Почетна / Култура / Отров међу корицама

Отров међу корицама

Прекрајање историје

Пише Ранко Гојковић
Каква упутства добијају професори историје на семинарима које организује Министарство просвете Србије?

Смердјаковски либерални дух, чини се, нико боље није објаснио од великог руског генија Ф. М. Достојевског: Наш руски либерал је пре свега лакеј и само гледа како би некоме очистио чизме. Међутим, ако се и може схватити такав „смердјаковски“ дух код персонала „српских“ НВО, у државним институцијама такав дух је више него погубан. Министарство просвете Србије већ неколико година организује разне семинаре за наставнике на којима они добијају „додатни наставни материјал“ и „упутства“ у изучавању датог предмета. Тако је и за предмет историје одштампан (на веома квалитетном папиру) зборник текстова о Другом светском рату, који је и ове године дељен наставницима историје у Србији. Издавачи ове „Историјске читанке 4“ о Другом светском рату су „Дан Граф д.о.о.“ Београд и Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи, Солун, на чијем челу је нама познати Герхард Бусек. Зборник је доживео већ треће издање. Међу НВО које су помогле пројекат налазе се USAID, Stability pakt, Austrian Development Cooperation, BTD, Kultur Kontakt, ERSTE Stiftung итд.

[restrictedarea]

ИМА ЛИ СРБА МЕЂУ СТРАДАЛИМА? Када се погледају извори и библиографија, без пажљивијег удубљивања у материју, стиче се утисак да су коректно заступљени сви извори и архивска грађа са свих простора југоисточне Европе. Међутим, како каже наш народ, „отров се крије у ситницама“, полуистине су често опасније од отворене лажи. „Историјска читанка“ садржи шест поглавља са укупно 192 наслова са кратким документима, новинским коментарима, сведочењима из тог периода и слично. У та 192 наслова, појам геноцид је само једном поменут, у трећој глави која носи назив Ужаси рата. Та глава је подељена на три дела – Линија фронта, Бруталности и Холокауст. У одељку Бруталности наилазимо на једини помен речи геноцид. Вероватно треба помислити да се ради о геноциду у НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима. Но, једини помен термина „геноцид“ у публикацији, која се дели наставницима на семинарима у организацији Министарства просвете Србије као додатни наставни материјал, постоји у следећем наслову: Геноцид четника над Муслиманима у Санџаку, фебруар 1943. године. Према овој публикацији, само су четници на просторима југоисточне Европе починили геноцид! Од осталих злочина поменутих у овој глави, у Грчкој се о њима говори као о Одмазди немачке војске, у Албанији је то насловљено као Немачка злочинства за време окупације Албаније, у Крагујевцу се ради о масакру таласа цивила и о немачким мерама којима се узвраћа на подизање устанка у Србији. Партизански злочини називају се злочинима (наслов – Партизански злочини у Блајбургу) а усташки злочини се називају страхотама. Интересантан је наслов – Страхоте у усташким затворима у Сарајеву. У овом случају жртва је млада Хрватица комунисткиња. Уз сав пијетет према тој младој Хрватици комунисткињи коју су мучиле усташе, заиста се стиче један гнусан утисак – као да је приређивачима ове „Историјске читанке“ забрањено да помену да су у Другом светском рату страдали и Срби, па од свих усташких злочина нађоше да пишу о злочину према Хрватици комунисткињи. Неупућен човек у ратна збивања на нашим просторима током Другог светског рата из ове „Историјске читанке“ би могао стећи утисак да су сви страдали осим Срба, а ако су и Срби страдали, онда је то било у склопу немачких мера којима се узвраћа на подизање устанка у Србији. И наравно, у Другом светском рату на читавом простору југоисточне Европе, једино  су српски четници починили геноцид, јер је једино њихово деловање оквалификовано као геноцидно!

ЈЕЗУИТСКО ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ Када се детаљно прегледа ова публикација, долази се до несумњивог закључка да је намера приређивача била да се српски народ и његове војне формације прикажу као главни злотвори, а да се истински злотвори над Србима  максимално заштите у очима српских основаца. Не ради се само о скандалозном повезивању термина „геноцид“  са четничким јединицама него о суптилном, наизглед објективном а у ствари језуитски прикривеном антисрпском тумачењу историје периода Другог светског рата. Тако наилазимо на низ веома сугестивних и брижљиво бираних наслова и илустрација иза којих се скрива очигледна тенденција да се у свакој могућој прилици оцрни српски фактор. Ако не могу да се не помену усташе, обавезно је повезати их одмах са четницима. На страни 43 имамо наслов Из записника са састанка Д. Михаиловића и представника немачке команде у Србији у селу Дивци. На стр. 44 имамо сугестивну илустрацију „Српски плакат“ и на том плакату слика на којој војник кундаком удара ненаоружаног цивила и великим словима исписано Србија је у антикомунистичком фронту. На истој страни имамо индикативан наслов Сарадња између усташа и четника. На страни 57 наводи се Посланица групе православног свештенства Црне Горе од 16. јуна 1942. године. Неупућен човек би помислио да је то био став православног свештенства у Црној Гори, а заправо се ради о шачици од стране комуниста инструираних свештеника који су се практично одвојили од свог епископа црногорско                   -приморског Јоаникија, касније свештеномученика и светитеља СПЦ.

У Прогласу православног свештенства позива се на подршку НОБ-у, а као издајници се етикетирају Недић, Михаиловић, Станишић, Дрљевић, Поповић…

РЕПРЕСИЈА У НДХ?! У поглављу Живот у време рата аутори публикације на страни 66 објављују две фотографије из Загреба и Љубљане на којима се виде велики редови за месо. Ваљда аутори желе да овим фотографијама дочарају како је страшно пропатило становништво Загреба и Љубљане. Међутим, није то једина интересантна слика Загреба објављена у овој публикацији. На страни 129 такође се налазе фотографије Загреба, на једној од њих се види Трг бана Јелачића препун људи. Таман кад помислите да су можда ради неке „равнотеже“ ставили слику уласка Немаца у Загреб и одушевљеног дочека који су им приредили Загрепчани 1941. године, кад оно… Ради се о слици са митинга после ослобођења Загреба од стране партизана. Да виде наша деца како је био величанствен допринос Загреба у борби са нацифашизмом. На страни 96 имамо наслов Партизански извештај о италијанско-четничким акцијама у области Лике у лето и јесен 1942. У извештају стоји Четници су, гдје год су могли, пљачкали и убијали Хрвате, посебно присташе Народноослободилачке борбе. На страни 99, у коментару једног писма из логора Стара Градишка, наводи се овакав поредак затвореника – комунисти, Јевреји, Роми, Срби. На стр. 100, у коментару писма бившег припадника усташког покрета Јаковљевића, који је вероватно због неког исказивања људскости и сам доспео у логор, каже се, цитирамо: Усташке власти у НДХ вршиле су репресију над одређеним етничким мањинама… Дакле, усташе су вршиле репресију, а четници су починили геноцид, очигледан је закључак који српска деца (и њихови наставници) треба да извуку из „Историјске читанке“.

Овакав „додатни наставни материјал“ није ништа друго него прикривени геноцид над историјом. У данашњим околностима Србија није у стању да се у потпуности избори са деструктивним деловањем многобројних НВО, али Министарство просвете Србије мора бити свесно погубности оваквих перфидно-лажних публикација намењених нашој деци, нашој будућности. Како изгледа одговоран однос државотворне власти према антидржавном деловању „невладиних организација“, показала је Русија током последње три године. Законом о страним агентима, донетим 2012, НВО које добијају новац из иностранства и промовишу иностране интересе стекле су етикету „страних плаћеника“. Недавно је Закон о иностраним агентима разумно и „писмено“ дорађен, јер су многе НВО и након доношења овог закона, уз помоћ новца из иностранства, наставиле да воде антидржавну делатност у Русији. Ове измене укратко налажу да ће онај ко ради против интереса земље бити из ње протеран, уз забрану да води своју подмуклу делатност.

„Историјске читанке“ које се доштампавају у Србији апсолутно не доприносе „помирењу и разумевању“. Чини се да је њихов циљ стварање осећања некажњивости код потомака истинских злочинаца и осећања ксенофобије код потомака истинских жртава, а то не може донети никакво добро у будућности.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *