Почетна / БРОЈ 378 / Писма из прошлости

Писма из прошлости

Драгомир Антонић 

Средњовековни српски усуд траје до данашњих дана. Бацање у тамницу учених, имућних и храбрих Срба, који мисле сопственом главом и не желе да се одрекну православне вере, писма, родољубља и слободе, појава је која траје

Да Срби имају очувану богату збирку народних песама, свима је познато. Песме староставне, чији су аутори већином неписмени, често и слепи, уз гусле су их сачували и потомцима у наслеђе оставили. Неписмени у песмама певају о јунаштву, храбрости, милосрђу, издаји, али и о књизи, то јест писму и писмености. Најчешће „ситну књигу пишу“ утамничени. У песми Марко Краљевић и Вуча Џенерал, после силних перипетија Милош од Поцерја успева да добије лист папира  па „сједе Милош ситну књигу писат/ у Прилипа, у бијела града/ своме побру Краљевићу Марку“ – у  писму Милош износи муке којих су он, Милан Топлица и Косанчић Иван допа‘нули те моли побратима Краљевића Марка да их избави „ја л‘ за благо, ја ли на јунаштво“. Марко,  „стојећи је књигу проучио“, и без размишљања све учинио да их после велике борбе из ропства ослободи. У песми Марко у тамници татарској, сад се он налази у незавидној ситуацији. Успева да дојави девојци, „богом посестрими“, која се налази у близини тамнице: „Ну отиди доље у чаршију/ те ми купи лист књиге бијеле/ и мурећеп чим се књиге пишу/ ‘оћу књигу ситну направити/ да оправим у Прилипа града“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *