Почетна / БРОЈ 379 / ПОЗОВИ „3 Т ПАКТ“ РАДИ УМОРСТВА

ПОЗОВИ „3 Т ПАКТ“ РАДИ УМОРСТВА

Трагом строго чуваних докумената које је објавио „Викиликс“

Пише Никола Мартић
Уговори тајно скројени на састанцима „Билдерберг“ групе обавезаће европске земље и земље у развоју на тоталну дерегулацију тржишта и хармонизацију свог законодавног оквира са корпоративним интересима моћних транснационалних компанија. Какве то опасности крије за Србију у ЕУ, говори пример Аустралије и Уругваја: „Филип Морис“ их је тужио за неостварену добит због кампања ових држава против пушења. Уласком у ЕУ Србија би, извесно је, постала полигон корпоративне тираније

Тајне најчешће крију нешто страшно. Посебно је то случај са тајнама политичке природе. Јер да није тако, да садрже нешто добро за оне од којих се стварна намера крије, не би ни биле тајне, него делови најшире разглашених политичких програма којимa се везују егзалтиране масе и којима се добијају избори. Тајнама се прибегава када се масама, заправо, одузима могућност избора.

То важи и за делове строго чуваних тајних докумената који су претходних година писани иза херметички затворених врата „Билдерберг“ групе а недавно их је објавио „Викиликс“. Реч је о  трговинским споразумима познатим као „Транспацифик партнершип“ (ТПП) „Трансатлантик трејд енд инвестмент пакет“ (ТТИП) и „Трејд ин сeрвисис агримент“ (ТиСА) документима којима САД желе да увежу земље потписнице у специфичан полигон за остваривање глобалних корпоративних интереса.

Према објављеним деловима ових тајних споразума (тзв. „3 Т пакт“) они неће регулисати међународну трговину и проток роба и услуга онако како то чине класични споразуми; ово „партнерство“ развијених земаља и земаља у развоју означиће крај (остатака) суверенитета држава потписница. Наиме, приступањем овој „унији без преседана“, земље у развоју ће се обавезати на тоталну дерегулацију тржишта и хармонизацију свог законодавног оквира са корпоративним интересима моћних мултинационалних компанија (које су, уједно, и највећи лобиста у писању текста споразума).

Конкретно, то значи да се земље у развоју одричу механизама који им традиционално стоје на располагању у регулисању привредног и финансијског амбијента на својој територији. Заправо, државе потписнице једноставно више неће бити у стању да ургентним мерама централне банке и уредбама владе (или другим механизмима који су последњих дана, на пример, као крајња мера примењени у Грчкој) утичу на макроекономску стабилност друштва. У супротном, оне ће бити изложене тужбама мултинационалних корпорација, које могу поднети пред посебним арбитражама формираним са једном једином сврхом – да заштите интерес крупног капитала у остваривању „прогнозираног профита“.

Све то ће, наравно, као правила на која смо пристали, важити једног дана и за Србију, уколико наша земља икада постане пуноправни члан ЕУ.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

2 коментара

  1. …. можда им се њихов план чини – „божански“ ал` су `детаљи` – извесно – ђаволски…. ? И, ко каже да ће да успе…. ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *