Партенон ни на небу ни на земљи

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Грчки народ цепа се на два табора – проевропски убеђен у снагу евра, и на такозвану леву платформу коју чине људи уверени да Грчка може и сама да подигне главу далеко од европских уцена

Небројена заседања Еврогрупе и самити шефова држава земаља чланица еврозоне, који су за главну тему имали економско стање и спас поклекле Грчке, на крају су се завршили веома неславно. Још једанпут се показало да нада и нове идеје које би водиле ка супротстављању устаљених траса суочавања са дужничким проблемима држава чланица еврозоне нису за аудиторијум имале људе, то јест политичаре истанчаног слуха. Спасавање новим, напреднијим, хуманијим и савременијим политичким ставовима микрокосмоса Хеладе показало се узалудно.

Залуд је харизматични премијер Грчке Алексис Ципрас наглашавао да Европа треба да се врати својим принципима: солидарности, демократији и социјалној правди. По свему  судећи, Стари континент игра неку нову игру, где не узима у обзир колико ће својих становника довести до ивице основних егзистенцијалних могућности, те жртве броји само у милијардама евра које „неко“ дугује, или у лешевима непожељних миграната који пливају по Медитерану.

Решавање грчке дужничке кризе претворило се у нискобуџетни серијал са главним актерима у виду технократа бескрајне бирократске машинерије европског гиганта глинених ногу.

[restrictedarea]

 

МИТИНЗИ И КОНТРАМИТИНЗИ Чињеницу да Грчка још увек није спремна да се „преда“ скројеној судбини потврђује објава премијера Ципраса, 29. јуна у два сата после поноћи, да се расписује референдум на којем ће грчки народ моћи да се изјасни како жели да изгледа његова држава. Питање које се поставља грађанима Грчке јесте да ли се слажу са предлозима Институција (ЕУ, Европске централне банке и ММФ-а) о програму штедње, односно да ли подржавају додатне мере штедње које изричито захтевају страни кредитори у замену за последњу траншу помоћи од 7,2 милијарде евра како би Грчка могла да врати дуг ММФ-у од 1,6 милијарди евра и да сигурно избегне неминовни банкрот. Питање је одштампано на левој страни листа за гласање, с одговорима „не“ и „да“ на десној. Опозиција је била веома гласна не само у противљењу референдуму него и зато што је, као понуђени одговор, најпре дат предлог „не“ у десној колони. Опозиционе снаге сматрају да владајуће партије, „Сириза“ и „Независни Грци“, на тај начин гласачима намећу своје мишљење, да им сервирају своје младалачке стаљинистичке маштарије садржане у једном „не“ свему што је европско и уцењивачко (заборављајући да су „Независни Грци“, заправо, десничарска странка).

У сваком случају, грчки народ се цепа на два табора – проевропски оријентисане који верују у заједницу Европе и снагу евра, и на такозвану леву платформу или лоби драхме који чине људи убеђени да Грчка може и сама да подигне главу далеко од европских уцена.

По читавој земљи организују се митинзи који су за „не“ или „да“ мерама штедње. Веома карактеристичан и упечатљив скуп проевропски оријентисаних Грка одржан је у уторак у Атини. На митингу су говорили градоначелник Атине Ј. Каминис и градоначелник Солуна Ј. Бутарис, који није пропустио да премијера Ципраса том приликом назове бољшевиком. На хиљаде људи је узвикивало „Грчка, Европа, демократија!“ Оба градоначелника сложила су се у својим излагањима да је референдум срамота те да не желе да се изјашњавају на једном „изанђалом папиру“. По њиховом мишљењу, не постоји гора ствар од раздвајања народа само да би актуелна власт скинула са себе терет одговорности, наглашавајући да желе да задрже земљу у Европи, пре свега у заједништву те да ни у ком случају неће упасти у клопку братоубилачког рата и раздвајања. Порука коју су уједињени грађани послали влади А. Ципраса била је да се врате за преговарачки сто.

Антонис Самарас, председник „Нове демократије“, у једном телевизијском интервјуу покушао је да застраши грађане претећи им шта ће наводно уследити ако буду негативно одговорили на питање понуђено референдумом. „Не“ ће донети престанак исплаћивања пензија и плата, укидање европских донација за развој периферије, као и донација за земљораднике, док на крају не „сасеку“ и уштеђевину народа, изјавио је Самарас, додајући да „Сириза“, која је обећавала јадном народу тринаесту пензијум неће уплатити ни седму, то јест јулску пензију.

Са друге стране, министар одбране Панос Каменос упозорава Европљане да некоме другом поруче „game over“ и да је Грчка понудила све што је могла у циљу проналажења решења дужничког питања, али да Грци неће поклекнути пред уценама Институција. Још отворенији и отровнији био је министар рада Панос Скурлетис, оптужујући Европу и Институције да им је једини циљ да понизе садашњу владу јер „не игра“ уз њихов ритам. Министар Скурлетис је карактеристично приметио да сваки пут кад су влада Грчке и Институције биле на корак до неког „подношљивог“ уговора, Европљани као да су говорили Ципрасу: „Хајде доведи још неколико пензионера да их погубимо.“ Зато, по његовом мишљењу, народ који пати и бори се да не пређе танку границу сиромаштва мора рећи једно „не“ Европи и њеним грчким поданицима.

Грчки министар енергетике Панајотис Лафазанис поручује да грчко друштво треба јасно да каже „не“ европском уцењивању, и у случају да Европа не промени став према Грчкој, јавност треба да зна да постоји и „План Б“ о којем је још увек рано причати. Лафазанис је изјавио да не сматра да се у Грчкој све урушава и да земља иде ка катастрофи, признајући да су банке затворене али због безбедности уштеђевине грађана, те да ће се отворити идуће недеље и да ће живот наставити нормално да тече како за Атињане тако и за све грађане Грчке.

Према Лафазанисовом мишљењу, доста је уцењивања од стране Европе и ако она не жели да помогне Грчкој, нема везе, може неко други. „Рецимо, Русија“, нагласио је министар. Познато је да је баш Лафазанис представник леве платформе у „Сиризи“ и да ће се до краја борити против ниподаштавања грчке владе од стране Институција и земаља чланица Еврогрупе, које се у ствари плаше „леве стихије“ која ће почети да хара Европом.

 

КОНТРОЛА КАПИТАЛА 850 филијала банака је било отворено у среду 1. јула како би пензионери који немају кеш картице могли да подигну своје пензије, то јест 120 евра за почетак. Након контроле капитала, коју су влада и Централна банка Грчке морале да примене због великог одлива новца у кратком временском року, банкомати су испрограмирани да дају највише 60 евра дневно за сваки појединачни рачун. Због недостатка новчаница од 20 евра, грађани сада могу да подигну само 50. Док траје ово „ванредно“ стање електродистрибуција неће сећи струју грађанима који нису измирили своје дугове, нити ће држава наплаћивати камате предузетницима који су ушли у програм отплата пореза и дугова држави а сада нису у могућности да исплате рату. Постоји страх да ће почети цунамији отказа у приватном сектору. Генерално, у Грчкој влада помало хаотично стање. Али хране и нафтних деривата има довољно, мада је коришћење пластичног новца у наметнутој стагнацији. Редови су нечувени испред банкомата, посебно се старији људи прибојавају, али једно је сигурно – Алексис Ципрас још увек има подршку свог народа који је спреман да се уз њега бори до краја.

Постоје назнаке да ће актуелна влада, у случају референдумског пристанка народа на уцењивачке услове Европе, поднети оставку. И у владајућој коалицији постоје три струје: једна за референдум, једна против, и трећа струја где је сам министар финансија Јанис Варуфакис који наставља да „остварује“ своје помало чудне економске теорије и принципе, а не разуме их ни његов најбољи друг, премијер Ципрас.

Грчка је тренутно као чардак ни на небу ни на земљи, нико не може да је схвати, нико не може да је дотакне. Од 30. јуна, кад није платила рату дуга ММФ-у, Грчка је ушла у групу земаља дужника ММФ-а где су и Судан и Зимбабве. Додуше, то је прва европска држава (ако се још увек сматра европском, не само географски) која је отворено окренула леђа ММФ-у и затражила помоћ од Европског стабилизационог фонда. Остаје да се види колико у ствари Европа жели Грчку у свом окриљу, и колико је Америка спремна да Европи опрости Грчку.

У сваком случају, Алексис Ципрас никоме ништа не опрашта када су у питању његова земља и осиромашени народ. Тек, српски туристи не примећују беду својих домаћина на Егејском и Јонском мору и не виде осиромашену унутрашњост земље, али је крајње неукусно када српски дневни листови дају неумесна упутства туристима као да стварно иду у неку земљу „трећег света“ а не у колевку културе која је само привремено поклекла, а преживела је више од четири хиљаде година, па ће преживети и сада.

[/restrictedarea]