Почетна / БРОЈ 380 / Српски хиперборејац

Српски хиперборејац

ДЕЦЕНИЈА ОД СМРТИ ДРАГОША КАЛАЈИЋА

Пише Дејан Ђорић
Двадесет другог јула било је десет година од смрти Драгоша Калајића. Његов прерани одлазак оставио је и Србију и Европу без изванредног ерудите који није само указивао на негативне феномене модерног света него и јасно наводио пут којим треба ићи

Као и сви велики ствараоци, Драгош Калајић (Београд, 1943  –2005) био је слављен и оспораван, омрзнут због своје изузетности. Када су хтели да га сасвим обезвреде, истицали су његову наклоност према политичкој десници. Он никада није крио да је чврсто укорењен у идејама конзервативне револуције и онога што је сам називао „хиперборејским духом“. Противници су често покушавали да га дискредитују називајући га фашистом, али он је, како је то објаснио у једној телевизијској емисији, то сматрао комплиментом, и подсетио на речи америчког писца Чарлса Буковског да „када чује да за некога кажу да је фашиста, он зна да се ради о човеку који мисли својом главом“. А Калајић је, неспорно, заиста био човек који мисли својом главом. Калајић је до краја био привржен археофутуризму, не толико историјској авангарди из које је преузео револуционарно, превратничко деловање, колико археофутуризму у дословном смислу – као уметности, политици и визији будућности. Сматрао је да млаки либерализам не може да задовољи духовне потребе неустрашиве, немирне и опоре младежи која јуриша на зору нових часова историје, за коју постоје друге речи, много веће фасцинантности. А те речи су: ред, хијерархија, дисциплина, дух… Калајић је до краја живота остао, а то је и сада за многе – оличење и идол једног дела српске, али и међународне јавности која тежи нечем вишем од меркантилног и материјалног нихилизма модерног друштва – хијерархији, традицији и историји, нематеријалном, духовном и вечном. Био је Excubitor или будилац заспалих, како је себе називао Ђордано Бруно. Можемо га сврстати у тип философских ликова које је Јасперс одредио као сумњаче, разбијаче, покушаваче и оспоритеље, а Хегел као превируће духове. Само је он међу нашим интелектуалцима несебично давао шансу младима, не плашећи се за своје позиције. У великим демонстрацијама из 1968. године њега су привлачили шлемови, униформе и моћ супротстављања руљи. Калајић, међутим, није био хулиган нити злочинац, већ интелектуалац великог калибра. Како ми се поверио, гнушао се нацизма због крви и логора, никада не би слао своје противнике у затвор. Фашизам је, према његовом уверењу, био пре свега естетика а нацизам само покушај етике, крајње једностране расне правде. Презирао је демократију као власт слабих и покварених и тежио неограниченом ауторитету.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Postovani gospodine djoricu,pise vam dragoseva udovica,verica pejakovic iz rima.i ako jos nisam procitala sve sto ste lepo napisali o mom dragosu,
    zelim da vam se zahvalim i kazem bravo!po vasem pisanju,osecam da ste i vi slobodan covek.pozdravi,i jos jednom hvala!!!!.verica pejakovic

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Koliko sam se samo radovao novom broju „DUGE“ da pročitam novi tekst koji je gospodin D.Kalajić napisao.To je trajalo godinama.Uvijek sam se pitao ko je taj čovjek sa tako dubokom i širokom misli,sa takvom erudicijom i poznavanjem svega o čemu piše ?!!Nism mogao ni slutiti da ću imati tu sreću i čast da ga i lično upoznam!!Kada samo se upoznali,bila je to ratna 1993.godina, izljubili smo se muški i bratski.Obišli smo Ozren i pričali o svemu;mome divljenju i sreći nije bilo kraja.Sresti takvog velikog čovjeka u vremenu tako prljavog rata i ubitačne propagande bilo je ko melem na ranu,nešto što daje novu snagu i nadu da se sve teškoće savladaju i prebrode.Dobi sam od Dragoša na poklon, kao vjerni čitalac, noviji broj „Duge“.Rastali smo se kao veliki prijatelji.Još jednom smo se sreli za dane Ozrena u Beogradu u kući Đure Jakšića,bio je sa Momom Kaporom.Obećali su ponovo doći ali je zbog obaveza bio spriječen,Momo nam je kasnije rekao da se Dragoš izvinjava ali je zbog obaveza morao otputovati!!Nažalost, više ga nikad nisam sreo ali sam pomno pratio sve što je napisao.Ubrzo smo saznali za njegovu tešku bolest i preranu smrt,od iste bolesti kasnije je umro i Kapor.Prava je tragedija prerano izgubiti dva velika čovjeka,prave patriote,ljude velike intelektualne snage, moralne gromade,skromne i veoma sposobne !!Ovaj tekst u našem „Pečatu“ me posebno obradovao i podsjetio na divne i velike ljude kojih više nema!!!Međutim,volio bih pročitati da je neko nakon deset godina skupio sve Dragoševe tekstove, koji su i danas posebno aktuelni, i objavio ih kao sabrana djela.To je dug prema velikom Dragošu Kalajiću !!!Bila je velika sreća upoznati tako velikog i izuzetnog čovjeka !!!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. snimao sam Dragoseve emisije,da mogu da gledam i slusam velikog srbina DRAGOSA.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *