Почетна / БРОЈ 380 / Српски позив комшијама на плес

Српски позив комшијама на плес

Пише Виктор Матић
Један од стубова политике владе Србије је добросуседска сарадња као основ за стабилизацију региона. Али, након последњих дешавања на простору бивше Југославије, оправдано је запитати се – има ли Србија партнера за тај  „танго”

Српска власт је од светских званичника добила много похвала због проактивне политике чији је циљ стабилност региона. Јасно је да похвале нису главни разлог због којих Србија спроводи такву политику. Наиме, Београду су потребне године стабилности како би спровео мучне економске реформе и иницирао нови инвестициони циклус који би заиста покренуо домаћу економију. А инвестиција, опет, не може да буде без стабилности у региону и безбедности на тржишту које ионако није посебно атрактивно због своје платежне (не)моћи.

Поред тога, пред Србијом су још бројна осетљива питања чијим се решавањем мора утицати на побољшање услова живота српске заједнице у земљама региона.  Јасно је, дакле, зашто српске власти неретко инсистирају на политици која би значила потпуно одсуство проблема у односима са комшијама. И јасно је зашто таква политика добија похвале из Европске уније која себи сада никако не може да дозволи отварање још неке кризе. Али, потпуна је непознаница због чега онда изостанак позитивног одговора на политику Србије у региону не наилази на оштрију осуду Брисела.

Тако су у последње време пропуштене бројне шансе да се поради на истинском побољшању односа на простору бивше Југославије, али и прилике да се српском народу, који неретко има статус грађана другог реда тамо где живи као мањинска заједница, барем врате минимална загарантована људска права.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Prvi Srbin, a svakako zivi Srbin, koji je meni poznat (mozda neko zna jos nekoga?)Aleksandar Vucic, Predsednik Vlade Srbije, jeste covek, koji je ostvario tu meni potpuno nerazumnu propoved. Ta metamorfoza od coveka punog ponosa do coveka, koji se u Potocarima, kako rece, klanja :Nevinim zrtvama, a svi znamo, a o tome govore I jako znacajni ljudi u svetu, da je tamo najvise pokopano zrtava, koje su bile legitimni CILJ, Vucic je dao presudu i bez sudjanja (iako su vec svi osudjani) da se svi srpski neprijatelji mogu pozivati na nju.I dalje, njegova ruka stoji ispruzena I ceka da je peihvate ili odseku, a ovo drugo je sto posto sigurnije, tako nama Srbima ostaje da vidimo koliko je delotvorna ta propoved Srpskr CRKVE: Ko tebe Kamenom, ti njega Hlebom, te da to ili usvojimo ili izbacimo iz ionako naseg prevelikog Mazohizma.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *