто немачког дуга поништено, а унутрашња дуговања су била реструктурисана“, каже Пикети.

Он је одбацио констатацију новинара да су народи Европе, „схватили да су репарације тражене после Првог светског рата били део узрока Другог светског рата и да су желели да опросте овог пута“.

То су глупости. То није имало везе са било каквим моралним начелима, то је била рационална политичка и економска одлука. Препознали су да велике кризе производе гомилања дугова, а понекад људи треба да погледају будућност. Не можемо тражити да нове генерације деценијама плаћају за грешке својих родитеља. Грци су, без сумње, правили грешке. До 2009. године власти су чак фалсификовале књиге. Упркос томе, млађе генерације Грка данас не сносе ништа већу одговорност него што је сносила млада генерација Немаца педесетих или шездесетих година. Морамо да гледамо унапред. Европа је успостављена на отпису дугова и инвестицији у будућност, а не на идеји бескрајног испаштања. Тога треба увек да се сећамо„, рекао је Пикети.

Француски економиста каже да је погрешно одбацивати паралелу периода после рата и економске кризе.

„Криза из 2008. године није било која криза, већ највећа финансијска криза на свету од 1929. године. Та поређања су и те како валидна“, рекао је Пикети.

Новинар „Цајта“ је рекао да Немци верују да Грци „још нису препознали своје грешке и да би наставили са трошењем“.

„Да смо педесетих рекли вама Немцима да нисте препознали своје грешке, ви бисте данас плаћали своје дугове. Срећом, били смо паметнији од тога“, рекао је Пикети.

Пикети је оценио да избацивање земаља из еврозоне отвара дугачак период агоније, а не „јединства“ како то тврде немачки министри. Такође, рекао је да су бесмислене тврдње да је Немачка „великодушна“.

„О чему причате? Великодушна? Немачка тренутно профитира на Грчкој јер продужава своје зајмове и примењује високе камате“, навео је Пикети.

На питање какво решење предлаже, Пикети каже:

Потребна нам је велика конференција о свим европским дуговима, као после Другог светског рата. Реструктурирање свих дугова, не само грчких, већ и других европских земаља је неминовно. Сада смо изгубили шест месеци на нетранспарентне преговоре са Атином. И даље је на столу прича Еврогрупе да ће Грци имати буџестски суфицит од 4 одсто БДП и да ће за 30 до 40 година отплатити дугове. Наводно, имаће већ 2015. године суфицит од један одсто, два 2016, а три и по 2017. године. То је бесмислица. То се никада неће десити. Ипак, ми стално одлажемо неопходне разговоре“, рекао је Пикети.

Како је прецизирао, нова институција би била неопходна да контролише и одреди максималан буџетски дефицит како би се спречило ново гомилање дугова.

„То би могао бити комитет у Европском парламенту, који би чинили посланици из националних парламената. Буџетске одлуке не би требало да одвојене од законодавних тела. Подривати европску демократију, што Немачка управо чиниинсистирањем да државе остану сиромашне под механизмима које Берлин намеће, је страшна грешка“, каже Пикети.

Пикети је рекао и да се и у понашању Француске препознаје „национални егоизам“ и то као последица неразумевања шта се све променило од почетка финансијске кризе. Такав егоизам види и у Немачкој, али каже да је неопходно да Немци „поново размисле о неким стварима“.

Они који истерају Грчку из еврозоне данас, завршиће сутра на сметлишту историје.Ако канцеларка жели место у историјским књигама, као што је Хелмут Кол урадио током уједињења Немачке, мора да створи решење за грчко питање, укључујући и конференцију о дуговима, где можемо да окренемо нови лист и кренемо изнова. Али уз обновљену, чвршћу фискалбну дисциплину“, рекао је Пикети.

3 коментара

  1. Истина открива – срамоту !? Немачка која је тражила да јој опросте дугове, као поверилац је, без милости, – не зна за праштање ?
    И, након уједињења, 1989.г, када је требала да плати и све ратне репарације, то питање се није ни поставило ? Ето вам те „коректности“, коју пропагирају и бројне немачке фондације ? Ето двоструких стандарда, који држе охолост – дужника, равну – безочности ?!
    Немци су итекако добрано остали дужни Србима ?! А Меркелова се спрема да дође у Србију, не као дужник, већ као – газда ?
    Може ли она, онако кратко и језгровито да објасни својима, да су Немци остали – дужни ? И ако већ, цепидлачно инсистира на `испуњавању обавеза`, треба да крене – од себе и немачких обавеза ?! Све остало је само, пуко старо – лицемерје ?
    А за немилосрдне повериоце је предвиђено, да ће платити, до последњег цента, чак и – двоструко… ?!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Gospodo njemački oligarsi,neće proći vaš „novi Rajh“ .
    Pare na vidjelo za tri genocida nad Srbima u prošlom vijeku.
    Dosta mi je vaše sapunuce o onozemaljsko svijetu, dok e kčkam EUtanaziji, ne svojom voljom
    Mrzim broj 35 i potpisnike novog sporazuma C-M.

    SRBIJA JE DAVNO REKLA: SLOBODA.

    Jevropejci, srećan vam put u kamp „Rad odlobađa“. Meni je ijepoi u Srbiji među šljivama.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Glensenviany

    В современном мире мы каждый день ищем в интернете всё – от билетов на самолет до местных достопримечательностей. Нужна ли поисковая система, приносящая Вам доход? Мы представляем первый отечественный поисковик с бонусной системой для пользователей, запатентованной в Казахстане. Вы ищете – мы платим!

    karagsloven

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *