САОПШТЕЊЕ ГРУПЕ СТРУЧЊАКА У ВЕЗИ СА ОДЛУКОМ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ПРОДАЈИ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ АД (Јун 2015.)

Као и 2010. године, желимо поново да изразимо своју забринутост због одлуке наше владе да прода „Телеком Србија“ која, према нашим информацијама, поново није била пропраћена неопходном анализом и адекватним образложењем. Није јасно по ком основу наша власт, после свега што се догодило од 2001. године, још увек верује да ће даље приватизације донети бољитак Србији, када наша претходна искуства и искуства других земаља показују супротно. Продаја, или приватизација „Телеком Србија“, или неког његовог дела, и генерално инфраструктуре коју је градила држава, народу Србије ће направити непроцењиву и ненадокнадиву штету. Према подацима из априлског истраживања јавног мњења, слично мисли и преко 65 одсто грађана Србије.
Чланови ове групе су међународно афирмисани стручњаци у областима информационих технологија, комуникација, електронике, физике, рачунарских наука, енергетике, економије и сродних области. У групи су и професори српских и ино­страних универзитета, стручњаци који раде у истраживачким лабораторијама или телекомуникационим компанијама у Србији и свету, укључујући и Силицијумску долину, од којих су многи власници па­те­­на­та у областима телекомуникација и развојних софтверских програма, аутори уџбеника и књига, као и власници компанија.
Наша група полази од ста­новишта да се ради о веома сложеном питању, које се мора са сваког аспекта струч­но размотрити, а дугорочне по­сле­ди­це евентуалне продаје на развој ове важне области се морају детаљно анализирати. Инфраструктура „Телеком Србија“ као и друге (енергетска, водоводна итд) грађене су деценијама, а неке и више од сто година. Вредност овакве инфраструктуре је непроцењива, а јавна предузећа која том инфраструктуром управљају имају природан монопол, јер је таква инфраструктура захтевала велика улагања.
На глобалном, али регионалном и државном нивоу, тренутно не постоји атрактивнији сегмент за инвестирање од области информационo-комуникационих технологија (ИКТ) а посебно у сегменту мобилних телекомуникација и припадајућих услуга. Сматрамо да не постоји инвестиција у привредном, пољопривредном или у самом услужном сектору, која би могла да донесе вишу и бржу добит од оне коју доносе инвестиције у услуге телекомуникационих оператора. Управо због тога, као и због своје инфраструктуре и њене велике вредности, и „Телеком Србија“ лако може доћи до кредита, и лако их отплаћивати.
Подсећамо да је „Телеком Србија“ кренуо у регионалну експанзију 2006. да би следеће 2007. године, куповином већинског пакета „Телекома Републике Српске“ и оснивањем трећег телекомуникационог оператора „m:tel“ у Црној Гори, 2010. године, заокружио тржиште у знатном делу некадашње Југославије. Управо ове две аквизиције су доказ да „Телеком Србија“ са својим постојећим стручним и кадровским потенцијалом може да остварује завидне пословне резултате. Примера ради, у случају „m:tel Црна Гора“ стручњаци „Телеком Србија“ су у рекордно кратком року успели да изграде комплетну мрежу мобилне телефоније, оспособе продајне канале и разраде маркетиншко-продајну стратегију, што је омогућило да „m:tel“ на веома засићеном и конкурентном телекомуникационом тржишту Црне Горе у року од само шест месеци освоји 26 одсто тржишног учешћа.
Најзначајније улагање „Телеком Србија“ после претходно поменутих регионалних инвестиција јесте куповина већинског дела (51 одсто) компаније HD WIN (Arena Sport) чиме улази у област производње мултимедијалног садржаја. Oва компанија је власник права за емитовање спортских канала на територији Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. Коначно, у јануару 2012. године, „Телеком Србија“ откупљује 20 одсто деоница мањинског пакета OTE, након чега држава Србија постаје стопроцентни власник „Телеком Србија“.
Чак и ако страна компанија купи „Телеком Србија“ по реалној цени, она може кроз „Телеком Србија“ да извлачи огромна средства из Србије. „Телеком Србија“ је и даље најпрофитабилније предузеће у власништву државе, и тренутно има нето добит од 140 милиона евра, при чему је ове године 190 милиона евра искоришћено за отплату кредита за куповину 20 одсто деоница од грчке фирме ОТЕ и репрограм старих дугова. Када се за две године отплати овај кредит, реално је очекивати да ће профит значајно скочити, на преко 330 милиона евра, јер су приходи „Телеком Србија“ стабилни. Другим речима, за четири до шест година, „Телеком Србија“ ће зарадити онолико колико би се сада – и то у најповољнијим пројекцијама – за њега могло добити од страних купаца, а у исто време „Телеком Србија“ би остао у рукама државе као најпрофитабилније предузеће.
Мора се такође нагласити да су реалистични приходи „Телеком Србија“ могуће смањени лошим управљањем партократских структура, као и разним манипулацијама, где се инфраструктура „Телеком Србија“ нелегално користи на штету овог предузећа. Годинама се покреће питање такозване „канализације“ и наплате потраживања од фирми које нелегално користе ту инфраструктуру.
Чињеница је да су у многим земљама продати значајни делови телекомуникационих оператора, као и друга предузећа од општег интереса. Али управо у таквим одлукама влада ових земаља треба тражити узроке глобалне кризе и све драматичнијих разлика у имовини и приходима малобројних богатих и многобројних сиромашних. Наиме, велики и сигурни профити које остварују телекомуникациони оператори после приватизација одлазе у инвестиционе фондове, чији су менаџери и доминантни власници из редова један одсто најбогатијих.
Такође треба нагласити да су велике и богате државе генерално задржале значајне проценте својих оператора (Норвешка, Немачка, Британија, Француска, Шведска…) који укључују и велики број откупљених оператора мањих, сиромашних земаља, те још увек могу да контролишу своју телекомуникациону инфраструктуру и приходе које доносе. Богате државе вероватно нису изгубиле приходе од својих оператора иако су продале добар део својих акција, јер су укупни приходи повећани куповином других оператора.
С обзиром на то да је средња годишња бруто плата у Србији око 5.500 евра, можемо да кажемо да би годишње страни купац из Србије извлачио бар 60.000 годишњих српских плата. Конкретно, ово значи да би влада Србије продајом „Телеком Србија“ укинула бар 60.000 радних места не рачунајући отпуштања у „Телеком Србија“.
Као стручњаци упознати са ситуацијом у области телекомуникација не само у Србији него и свету, нарочито смо забринути за будућност информационо-комуникационе (ИКТ) индустрије и истраживачког развоја, као и образовања генерација које долазе у овој области. Будућност електротехничких и електронских факултета у Србији и Републици Српској би била доведена у питање продајом „Телеком Србија“. Ови факултети су признати и познати свуда у свету, укључујући и САД, које представљају једну од најразвијенијих високотехнолошких земаља.
Наиме, ако се прода „Телеком Србија“, вероватноћа да тржиште телекомуникација буде монополизовано или картелизовано није мала, а нови страни власник ће највероватније отпустити велики број радника ради постизања што већег профита, за шта постоје примери у суседним земљама. Имајући у виду да су заинтересовани купци углавном оператори под контролом влада других земаља, може се очекивати да би „Телеком Србија“, ако буде продат, био преусмерен на добављаче из земље оператора купца, као што је пракса код других оператора са сличном власничком структуром. На тај начин ће дугорочно бити угрожена српска ИКТ индустрија и стратешка способност Србије да има независну производњу и развој у ИКТ области.
Зато питамо како влада планира да обезбеди будући стратегијски развој телекомуникација и телекомуникационе индустрије, пошто отуђи телекомуникациону инфраструктуру – национални ресурс од непроцењиве вредности, и телекомуникационо тржиште које обухвата готово све грађане Србије, предузећа, државну управу, војску, полицију, и остале институције од јавног значаја. Продајом „Телеком Србија“ ће се значајно смањивати обим домаће телекомуникационе индустрије, а и могућност да се млади запосле у земљи. Тиме ће се смањивати заинтересованост студената за електротехнички и друге техничке факултете, који су до сада пружали најквалитетнију наставу и обуку у Србији и у Републици Српској. Такође, без практичних искустава и активног учествовања у развоју, професори на електротехничким факултетима неће моћи више да обезбеде квалитетну наставу и обуку стручњака у овој области на нивоу на којем је постојала до сада.
Иако се у овом тренутку не може предвидети правна форма намераване продаје, упозоравамо да је Уставом Републике Србије јасно одређено да су добра од општег интереса у државној својини и да се само поједина права на добрима у општој употреби могу отуђити приватним лицима. Сваки будући купац „Телеком Србија“ треба да зна да ће судови поништити продају која је супротна Уставу и закону. Такође, продаја тако значајне компаније каква је „Телеком Србија“ угрожава трајне интересе Републике Србије на територији њене јужне покрајине Косово и Метохија, с обзиром на бројну инфраструктуру, фреквенцијски опсег и друга легитимна права државе на територији под привременом управом УН.
Због свега наведеног апелујемо на владу да одговорно преиспита своју намеру да прода „Телеком Србија“, анализирајући искуства других земаља и све могуће последице по привреду, економију, образовање и развој Србије, и да обустави процес продаје „Телеком Србија“.
Уколико постоје проблеми у ефикасној организацији „Телеком Србија“, чланови ове групе и остале колеге стоје на располагању да помогну стручним саветима и својим међународним искуством.

ПОТПИСНИЦИ:

АКАДЕМИЦИ (23):

Проф. др Јасмина Вујић, редовни професор, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA. Инострани члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске (AНУРС) Berkeley, CA, USA
Проф. др Бранко Ковачевић, редовни професор и декан Електротехничког факултета у Београду. Председник Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Бивши ректор Београдског универзитета. Београд, Србија
Др Предраг Петровић, научни саветник, Институт ИРИТЕЛ, Београд, Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Проф. др Зоја Поповић, Distinguished Professor, Hudson Moore Jr. Endowed Chair, Dept. of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado, Boulder, CO, USA. Инострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Boulder, CO, USA
Проф. др Милош Д. Ерцеговац, редовни професор, Computer Science Department, Henry Samueli School of Engineering and Applied Science, University of California at Los Angeles, CА, USA. Инострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
Проф. др Дејан Поповић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Београд, Србија
Проф. др Александар Седмак, дипл. инж. машинства, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду, бивши помоћник министра у Влади Републике Србије задужен за технолошки развој и иновациону делатност у Министарству за науку и заштиту животне средине. Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Проф. др Гордана Вуњак-Новаковић, Mikati Foundation Professor of Biomedical Engineering, Professor of Medical Sciences (in Medicine) Director, Laboratory for Stem Cells and Tissue Engineering, Columbia University, New York, NY, USA. Member of USA National Academy of Engineering, National Academy of Medicine, инострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Члан (из Србије) Academia Europea.
Др Милољуб Смиљанић, Институт за хемију, технологију и металургију. Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Проф. др Братислав Миловановић, Сингидунум универзитет. Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Проф. др Марија С. Тодоровић, ASHRAE Fellow, REHVA Fellow, Member of World Academy of Art and Science, Visiting Professor of Southeast University, School of Energy and Environment, China. Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Проф. др Градимир В. Миловановић, Математички институт САНУ, редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Магистар Драгољуб Антић, магистар електротехничких наука, дипл. инж. електротехнике, редовни члан Петровске академије наука и уметности (ПАНИ). Београд, Србија
Проф. др Мирослав Бенишек, редовни професор, Машински факултет Универзитета у Београду. Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (САНУ). Београд, Србија
Проф. др Борисав Стојков, Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС).
Проф. др Васкрсија Јањић, редовни професор и научни саветник, редовни члан и потпредседник Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС). Бања Лука, Република Српска
Проф. др Горан Јанкес, професор Машинског факултета Универзитета у Београду, дописни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Проф. др Слободан Реметић, редовни професор Универзитета у Нишу, у пензији, редовни члан и члан Предсједништва Академије наука и умјетности Републике Српске АНУРС).
Проф. др Бранко Летић, професор емеритус Универзитета у Источном Сарајеву и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС). Источно Сарајево, Република Српска
Проф. др Коста Чавошки, професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији, дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Београд, Србија
Проф. др Мирко Вујошевић, Факултет организационих наука Универзитета у Београду. Редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија
Проф. др Бранко Докић, декан Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци, бивши министар за саобраћај и везе у Влади Републике Српске, и за комуникације и транспорт у Савјету министара Босне и Херцеговине. Инострани члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Бања Лука, Република Српска
Проф. др Слободан Крчевинац, редовни професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду у пензији. Тренутно је у радном односу са Економским институтом у Београду. Дописни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Београд, Србија

ПРОФЕСОРИ УНИВЕРЗИТЕТА који нису академици (61):
Проф. др Јозо Дујмовић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду у пензији, San Francisco, CA, USA
Проф. др Александра Смиљанић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, бивша министарка за телекомуникације и информационо друштво. Београд, Србија
Проф. др Драган Максимовић, ECEE Department, University of Colorado, Boulder, CO, USA
Проф. др Владимир М. Стојановић, ванредни професор, Department of Electrical Engineering and Computer Science, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA.
Проф. др Влајко Коцић, редовни професор, Department of Mathematics, Xavier University of Louisiana, New Orleans, LA, USA
Проф. др Србијанка Турајлић, професор Електротехничког факултета Београдског универзитета у пензији. Београд, Србија
Проф. др Јернеј Полајнaр, Associate Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada
Проф. др Милорад Јеремић, професор Физичког факултета за физичку хемију у пензији. Београд, Србија
Проф. др Зорица В. Ђорђевић, Ph.D., UMASS, Boston, NA, USA
Проф. др Милица Бакић-Hayden, University of Pittsburgh, Pittsburgh, PA, USA
Проф. др Љубиша Адамовић, декан међународних последипломских студија Европског центра за мир и развој (ЕЦПД) Универзитета за мир УН
Проф. др Петар Кочовић, дипл. инж. машинства, заступник консултантске компаније „Gartner“. Београд, Србија
Проф. др Светлана Аврамов-Замуровић, Ph.D., Professor of Systems Engineering, US Naval Academy, USA
Проф. др Јелица Протић, ванредни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Душан Стипановић, Ph.D. in Electrical Engineering, Associated Professor in Industrial and Enterprise Systems Engineering, University of Illinois, Urbana-Champaign, IL, USA
Проф. др Љиљана Трајковић, редовни професор, School of Engineering Sciences, Simon Fraser University, Vancouver, BC, Canada
Проф. др Оливера Станојловић, MD, PhD, Institute of Medical Physiology „Richard Burian”, Faculty of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia
Проф. др Јасминка Нинковић, Associate Professor, Economics Department, History and Social Sciences Division, Oxford College of Emory University, GA, USA
Проф. др Хелена Лончар-Стевановић, Институт за физиологију Медицинског факултета, Универзитет у Београду. Београд, Србија
Проф. др Драган Раденовић, вајар и председник Културног клуба Удружења „Српски кривак“
Проф. др Владана Ликар Смиљанић, професор Електротехничког факултета у Београду у пензији. Директор Рачунарског центра Електротехничког факултета у Београду у пензији. Београд, Србија
Проф. др Јован Филиповић, Ph.D. ME и Ph.D. PA, редовни професор ФОН-а, Универзитет у Београду. Београд, Србија
Проф. Мајкл Правица, Ph.D., Associate Professor of Physics, Department of Physics & Astronomy, University of Nevada, Las Vegas, NV, USA
Доц. др Стојан Штука, Источно Сарајево, Република Српска
Проф. др Милош Дорословачки, ванредни професор, Одсек за електротехнику и рачунарску технику, Универзитет Џорџа Вашингтона, Washington, D.C, USA
Проф. др Драгољуб Ј. Кечкић, ванредни професор Универзитет у Београду – Математички факултет. Београд, Србија
Проф. др Александар Липковски, редовни професор, Универзитет у Београду – Математички факултет. Београд, Србија
Проф. др Милош Поповић, Assistant Professor, Department of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado, Boulder, CO, USA
Доцент др Бранислав Првуловић, Универзитет у Београду – Математички факултет. Београд, Србија
Проф. др Синиша Ранђић, Факултет техничких наука. Чачак, Србија
Проф. др Благоје Бабић, професор Економског факултета Београдског универзитета у пензији
Проф. др Млађен Ковачевић, професор Економског факултета Београдског универзитета у пензији. Београд, Србија
Проф. др Владимир Гречић, професор Економског факултета Београдског универзитета у пензији. Београд, Србија
Проф. др Ђорђе Бек-Узаров, професор Универзитета у пензији. Београд, Србија
Проф. др Данко Јоцић, редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Доцент др Милица Ранчић, професор Шумарског факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Драгана Митровић, редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, директорка Центра за азијске студије, члан Одбора за економске науке САНУ. Београд, Србија
Проф. др Јован Б. Душанић, шеф Катедре за економију, Београдска пословна школа, професор на економским факултетима у Беoграду, Бањалуци и Српском Сарајеву. Београд, Србија.
Проф. др Благоје С. Бабић, професор економије. Београд, Србија
Проф. др Иван Дојчиновић, Физички факултет Универзитета у Београду, продекан, председник Друштва физичара Србије. Београд, Србија
Проф. др Братислав Обрадовић, ванредни професор Физичког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Александар Јововић, професор, Машински факултет Београдског универзитета. Београд, Србија
Доц. др Радивоје Ђурић, професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Душан Вучићевић, M.D, J.D, Professor Emeritus, Rush University. Адвокат у активној пракси у држави Илиноис. Chicago, Illinois, USA
Доц. др Бранко Дрљача, Универзитет у Приштини. Крагујевац, Србија
Проф. др Милка Дрезгић, Београд, Србија
Проф. др Слободан Антонић, професор Философског факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Дејан Раковић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Доц. др Зоран Чворовић, професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу. Крагујевац, Србија
Проф. др Вишеслав Хаџи-Тановић, председник Удружења „Приватни лекари Србије“. Београд, Србија
Проф. др Милорад Кураица, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Милорад Божић, редовни професор Универзитета у Бањој Луци, декан Електротехничког факултета у Бањој Луци за период 2002–2008 године. Бања Лука, Република Српска
Проф. др Бранко Блануша, продекан Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука, Република Српска
Проф. др Зоран Ђурић, продекан Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука, Република Српска
Проф. др Момир Ћелић, професор Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука, Република Српска
Доцент др Јована Гојановић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду. Београд, Србија
Доцент др Ђорђе Чантрак, дипл. инж. маш, Машински факултет Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Слободан Ћук, a full-time Professor of Electrical Engineering at the California Institute of Technology until January 1, 2000. In 1979, Dr. Ćuk founded TESLAco. Irvine, CA, USA
Проф. др Мирослав Трајановић, Машински факултет Универзитета у Нишу. Ниш, Србија
Проф. др Ненад П. Цакић, редови професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија
Проф. др Милан Меркле, редови професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду. Београд, Србија

ДОКТОРИ НАУКА који нису професори универзитета и академици (48):
Др Десанка Полајнaр, dipl. ing. EE, Adjunct Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada
Др Светислав Ђурић, Ph.D. EE, San Ramon, CA, USA
Др Мирјана Петровић, Ph.D. ЕЕ, San Diego, CA, USA
Др Раде Петровић, Ph.D. ЕЕ, San Diego, CA USA
Др Ђорђе Томашевић, Ph.D, specialist scientist, South African Nuclear Energy Corporation (NECSA) Pretoria, South Africa
Др Ружица Николић, научни саветник у пензији. Београд, Србија
Др Милош Јорговановић, Ph.D. EECS, Systems Architect, Amazon Lab126, Silicon Valley, CA, USA
Др инж. Миомир Б. Ђорђевић, менаџер истраживачких пројеката у пензији, ITW Inc, Center for Innovations, Wheeling, Illinois, USA
Др Зоран Ђорђевић, Ph.D, NTT DATA, Inc. Boston, MA, USA
Др Соња Котлица, Ph.D, J.D, Washington D.C, USA
Др Војин Јоксимовић, Ph.D. NE, Consultant, Escondido, CA, USA
Др Бојана Ранков Петровић, сарадник у настави, Институт за медицинску физиологију, Медицински факултет Универзитета у Београду. Београд, Србија
Др Лазар Супић, Ph.D, MSEE, Dipl Ing. EE, Postdoctoral Fellow, Department of Nuclear Engineering & Radiological Sciences, University of Michigan, Ann Arbor, MI, USA
Др Владимир Милосављевић, Ph.D. in EE, Postdoctoral Fellow, Department of Electrical Engineering and Computer Science, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA
Др Зоран Старчевић, Златибор, Србија
Др Радојка Смит, Dr. Sci, Carlsbad, CA, USA
Др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији. Београд, Србија
Др Радмило Божиновић, Ph.D, San Jose, CA, USA
Др Драго Инђић, Ph.D. London Business School, Partner, Sunningdale Capital, London, UK
Др Јелена Гођевац, Женева, Швајцарска
Др Душан Ћосо, Ph.D. Mechanical Engineering, San Francisco, CA, USA
Др Зоран Поповић, Ph.D, M.Eng, Dipl.Ing, Research Fellow Xerox Corporation (у пензији)
Др Зорица Милановић, дипл. инж. саобраћаја, професор струковних студија, Виша железничка школа струковних студија. Београд, Србија
Др Тамара Полајнер,  Research Associate, Computer Laboratory, University of Cambridge, UK
Др Богдан Косановић, Ph.D. EE, Manager, Texas Instruments, Inc., Bethesda, Maryland, USA
Др Јасмина Павлин, Manager, Intel Co, Santa Clara, USA
Др Игор Павлин, Director of Data Architecture, Santa Clara, USA
Др Никола Миливојевић, VP of Engineering at Bright Energy, Boulder, CO, USA
Др Миша Ђурковић, виши научни сарадник, Институт за европске студије. Београд, Србија
Др Бранислав Радак, Ph.D. University of Maryland, Director at Citigroup, New York, USA
Др Димитар Алтипармаков, реакторски физичар у пензији, Канада
Др Ира Конвалинка, Ph.D. EE, Founder and Chief Consultant at DSPOmnia Inc, Toronto, ON, Canada
Др Јелена Ковачевић Дојчиновић, Астрономска опсерваторија. Београд, Србија
Др Иван Радовић, виши научни сарадник, Институт за нуклеарне науке „Винча“. Београд, Србија
Др Радован Д. Илић, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Лабораторија за физику. Београд, Србија
Др Тања Максин, Институт за нуклеарне науке „Винча“. Београд, Србија
Др Милош Хаџидрезгић, Београд, Србија
Др Снежана Спасић, Ph.D, Senior Research Associate (Associate Research Professor) Институт за хемију, технологију, и металургију – Центар за хемију, Лабораторија за биотехнологију, Факултет за хемију. Београд, Србија
Др Срђан Милетић, дипл. биохемичар, научни сарадник, Институт за хемију, технологију и металургију (ИХТМ). Београд, Србија
Др Душанка Стојановић, виши научни сарадник, Институт за физику. Београд, Србија
Др Јовица Ризнић, Тechnical Specialist, Ottawa, Ontario, Canada
Др Слободан Јанковић, научни сарадник, Институт за међународну политику и привреду. Београд, Србија
Др Светислав Марић, Qualcomm, Inc, San Diego, CA, USA
Др Милош Дрезгић, Berkeley, CA, USA
Др Петар Вуца, Кикинда, Србија
Др Светлана Марић, San Diego, CA, USA
МАГИСТРИ – МАСТЕРИ (23):
Магистар Катарина Дујмовић, MSEE, Dipl. Ing. EE, San Francisco, CA, USA
Бранислав Јовановић, MSEE, Sensing Design Engineer, Apple, Inc, Cupertino, CA, USA
Марија Павловић, MS, дипл. инж. технологије, Google, Silicon Valley, CA, USA
Јован Марјановић, MSEE, CEO, Tier One Analytics, Inc, Reston, Virginia, US
Мр Србољуб Станковић, магистар електротехничких наука, Институт за нуклеарне науке „Винча“. Београд, Србија
Магистар Зоран Видановић, MSc EE, MBA, Akamai, Boston, MA, USA
Магистар Никола Докмановић, дипл. инж, предузетник. Србија
Магистар Жаклина Кочовић, економиста, директор МОНГ доо. Београд. Србија
Магистар Бошко Телента, M.Sci, Dipl Ing. EE, ARCADIS CANADA Inc, Toronto, Ontario, Canada
Магистар Драган Сретеновић, Principal Software Architect, Oki Data Americas, NY, USA
Милан Ранков, MSc, Appointed actuary at „Merkur osiguranje“. Београд, Србија
Магистар Љубица Печарски Буба, академски сликар. Србија
Јадранка Ризонико-Поповић, M.Eng, Dipl.Ing, P.Eng. Technical Training Officer, Atomic Energy of Canada Limited (у пензији). Канада
Магистар Јелена Сенић, M.Sc.EE, Research Associate, National Institute of Standards and Technology, Boulder, CO, USA
Милован Благојевић, doctorant à l’ISEP Paris / Digital VLSI Design, мастер и дипл. инж. електротехничких наука. Grenoble, France
Дајана Даниловић, doctorantе à l’ISEP Paris / RF Design, мастер и дипл. инж. електротехничких наука. Grenoble, France
Невенка Грубор, MSEE, dipl. ing, Irvine, CA, USA
Марија Дрезгић, M.S, Berkeley, CA, USA
Магистар Радојка Цицмил-Реметић, средњошколски професор у пензији. Београд. Србија
Селена Бакић, дипл. инж. машинства – мастер, студент докторских судија, истраживач приправник, Машински факултет Универзитета у Београду. Београд, Србија
Радош Петровић, дипл. грађевински инжењер – мастер, одговорни пројектант. Земун, Србија
Смиљана Котур, дипл. грађевински инжењер – мастер, докторанд, асистент, Факултет за градитељски менаџмент, Универзитет „Унион Никола Тесла“. Београд, Србија
Милка Јаковљевић, дипл. инж. електротехнике – мастер, истраживач сарадник, Институт за физику. Београд, Србија
ИНЖЕЊЕРИ, ПРАВНИЦИ, ЕКОНОМИСТИ, НОВИНАРИ (57):
Љубомир Самарџић, Senior Software Engineer, NVIDIA, CA, USA
Бранимир Бајић, Светска банка, Washington, D.C, USA
Ненад Вујић, Dipl. Ing. Telecommunications, Berkeley, CA, USA
Мирослав Ристић, Software Engineer, San Jose, CA, USA
Бојана Милорадовић, Director of Analytics, Big data, Dipl. Ing. elektrotehnike, Berkeley, CA, USA
Минче Крстић, Dipl Ing. EE, бивши директор Фабрике телефонских каблова и рачунара „Новкабел“, Нови Сад, и шеф сектора за инвестиције, развој и пројектовање предузећа ПТТ саобраћаја, Осијек, Хрватска. Mountain View, CA, USA
Илија Ристић, дипл. мат, софтвер инжењер, Дирекција за ИТ подршку и ИЦТ сервисе, „Телеком Србија“. Београд, Србија
Драгана Цуљковић, Optoelec-tronics Engineer, Cornell University and Stanford University alum, Silicon Valley, USA
Сузана Поповић, RN, BSN, U.S. Department of Vetterans Affair, Palo Alto, CA, USA
Лука Ђорђевић, B.A. Applied Mathematics, Berkeley, CA, USA
Никола Живковић, публициста и новинар. Берлин – Београд
Славица Берић, новинар листа „Политика“. Београд, Србија
Станко Стојиљковић, новинар и публициста. Београд, Србија
Мирјана Пантић, дипл. инж. електротехнике, „Телеком Србија“. Београд, Србија
Ранко Ђукић, дипл. инж. електротехнике, „Телеком Србија“. Београд, Србија
Арх. Бранко Новаковић, New York, NY, USA
Радоје Ђукић, дипл. инж. aерокосмотехнике. Београд, Србија
Ђорђе Јовановић, World Bank, ret. Bethesda, MD, USA
Мирослава Јовановић, RAS International, Washington, DC, USA
Anna Jekich Pullinger, Walnut Creek, CA, USA
Момир Ђоковић, професор философије и преводилац са немачког. Београд, Србија
Весна Арсенић, новинар „Политике“ у пензији. Београд, Србија
Живорад Лазић, председник УО Удружења „Српски кривак“. Београд, Србија
Драгољуб Селаковић, дипломирани економиста. Нови Сад, Србија
Бранислав Гецић, дипл. ек. Београд, Србија
Нада Максимовић, рачуновођа. Београд, Србија
Марко Дучић, Silicon Valley, CA, USA
Злата Горчик Јовановић, Senior Systems Analyst, Fannie Mae, Washington, DC, USA
Александар Симоновић, дипломирани економиста. Чачак, Србија
Владимир Клеут, дипл. инж. електротехнике, „Start Computers“. Чачак, Србија
Славољуб Качаревић, Balkanmagazin.net, главни уредник. Београд, Србија
Сладимир Илић, дипл. инж, SILMAX д.о.о. Краљево, Србија
Александар Поповић, P.Eng, Emirates Nuclear Energy Corp. (ENEC) Abu Dhabi, The United Arab Emirates
Владимир Фидлер, дипл. инж. електротехнике, шеф Испитне лабораторије, РТС. Београд, Србија
Марина Миљковић Дабић, новинар. Краљево, Србија
Зоран Бадњевић, дипл. инж. архитектуре. Београд, Србија
Јасмина Милојевић, Београд, Србија
Иштван Ковач, дипл. ек. Пензионер. Нови Сад, Србија
Драган Ивановић, Јагодина, Србија
Александар Стојић, струк. инж. електротехнике и рачунарства, A.D. AlfaPlam Врање, Сервис Чачак, Србија
Александар Величковић, дипл. инж. Ниш, Србија.
Зоран Белошевић, Чачак, Србија
Зорица Белошевић, Чачак, Србија
Зоран Џунић, Београд, Србија
Ђорђија Петрић-Савић, дипломирана правница, Економски факултет Универзитета у Новом Саду. Суботица, Србија.
Биљана Симић, дипл. инж, главни пројектант у Рачунарском центру ПТТ Србија у пензији. Београд, Србија
Миша Петровић, Director EURO-TRUST, Australia
Ондреј Сливка, саобраћајни техничар. Падина, Србија
Мирјана Мишић, дипломирани правник, San Francisco, CA, USA
Миомира Провиџало, економиста у пензији. Зрењанин, Србија
Иван Марић, B.S. Mechanical Engineering, Product Design Engineer, Apple Inc, Cupertino, CA, USA
Биљана Вујин, дипломирани географ (мастер географ) проф. географије у основном и средњем образовању. Београд, Србија
Владимир Ђурић, директор фирме GIMELNET д.о.о. (цела фирма је против продаје „Телекома“). Банатско Карађорђево, Србија
Михајло Вујасиновић, дипл. инж. електротехнике, ИТ менаџер, ЈАТ техника. Београд, Србија
Ђорђе Вукадиновић, „Нова српска политичка мисао“ (НСПМ). Београд, Србија
Рајко Радичевић, Dipl. Ing Telecommunications, Prague, Czech Republic
Александар Симић, LL.M. адвокат, некадашњи судија Савезног уставног суда. Београд, Србија

Један коментар

  1. Драги моји поштени грађани Србије и поштени припадници Српског народа, заслужили сте да имате увид у оно што се дешава и у нашој Србији.
    Продаја Телекома Србије, је политичка одлука, играју је учесници у нашој власти, који су под утицајем страних служби и који желе предати онај део служби државе Србије, нашем окупатору, који се још увек супроставља окупацији наше државе.

    Поштени грађани Србије и поштени припадници Српског народа, “афричка грлица” не постоји, постоји само “Ласта”, а измислили су је они представници власти, који на тонама лажи и криминалу, врше прогоне у Србији, и углавном прогањају грађане Србије из редова Српског народа, а на рачун и у име окупатора, који има намеру окупацију, како наше државе, тако и српског народа у целини.

    “Црна грлица – како сам већ изјавила, не постоји”, али постоје живе особе, чија је сигурна кућа Народна Скупштина Републике Србије, тако да им не требате градити сигурну кућу, јер су каријеристи, продане душе и властољупци, све што је вредније у нашој држави и у Српском народу, изложили прогону, са циљем, да нашу хисторију пишу окупатори наше државе и њихови сарадници а не грађани наше државе и Српски народ, који су живи сведоци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *