Почетна / БРОЈ 380 / Помен великом Драгутину

Помен великом Драгутину

Пише Владимир Димитријевић
Поводом седамдесетогодишњице смрти пуковника Драгутина Гавриловића, команданта последње одбране Београда у јесен 1915.

Датум: 19. јул 2015.

Време: 11 часова.

Место: Ново гробље у Београду.

Разлог окупљања: помен поводом седамдесетогодишњице смрти пуковника Драгутина Гавриловића, команданта последње одбране Београда у јесен 1915. Организатор: Удружење савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Говорници: пуковници у пензији Љубомир Марковић и др Раде С. Н. Рајић, професори Иван Стратимировић и Стеван Боснић. Иницијатива: да се изврши достојно пресахрањивање посмртних остатака пуковника Драгутина Гавриловића у Алеју великана, јер тело хероја, до дана данашњег, почива у  гробу његове ујне.

КЛИКТАВИ СОКО СРПСКИ Био је 7. октобар 1915. када је 33-годишњи мајор Драгутин Гавриловић, родом из Чачка, командант 2. батаљона 10. кадровског пука на Дунавском кеју војницима издао заповест: „Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора бити светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје. Зато напред у славу! Живео Краљ! Живео Београд!“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

2 коментара

  1. Nazalost nestali su takvi junaci neka mu je slava i cast

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Душан Буковић

    Имајући у виду да је између осталих и Слободан Јовановић изнео једно мишљење о Апису и Солунском процесу у књизи “Моји савременици“ , где дословно стоји: “Све у свему, Апис је стрељан не због покушаја атентата на Регента, што је са законске тачке гледишта била чињеница која је била далеко од тога да је правилно доказана. Он је стрељан из такозваних државних разлога…“ – “On the whole, Apis was executed not for an attempt on the life of the Regent, which from a legal point of wiew was far from being a regularly tested fact. He was executed for the so-called reasons of State…” ( Види: Слободан Јовановић. Моји савременици, Windsor, Ontario, Canada, 1962, стр. 481-82, 486).

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *