Свети дуг

Милорад Вучелић / главни уредник

Почетак изгледа овако: свим могућим средствима разбију ти постојећу државу, па макар била велика и моћна као што је био СССР, произведу грађански рат и организују терористичке нападе у једној или више република, а у нашем примеру, уведу ти санкције, организују терористе и подстакну сецесионисте, нагрде те бомбардовањем, затим ти смене режим и доведу своје послушнике и сараднике на чело државе, преузму медије и посеју по њима своје плаћене послушнике, наметну своју идеологију, а онда приволе исте те сараднике да се кредитима задуже преко сваке мере (и успут их корумпирају) а идеологе да то оправдају и поткрепе нужношћу и неминовношћу транзиције и реформи… Успут понеког у чију лојалност посумњају ликвидирају.

Овакве слугерањске и марионетске владе онда крену да продају у бесцење све своје националне ресурсе, погасе све домаће банке, изврше деиндустријализацију земље, продају своја тржишта, скину све царинске и ванцаринске заштите да би уништиле сваки траг домаћој производњи, направе читаве армије незапослених, а све успут бирајући нове владе неспособних и послушних које настављају започет посао. Подиже се све више и више кредита да би се куповали страни производи, фаворизовала потрошња свега и свачега и подизали нови кредити.

Неолиберални пропагандисти и идеолози апсолутно подржавају овакву политику и упорно врше притисак да се она доследно спроводи и настави. Нема скретања са тог пута. А ако треба све ово подржати ту су америчке ревизорске куће, ЕУ и НАТО.

[restrictedarea]

Сценарио је уз разне модалитете, мање-више сличан, било да је реч о спасавању од наметнуте и одобрене војне хунте и хитном евроинтегрисању државе која је чланица западне војне алијансе као што је то у случају Грчке, било да се ради о признањима некој бившој југословенској републици, као што је Хрватска, која се награђује за почињени геноцид и етничко чишћење Срба.

Задуживање и кредитирање се наставља све до тренутка у ком је враћање дуга озбиљно угрожено а нека од народа изабрана, а не марионетска власт оправдано не постави питање како је до задуживања дошло. Постави се и одговорно питање о непоштеном дугу који је не само морални и правни него и економски појам. И доведе се у питање настављање такве политике задуживања, наметнуте штедње и враћања таквих дугова.

Тада ступају на сцену сви пропагандисти, плаћени, затуцани и фанатични неолиберали и засипају цео свет покличем да се дугови морају вратити па ма како да су настали. И да је то најсветија дужност и да се то мора урадити па макар сви Грци, или било који народ на свету, остали жедни и гладни или постали болесни и мртви. Поверење, а пре свега интереси великих и моћних се морају оправдати. Индивидуално аматерско психологизирање напрасно се претвара у некакве опште закључке и врши се насилно хипостазирање њиховог значења. То се у овој средини и јавности која је крајње провинцијализована и препуна покондирених тикви претвара у Данице, Анице или маните Манице а пре свега Данице.

Банална новинарска прича о вишекратном позајмљивању 100 евра и њиховом невраћању претвара се у некакву теоријску парадигму са свим комичним уопштавањима. То може бити прича о грчком случају само из угла претпојмовног начина размишљања. Баналност примера само говори о томе колико је банална и тривијална и теорија и њени носиоци којима су овакви појединачни примери подлога за тобоже теоријска уопштавања.

Али овакве вулгаризације и бесмислице су и у функцији потпуног дезавуисања левице које у Србији мање-више и нема а томе треба додати и превентивни атак на саму могућност постојања социјално одговорне државе. Са просто невероватним сладострашћем се јуриша на Грчку и величају врлине западних банака и међународних финансијских институција. Са нескривеном пакошћу се ужива у томе што Немци и Американци будзашто купују грчка острва и што Грци морају да капитулирају. Немачки министар Шојбле ужива већу подршку у Србији него у својој земљи. Такав провинцијални мрак злурадости одавно није запљуснуо Београд!

А све то, мучени, раде да би на време упозорили и Србију шта јој је чинити ако подбаци у враћању дугова или којим случајем одлучи да не прода Телеком данас, а ЕПС колико сутра.

Неки наши коментатори и аналитици су помињући грчки случај успели незнано којим мисаоним операцијама да закључе да су критичари капитализма и неолиберализма очекивали да из Атине крене „џихад“ на Европу и европске вредности! Да би се на најнижи начин проказала наводна недовољна доследност наших и страних критичара капитализма истиче се да они који критикују западни капитализам одбијају да истовремено критикују „Путинов капитализам“! Зашто би било ко да би доказао своју критичност према неком проблему морао обавезно да помиње и нешто друго, што би његову критику учинило легитимном и убедљивијом? Зашто би икоме сметао државни и друштвени поредак који је зауставио отворену либералну приватизациону пљачку руских националних ресурса и од Русије поново направио велесилу са занемарљивом стопом незапослености? И то што је у своје вођење политике укључио и тековине социјалне мисли руског православља? Одакле толика потреба да се буде оштар према држави која се налази под строгим санкцијама ЕУ и Америке?

Или се овде једноставно ради о мањку демократичности у Русији. То се, наравно и пре свега може видети ако се Путинов поредак упореди са самим зенитом праве америчке демократије. Тамо се сада наиме води изборна битка између другог сина бившег председника Буша чији је први син већ био председник и жене бившег председника Била Клинтона! Права узорна демократија, нема шта!

На насловној страни овог броја „Печата“, неуобичајено, налази се фотографија напрсле фудбалске лопте и фудбалера који одлазе и напуштају игру. Познато је о чему је ту реч. Српско првенство у фудбалу је било оптерећено нерегуларношћу и пре него што је почело. Главни човек Црвене звезде и ОФК Београда (конфликт интереса просто вришти) Звездан Терзић је јавно и отворено рекао да гарантује да ће први од његова два клуба бити првак Србије. Само дан касније спортска и сва друга јавност схватила је о којој врсти гаранција је реч. Звезда тренера Грофа Божовића је у првом полувремену губила са 2:0, да би у другом полувремену без искљученог тренера дошло до Звездановог преокрета и Звездан је победио са 6:2! Да нам је до пакосне шале могли бисмо се упитати ко боље води тим Звездан или Гроф и шта је ко ту коме хтео да докаже. Не постоји нико ко је гледао ову утакмицу, а ко не мисли да је она организовано или спонтано намештена. О томе се јасно и гласно говорило у свим медијима.

Будући да је оваквим намештањем резултата озбиљно угрожено јавно добро као што је фудбалско такмичење и сама фудбалска игра у Србији потписник ових редова је превасходно као грађанин, па тек онда и у функцији потпредседника Партизана, указао на овакво угрожавање и на потребу заштите јавног интереса као и на преку потребу да овај случај испитају званични органи на челу са тужилаштвом. То се, као што је познато, већ и догодило и Више јавно тужилаштво предузима радње из свог домена, а на основу писменог поднеска једне невладине организације. Одређене активности предузели су и званични органи ФСС. Ствар ће се искомпликовати будући да је УЕФА већ захтевала да се испитају неке од претходних утакмица.

Дакле није било ни једне једине речи о интересима, бодовној разлици и поштењу и непоштењу Партизана па ни Звезде. Реч је била само о исказаној забринутости за фудбалско такмичење као јавно добро и о његовој угрожености од оних који су овакав преступ или могуће криминално дело починили и налазе се на неки начин у повраћају у оваквом чињењу. Инсистирао сам да то овде правовремено реше наши надлежни органи да би се спречила свака интернационализација овог случаја која би можда нанела штету свима којима је до фудбала. Инсистирање је било усмерено и на то да се предупреди сваки сличан случај убудуће.

Да би се поменута утакмица забашурила и ставила у други или трећи план Звездан Терзић је тако затечен посегао за оптуживањем других па и ad hominem нападу на мене у којем је посебно помињући „деведесете“ показао и доказао своју инфериорност и своје сваковрсно интелектуално и свако друго пигмејство а наводно (и недостојно) бранећи образ и част Црвене звезде. Чудно је, када је већ реч о „деведесетим“ и његовој храбрости да суди о њима, што је сметнуо с ума и чињеницу да је у власти тада било на министарским и руководећим положајима безброј истакнутих звездаша, часних и дивних људи и мојих драгих пријатеља. Но, то он можда, какав је, и не зна али сигурно зна да је Александар Вучић тада био један од министара. Што не рече нешто на ту тему?

А онда су започели медијски покушаји поравнавања и изједначавања онога ко је на недело указао и онога ко је недело починио. Наводно иста је штета од онога ко указује на могуће криминалне радње и оног ко је те радње починио. Боље да се ћутало о очигледном злоделу него што се на то злодело прстом указало и што је то био готово неподељен став јавности. У први план се ставља некакав лични сукоб којега не може ни бити јер за то у овом случају недостаје још једна сукоба достојна личност. Све се чешће помиње некакав лични рат а намерно се заборавља да се ратује око регуларности првенства и намештања утакмица. Дакле, није реч о личном рату у којем су сви криви и у којем су сви једнаки па се они који се боре за правду и регуларност трпају у исти кош са Звезданом Терзићем.

Све је усмерено да се забашури прави предмет спора. То је стара и проверена метода насилних симетрија којој је циљ да се криминална дела и њихови починиоци заштите, а истовремено сви они који на њих указују обесхрабре. То ни у давна времена режимског диктата код аутора ових редака није пролазило па ни сада неће. Нема насилног поравнања између жртве и џелата па ма колико се поједини таблоиди и други медији око тога трудили. Та мизерна подвала неће проћи! Жртва је фудбал а џелат је онај ко безобзирно и брутално пред очима целог света намешта утакмице и тим се још дичи и показује да нема ни мрву савести нити склоности ка кајању.

Апелује се за смиривање страсти као да је реч о било каквим страстима а не о намештеној утакмици која је и бројним звездашима била смешна и понижавајућа. Лако ће се смирити страсти, којих није ни било, него пре тога треба решити намештену утакмицу, казнити починиоце и отклонити свако будуће понављање овакве праксе. Шта може бити спорно у томе да се неки од представника клубова сретну и разговарају о добробити фудбалске игре ако се, наравно, претходно рашчисти са намештеном утакмицом од 6:2. Иначе, немогуће је уопште разговарати када председник заједнице лигаша и председник Војводине Шћепановић, како сам признаје, уопште не зна ни шта је ко рекао нити је поменуту утакмицу гледао нити је шта чуо о њој.

Нека тужиоци и полиција званично кажу да нису у стању да прибаве било какве доказе и постарају се да у то убеде и међународне фудбалске организације. И то је нешто. Баш као што ће бити „нешто“ ако се оваква истраживања продуже унедоглед. Дакле, неких нарочитих страсти сем око намештене утакмице није ни било па их је лако елиминисати. Нити има унапред израженог неповерења у рад државних органа. Напротив.

Можда није, или наизглед није, за умесно поређење, али због актуелности ваља рећи да су позив премијера Србије тројици чланова Председништва БиХ да дођу у Београд и сам њихов долазак и боравак у Србији много утицали на смиривање страсти али то никако не значи да за покушај убиства српског премијера у Сребреници починиоци не треба да буду похапшени и суђени.

То што многи помињу и за алиби узимају нека прошла могућа намештања утакмица не значи да такву праксу треба наставити и слегати раменима. Спорт уопште па и фудбал за стотину хиљада дечака и младих људи је подручје правде, победе бољих, витешке борбе, надигравања у којима некада одлучује спортска срећа али никако они који арогантно намештањем резултата пљују на то и што је најгоре за све то добијају обилату помоћ друштва и саме државе па чак и њену заштиту.

Пре неколико недеља наш фудбал је доживео тренутак највеће среће. Бодрили смо и свечано на крају поздравили омладинске светске прваке. Српска млада репрезентација, и ми с њом, доживела је звездане тренутке.

А онда су, минулог викенда, звездане тренутке нашег фудбала на бруку и срамоту и на самом почетку новог првенства сменили Звезданови тренуци. Били су то тренуци највећег пораза фудбалске игре у Србији.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Браво, господине Вучелићу на прецизном и сажетом опису шта су нам све урадили Евроатлантисти.Паметнима довољно.

  2. Gospodine Vučeliću,
    ne bih trebao bilo šta reći o ovom Vašem tekstu. To je istina ISTINE. To je zaista tako, bez ulagivanja i kurtoazije.

    Izvinjavam se što sam u nekom od tekstova, koje ste Vi napisali, uočio nešta što je suprotno Vama.
    Ovo što ste u ovom tekstu napisali je “gola” istina.

    Ali moram dodati, a vezano je za Vaša ranija razmatranja, gdje god su englezi prošli “tu trava ne raste”, a prostori ostaju neprekidno u zavadi.
    Slično je i sa amerikancima. I oni gdje dođu “tu trava ne raste. Nema demokratije (mada se u nju zaklinju) i obično su zabarikadirani i niko ne zna njihov položaj.
    Oni se trenutno smatraju glavnim “policajcem” u svijetu. Ali, da li mogu tu ulogu igrati? Mislim da ne mogu.

    Zato, po meni, treba da bude neka druga opcija, neka druga zemlja, koja ima “muda” da svjetske hohštaplere, ubice,ISIL-ovce i druge “spusti na zemlju”.
    Trenutno, pošto nema dva bloka, to bi mogla biti Rusija.
    Međutim, bojim se da i oni nisu “prozapadnjački” (ne u ružnom smislu) orijentisani.
    Ukinuvši socijalizam kod njih se pojavio veliki broj multimilijardera (Abramović napr.) i ne znam da li bi ta zemlja mogla biti suparnik zapadu i Americi. (Prije bi mogla biti njihov partner).
    Ali nema veze, treba Rusiju podržati da u pozitivnom smislu za čovjeka, bilo gdje u svijetu, ostvari pozitivna ostvarenja.

    • Велимире, Дао сам ти зелено, иако се не слажем потпунп са тобом
      у овом коментару, искључиво штљ се тиче Русије, твој коментар се односи на стање у Русији пре него што је за председника Русије изабран садашњи председник Владимир Путин, Мислим да
      је руски народ добио ваљда јединог човека на планети који му
      пружа правду истину и безбедост,понос и част, и не заборави како народу Русије тако и многим народима на овој кугли земаљској, тако и Србији. Обманути смо од садашњег водства на
      изборима, па смо гласали за њих, а они окренули леђа братском народу православном, те нас воде у загрљај ЕУ и Амера, ако им то пође за руком да нас увале у ту ЕУ,постаћемо
      ко Палестинци, мжда негде буде и по који Србин, али земље Србије неће бити.Амин.—-милан

  3. A kada čujem da ovi koji takvu politiku vode, imaju 50% podrške naroda, ne mogu a da se ne zapitam, da možda ankete nisu spinovane. Inače,pojedini mediji (tačno znamo koji) u svemu igraju nečasnu ulogu, pa smatram da nekada kada na vlast dođu patriotske snage, osim svih ovih političara na odgovornost treba pozvati i novinare.

  4. I još nešto, poštovana redakcijo!

    Gledam neki dan TV i čovjeka iz IMT Rakovica kod Beograda koji kaže:
    “Imamo mašine,imamo ljude, imamo sirovine, proizvodimo sve što smo ranije proizvodili, imamo i kupce (tržište) od ranije, ali mi ne možemo opstati”.

    Ko želi da uništi IMT??

    Vjerovatno “tajkuni” ili neki hohštapleri koji prvo “sjebu” firmu, obezvrijede je, pa je onda kupe. Skupa bi bila firma koja ima svu infrastrukturu, ljude i proizvode.

    Slično je i u BiH. UNIS je sjeban, ENERGOINVEST je sjeban, ŠIPAD je sjeban, ali ne zbog rata. Rat im je samo vadiona.

    Nesretni su naši ljudi, bivši radnici, koji su sve postojeće firme i u Srbiji i u BiH razvili, od svog rada i svog doprinosa.
    Najmanje što je trebalo učiniti je da se tim radnim ljudima prizna dio uloženih sredstava.

    Pa, molim vas lijepo, ENERGOINVEST je nastao od jedne male radionice, a na kraju završio sa 50 hiljada radnika, koji nisu u ovoj reorganizaciji i pljačkaškim pohodima, dobili ništa, ili samo nešto malo, kao kad dajete djetetu čokoladicu. Ostalo su preuzeli vrlo močni BiH tajkuni koji su vezani za novoformirane partije.
    Ubiše nas ovi partijaši.

  5. Nemam nameru da vredjam bilo koga ili bilo koju naciju, ali cinjenice su neoborive.Tzv. drzavnici , politicari vodecih svetskih zemalja kreiraju politiku, ratove i bedu.Cilj im je kao i svim parazitima da drugima piju krv a za ostvarenja svojih imaju milion nebuloznih razloga.Zbog toga i radi toga ,Srbija ne sme u EU i Nato radi svoje proslosti morala i casti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *