Почетна / БРОЈ 380 / Перо у мрзитеља (2)

Перо у мрзитеља (2)

Поводом књиге „Бизарни свеци српске цркве“

Пише Ранко Гојковић
Каквом уму и каквим „историчарима“ се могло омаћи уверење и закључак да је краљ Стефан Урош II Милутин Немањић био болесни педофил -сладострасник када је оженио малолетну принцезу

У средњем веку православље српско није било апстрактни појам, већ је представљало скуп мисли и веровања блиских души и срцу просечног Србина. О богоцентричној друштвеној свести средњовековног човека у Србији, у односу на данашњу човекоцентричну друштвену свест, било је речи у претходном броју „Печата“. Свакако да се не могу негирати ни поједине негативне појаве у немањићкој Србији, попут ратова брата против брата, устајања оца против сина или сина против оца…

КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ

Свети владика Николај тим поводом овако пише: То није неистина, али је неистина да је то и само то био садржај њиховог живота, да је то цео њихов животопис. Они причају причу донекле али не до краја. Као кад би Свети Лука, историчар апостолских дела, испричао о Савлу како је ватрено гонио хришћане, па ту застао и свршио причу, не испричавши други део, то јест, како се Савле обратио у Павла, гонитељ у апостола, грешник у покајника, христоборац у свеца. Дакле, нико не спори да су и Немањићи грешили по људској слабости, али су се, истина, кајали за грехе и умирали као покајници. Мирослав Ћосовић, аутор књиге „Бизарни свеци српске цркве“, очито не зна за велико покајање краља Владислава који на гробу свог стрица рекама суза измоли од светитеља пренос његових светих моштију у Србију. Мрзитељи не знају за Драгутиново кајање због устанка на брата када је као монах у веригама окајавао грех. Они такође не знају за горко кајање Милутиново, за кајање цара Душана због греха према оцу, непознато им је кајање деспота Ђурађа Бранковића због греха његовог оца Вука, прећуткују кајање цара Лазара, деспота Стефана, царице Милице… Мрзитељи не желе да прихвате велику мудрост српске народне пословице – „конац дело краси“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Добар одговор Ранка Гојковића надобудним писцима…
    Истраживачка, као и друга ревност јесте – похвална, изузев ако јој недостаје разума (знања) и – љубави ?! Или ако је стимулисана – новцем и изгледном светском славом ?
    Демонска мржња према Богу и његовим угодницима потиче и из – зависти, јер једном пали демони, – за разлику од људи, нису више у стању да се -подигну ?! А људи, докле год су у телу, могу да се покају и окајавају своја безакоња и грехе и да, с помоћу Духа светог очишћавају своје умове и срца ?!
    Као што ни најскупљи телескопи или микроскопи, – замазаних сочива или огледала не могу јасно да виде посматрано, тако ни телесним мудровањем упрљане очи ума, не пружају чисто и ваљано – расуђивање ?! Или, `прегрејани` апарати што не функционишу најправилније, тако је и резоновање оних, којима је страно смиреноумље ?! И у томе се савремене технике и технологије – слажу са древним светоотачким созерцањима ?!
    Заиста не знају шта чине они, који би са позиција сопствених (или – наручених) `кртичњака` да се `обруше` на високе горе светитеља Божјих … Њих треба жалити и пожелети им оно што користи њиховом спасењу ?!
    А демони гордоумља који одавна притискају Западну, не само мисао већ и дуготрајну праксу, итекако имају разлоге, старе мржње и злопамћења према српским, немањићким светитељима ?! Кварили су `уније` Византије са Латинима а Св. Стефан Дечански је утицао на цара, да протера Ваарлама калабријског, чиме је, мање знана али веома значајна духовна расправа са Св. Григоријем Паламом била – окончана, а тиме и распаве Латина са Православљем, у 14. веку ?!
    А да ли је Данте био обманут од Млечана у вези краља Милутина, то би данашњи истраживачи доста лако могли да провере; сребрњака, како српских, тако и млетачких из тог доба – има ?!
    Уз то, приметна су данас и раније знана настојања – `еквилибрирања` између Срба и Хрвата, по ранијој латинској `матрици`, када је српско становиште било под веома јаким притиском, доведено, такорећи до – непостојања, како у политици, тако и у култури ? А сада се исти `модел` – са `спремним` перима, отиска и у – сферу духовног ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *