Почетна / БРОЈ 377 / проф. др Драган Раденовић – Филозофијом је завладала гробна тишина

проф. др Драган Раденовић – Филозофијом је завладала гробна тишина

Разговарао Јово Радуловић
„Демократија као аргумент постмодерне организовала је плурализам партија на нивоу психологије стаје, у којој партократска диктатура представља највишу вредност и мерило вредности. У тим стајама  -партијама влада принцип чопора – алфа мужјак уценама држи безличну масу у ропској покорности. Пошто је реч о заједници људи, уцене су, углавном, економског карактера“

У Југословенској кинотеци недавно је, под покровитељством Владе РС, одржан научни скуп „Да ли фашизам још живи“. Једногласно је закључено да је идеја фашизма у свету у упадљивом порасту и да је стога опасност ове пошасти по светски мир и цивилизацију непосредна и забрињавајућа. Проф. др Драган Раденовић се на скупу посебно осврнуо на процес фашизације у Србији, где систем једноумља достиже ниво апсолутног у наметнутом мишљењу и суду само једне особе. Према његовом суду, на сцени је нови облик неоколонијалне доминације управљања менталним склопом народа, а у новом регионалном уређењу света. Овај закључак проф. Раденовић изнео је и на трибинама на тему фашизма на универзитетима у Риму и Болоњи у априлу ове године.

А, где су у свему томе слободоумни мислећи људи који су одвајкада трасирали пут којим свет треба да иде? Постоји ли данас у свету критичка филозофска мисао, или је све сведено на голу политику? Назире ли се васкрсење те критичке филозофске мисли?

О поменутим и другим питањима, важним за разумевање актуелних домаћих и ширих прилика, професор Раденовић, доктор филозофије и вајар, говори и за „Печат“.

Разговоре на тему стваралаштва и истакнутих појединаца, не само у култури, ви често започињете помињући жртву и страдање, чак трагедију надахнутих појединаца чијим се делима дивимо.

Искрено, трудио сам се да то запазите. Моја мајка Ранђија говорила је да постоје две врсте људи; они који читају Киша и они други. Управо сам завршио моделовање портрета тог Прометеја наше савремене стварности и осећам олакшање испуњеног дуга према генијалности творца књижевног и филозофског новума српске и европске литературе. Подвиг Данила Киша прозор је у свет за сваког грађанина који поштује законске норме и живи по моралном кодексу понашања.

Ви сте стално у неким узбурканим водама. Чини се да се у њима најбоље сналазите и да тамо проналазите најбоље идеје за послове којима се бавите и путеве којима ходите. На ком острву филозофског архипелага се, у узбурканом мору данашње стварности, налазите?

Од како сам се упознао са делима филозофа Фјодора Хиренока, професора на Катедри за антропологију и комплексно изучавање човека Филозофског факултета МГУ „М. В. Ломоносов“ у Москви, и сам сам постао археоавангардиста. Тако се назива правац филозофске мисли који је он створио и који заступа. Реализација идеје филозофског археоавангардизма довела је до неопходности разматрања свих постојећих система филозофског поимања а, пре свега, категорије битка.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Поштовани, вискоко ценим Ваш рад, Баше рефлексије и тражења…
    Мој угао посматрања, ипак, мало је другачији… Зар филозофија није – љубав према мудрости, која је постојала и пре таквог свог назива ? Или, је њена резервисаност остала привилигеја само одређених кругова – профаних `јереја` ?
    Зар Дионизије Ареопагит, угледни Атињанин из времена апостолских, није одбацио сву јелинску и мисирску ученост, прихватио хришћанство и као свештеномучених пострадао у Галији ( Ст. Дени – „Псеудо-Дионизије) ?
    Или, Тертулијан, научен класичним филозојима, много више него што су то знали потоњи, није одавна дао свој суд о том незнабожачком мудровању ?
    Св. Василије Велики, образован у Атини, даје изванредно тумачење 8. главе Изрека Соломонових, – филозофији, много старијој од јелинске, а тако и бројни, сјајни умови старог века ?
    Ако се сложимо, да је `грађа` хумова, брдашца, гребена итсл. – једнака `грађи` високих гора, нећемо онда негирати ни класичним филозовима, да су препознали ту грађу и сами од ње, зависно од чистоте рефлексија, градили своје `хумове` – филозофске, уметничке и сл. `системе` ? Али, признаћете, да чак и данас, када савремено грађевинаство тежи да дигне зграде од хиљаду метара висине, још ни близу нису оних највиших гора ?
    Управо на томе, владика Николај, у Охридском Прологу (Беседа за 6.08) тумачи пророка Исаију (Ис. 2.2) о узвишености горе Господње,изнад хумова т.ј. Цркве изнад људских творевина у филозофији, уметности, култури, итд. ?!
    Хердер је хвалио Лутера, што је филозофе `ослободио` од латинске патрологије, остављајући им `простор` да подижу своје `хумове` ?!
    Винкелман је предлагао Немцима, да ако хоће заиста да постану велики, до непостижности, морају да – имитирајући класике, граде што више таквих, речених, `хумова` ?!
    И, протестанти свих фела, су, одбацивши католичко предање, – кренули пут `градње` ?
    Православно светоотачко предање (Patrologia Graeca) им је била, или непозната, или слабо позната или – неинтересантна ( по латинској `инерцији`)
    Рецимо, знаменита „Лествица“ Св. Јована Лествичника, којој први превод на `словенски` датира из 10 века (била је позната Св. Сави и писцима код Срба у немањићко време), на немачки и на енглески је преведена, тек у 19. веку ?! Сервантесу је могла бити позната, јер је шпански превод из његовог доба ?!
    У Француској су печат `градњи` дали, углавном језуити или од језуита образовани ? А код високоучених језуита, има и појава, такорећи непозната на Истоку, да умеју и да – оду – „extra ecclesiam“ ?
    Ако је тако код ревносних редовника, шта друго очекивати од људи световних, него да намисле, како су `хумови` цивилизацијске људске творевине – `изнад` светих гора и дома Господњег ?
    Заборавили су упозорење, да је веома одговоран посао, па и осуда за сваког који би да буде `учитељ` – као и они, који са `висина` својих `хумова` оцењују, процењују, цензуришу, игноришу итд. – све и свја, према својо надмености и `стандардима` ?!
    Фарисејства има свугде…. ?!
    Жалосно је, када овдашњи интелектуалци олако потежу ка таквим `хумовима`, да им као презрени `варвари` ватрено и одано служе ?
    Јер, многа дела православног предања, непозната Западу, све више се објављују у новом миленијуму – на српском језику ?!
    Више од хиљаду година пре Гетеа, Св. Исак Сирин, пише о созерцању ( `контемплација`) толико присутном и у креативном, уметничком раду ? Св. Јустин Ћелијски је писао о његовој гносеологији, у `запећку` од од хуке `научних` „хумова“, које је већ, олуја, попут пешчаних дина – опустошила ?
    – И тако, као неук, могу да приметим, како многи учени у ово време `свезнања` – не могу да разумеју Његошеву `Лучу` или рад Николе Тесле ? Презиру или не знају праве `алате` из богате емпирије а олако прихватају `стандарде`, све јаднијих и јаловијих – `хумова` ?
    А у вези последње реченице из текста, пар стихова : “ Љубави, колико то има/ – сад си у дилеми (?!)/ Једна је ал` без броја „../
    А о `најудаљеној вечности` људских творевина, одговор је одавно дат, у `Химни љубави` ( 1 Кор. 13.8) ?!
    И најдуготрајније људско, тек је мала, бледа сличица у вечности… ? псд

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *