Предложак за театар апсурда, или: има ли овоме краја?

Кaкo прeживeти бирoкрaтиjу у култури

Пише Смиљка Исаковић

Нисмо сигурни колико је систем јавних набавки поправио коруптивну ситуацију у привреди Србијe, али је сигурно да такав систем апсолутно не одговара просвети и уметности

Пре извесног времена потписник ових редова писао је о конкурсима за пројекте Министарства културе и поменуо обимну и компликовану тражену конкурсну документацију, чини се, у циљу обесхрабривања уметника да се јаве на конкурс. Требало је послати стотине страница штампаног материјала на адресу Министарства, пронаћи фирму која има буџетски рачун, а та фирма опет подноси гомиле правних аката (копију регистрације са описом делатности; уверење да је уписана у регистар надлежног органа,  оверену фотокопију извода из статута удружења са  циљевима у области културе итд).

ЗУОВ И  КОРАК ДАЉЕ Све ово је дечја игра у односу на расписани конкурс ЗУОВ-а (Завод за унапређење образовања и васпитања) за спољне сараднике, односно стручњаке који ће оцењивати нове уџбенике, нове образовне идеје и стандарде. До сада су то били професори свих профила, са научном и просветном репутацијом, који су позивани по потреби и у области уџбеника који се оцењује. Врло добро се зна колико неко од стручњака вреди, па су запослени у ЗУОВ-у имали квалитетне комисије. И све је функционисало до момента када је држава решила да стане за врат тешким проневерама државних фондова, па су у моду ушле јавне набавке. Нисмо сигурни колико је систем јавних набавки поправио коруптивну ситуацију у привреди Србије, али је сигурно да такав систем апсолутно не одговара просвети и уметности. Већ смо видели како стаје рад појединих позоришта јер су јавне набавке у виду ангажовања истакнутих солиста и првака, извршилаца у јавној набавци, потпуно паралисале нормалан рад.

[restrictedarea]

ЗУОВ је отишао корак даље, па је у свом позиву на конкурс издао упутство од 85 страна које би биле добар предложак за театар апсурда. Од самог почетка јасно је да су наставници, професори, многи доктори наука, уважени у својим областима, само извршиоци  услуге по партијама у јавној набавци. Предметна јавна набавка је обликована по партијама, а партије су у овом случају профили стручњака који се траже. Следи упутство понуђачима како да сачине понуду, од језика, начина слања (затворене коверте са ознаком „Не отварати“) варијанте са подизвођачима (што год то значило у случају оцене уџбеника, можда мали од палубе који носи уџбеник и ташну за извођачем). Има ту и тајновитости и поверљивости, помињу се менице, авансно плаћање, очигледно је све преписано из привреде. Кад се попуни образац понуде, за који је потребан водич, следи листа докумената које јадни професор треба да приложи да би евентуално био изабран за извођача радова: уверење из казнене евиденције надлежне полицијске управе Министарства унутрашњих послова (не може бити старије од два месеца пре отварања понуда) потврда прекршајног суда да му није изречена мера забране обављања одређених послова (издата након објављивања позива за подношење понуда на Порталу јавних набавки) уверење Пореске управе Министарства финансија и привреде да је измирио доспеле порезе и доприносе, и уверење Управе јавних прихода града, односно општине да је измирио обавезе по основу изворних локалних јавних прихода.

…НА ОСНОВУ ПОНДЕРИСАЊА Осим овога, подноси се потврда о завршеном последњем нивоу образовања, потврда о најмање осам година искуства у установи образовања на пословима наставника, васпитача, стручног сарадника, научног сарадника или саветника за дату област/предмет, на који се односи дати рукопис уџбеника, фотокопија лиценце или положеног стручног испита, потврда о раду у високошколској установи у звању наставника или у научном институту у звању научног сарадника или саветника, референтна листа прегледаних уџбеника, списак објављених научних/стручних радова који се односе на дати предмет, референтна листа пројеката у којима је понуђач учествовао, а који су у вези са унапређивањем образовања и васпитања. Као посебан прилог доставити и називе прегледаних уџбеника, њихових аутора и издавача, назив институције за чије потребе је понуђач прегледао уџбенике, као и име, презиме и број телефона лица за контакт референтног наручиоца; називе објављених научних или стручних радова, датум и место објављивања научног или стручног рада, као и име, презиме и број телефона лица за контакт референтног наручиоца; називе пројеката у вези са унапређивањем образовања и васпитања у којима је понуђач учествовао, називе институција ‒ организатора пројеката и време одржавања пројеката, као и име, презиме и број телефона лица за контакт референтног наручиоца. Ни када се за радно место конкурише на факултету, не дају се контакт телефони уредника научних часописа…

Онда се тајне понуде отворе, оцене се нетранспарентно на основу пондерисања и бодовања и позову срећни одабрани професори, неки од њих можда и никада, јер се тражи велики број стручњака. И то све за неколико хиљада динара хонорара. Има ли овоме краја?

[/restrictedarea]