Почетна / БРОЈ 379 / Оскар Лафонтен: Евро је пропао

Оскар Лафонтен: Евро је пропао

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић
Најпознатији немачки левичар сматра да би Грчка требало да се врати националној валути: за разлику од (фамозног) „грекзита“ Волфганга Шојблеа, са (макар привременим) прогоном Грчке из евра, Лафонтен је за обавезан останак јужњака у европскoм монетарном систему, али онаквом какав је постојао пре увођења евра, што би подразумевало укидање, погрешно и несрећно скројене (садашње) монетарне уније

У немачком, повремено јетком и горком преиспитивању и самоанализи сопствене улоге и кривице у грчкој дужничкој драми, која све озбиљније и драстичније потреса саме темеље европске интеграције, последњих дана јавно се позива и призива помало већ заборављени Оскар Лафонтен.

Најпознатији немачки левичар, који се поодавно и својевољно повукао из „високе политике“ и са свих функција, а имао их је више него ико на немачкој политичкој сцени – од најмлађег премијера једне покрајинске владе (Сар) до такође најмлађег шефа најстарије немачке политичке странке, Социјалдемократске партије, и њеног кандидата за савезног канцелара – стигао је, из дубоке тишине, онакав какав је увек био: провокативан, директан, оштар и страствено полемичан. Његове процене и оцене најчешће делују, па и у овом случају, као пресуде, изазивајући оштра спорења и поларизације: део јавности их дочекује снажним аплаузима, део анатемом.

Тако и у овом случају. Његове процене да је евро већ пропао и да се што пре треба вратити на монетарни систем који је постојао пре увођења евра изазивају жестоке контроверзе. Због његовог уверења да би Грчка требало да се врати на драхму, оптужују га да је постао „левичарски националист“ и нашао се у друштву оних који се срчано залажу за „грекзит“. За протеривање Грчке из еврозоне и евра. Енергично одбија да га „трпају“ у то друштво. Грчка би остала неизоставно део европског монетарног система, али оног и онаквог какав је постојао пре садашње, по њему несрећне и погрешно „скројене“ монетарне уније.

Немачки експортни национализам

Лафонтен констатује да је евро значио назадак у историјском европском (интеграционом) пројекту. Није зближио европске народе, као што се, у заблуди, веровало. Напротив. Дошло је до очигледног међусобног удаљавања и отуђивања. И до настанка радикалних националистичких политичких партија, попут „Националног фронта“, странке која би лако могла да тријумфује на следећим председничким изборима у Француској.

Одлучујућа грешка садашње монетарне уније је изостанак политичке уније. Без тог услова, монетарна унија је осуђена на неуспех. Једноставно, евро као заједничка валута не може функционисати. Он делује дезинтегришуће и разарајуће. То је драстично очигледно у грчком случају. Са сличним проблемима, подсећа, суочавају се Шпанија и Италија. Па и Француска. Кривицу за то види у немачком „експортном национализму“.

Немачка се, упозорава Лафонтен, из себичних разлога, није држала „правила игре“. Од „Агенде 2010“, реформског ауторског дела социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера, Немачка спроводи у зарадама недопустиву „дампиншку политику“. На тој подлози (неоправдано ниских плата) процветао је немачки „експортни национализам“, с фаталним последицама за суседе: Француска и Италија су у суровој конкуренцији изгубиле читаве делове индустрије, а масовна незапосленост која је због тога настала није, закључује Лафонтен, добра „основа за европско јединство“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Лафонтен не казује басне, мада и онемогу бити примереније времену, од пусте медијске магле ; боље и корак уназад, него – `напред`, у – пропаст ?
    А Др Шојбле је узео улогу ПР од – демона – немилосне похлепе, која увек, има безброј разних „оправдања“ ?
    Али, коликогод имала `рационалних` разлога, похлепа је, суштински ирационална ; ако Немци `грабе` – `све` да они производе и продају, од чега (каквих послова) ће остали то и да – купују ?
    Раније и овде (пре 1945)- газде су примале на посао пропале пекаре, под условом, да нови најамник, пред њима – разбије своје пекарско корито ?!
    А на шта се на `Истоку` – и овде свела „транзиција“ и `реформе` ? Само, што ни `разбијање корита`, није гарант за незапослене ? Жалосно…
    Ал` залуд Немцима ови `груби` -`припремни` радови – англо-амери се, путем 3Т `пакта` спремају, да их – `надгорње` ?
    А нова `свежа` и изгледно јефтинија радна снага – стиже сама, из Африке, одакле су некад САД `увозиле` – робове ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Moжда је пропао а можда и није, али у сваком случају смо ми пропали.
    Слизали смо се са нашим вековним „пријатељима“ и неким новим „пријатељима“ са оне стране океана, а они нас не виде друкчије него као обичне овце за шишање. Намењено нам је ко зна који пут да нас заслепе својим змијским језиком, и лажном причама о благостању живота
    у њиховом демократском уређењу. Да нема ратова који они стварају,а у којима мешетарењем извлаче велику корист на рачун зараћених страна.
    Та се политика јасно се види у случају Украјине, са цех за пропаст и
    трагедију која ће снаћи искључиво ће платити народи украјине

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Ovdje se radi o velikom nesporazumu. Sličnu smo situaciji imali u Jugi. Oni koji su davali za nerazvijene bilo im je puno. Oni koji su primali bilo ima je malo i oko tomga se nije moglo dogovoriti sve do raspada. Svaki akter je tu zajednicu gledao i doživljavao na svoj način. Nije bilo zajedničke slike. U EU je situacija još gora. Govori se o evropskim narodima koji se zapravo po svojim kulturnim i civilizacijskim osobinama jako razlikuju a svi su svedeni na isti zajednički nazivnik (imenitelj) preko zajedničke valute. Pristali su da igraju istu ligu u koju su u stvari ušle prva, druga i treća liga u jedinstvenu ligu. Naravno da su tu Nijemci bez konkurencije sa svojom tehnikom, organizacionim genijem, disciplinom,radnim navikama, osjećajem za grupne, zajedničke interese, itd. Naravno da Njemačka nakon izvjesnog vremena gasi industije pa i poljoprivrede u svim zemljama koje se ne mogu nositi sa njima. Ostaju im samo usluge i neke specifičnosti, što nije dovoljno za preživljavanje pa se vlade da bi zadržale kakav takav standard građana nužno zadužuju do smrti. Nitko ne shvaća da se reforme o kojima se stalno govori nikada neće moći provesti. Postoje samo dva rješenja u ovoj organizacionoj formi EU: Da se građani onih država koje ne mogu da trče trku presele u Njemačku i napuste svoje tradicionalne države i prostore ili da Njemačka preuzme ulogu stečajnog upravitelja u tim zemljama i time preuzme odgovornost za sudbinu tih naroda i država tj. za kadrovsku politiku, investicije, socijalnu politiku, da uključi te zemlje u svoje fondove poput penzionog, obrazovnog, zdravstvenog itd. Nesporazum koji sam spomenuo na početku je u tome da su sve ove kako ih nazivaju PIGS zemlje pohrlile u EU misleći da će moći nastaviti sa svojom kulturom i „tradicijama“ a da će to netko plaćati bez postavljanja pitanja. Upravo mi na pamet pada izjava Putina koji je za EU u konačnici predskazao stvaranje Saveza Sovjetskih Republika. SEV je (ako ga se još netko sjeća) bio puno bolje postavljen i planski vođen vodeći računa o interesima svake članice. Svaka članica je ravijana uz pomoć (financijsku, tehničku,kadrovsku),vodilo se računa da se stvaraju radna mjesta,kompromisi u vezi cijena (recimo energenata)itd.Ipak nije uvedena zarednička valuta niti su Rusi imali svoje vlasništvo u tim zemljema) pa ipak na kraju su svi bili nezadovoljni. Onda su Rusi odlučili da se oslobode balasta gde su uvijek bili krivi za sve i svašta. Tada se urlalo na tzv. brežnjevljevu doktrinu ograničenog suvereniteta, koju danas nitko ne spominje a sve te zemlje kojima je bio tako važan taj suverenitet su svoj suverenitet prvenstveno financijski prenijele na vjerovnike i nadnacionalne strukture. Car je gol. Bude se polako iz sna iz bajke i ne mogu da prihvate stvarnost a to je da se „demokratskim“ tehnikama ne mogu poništavati dugovi i sve prethodno donesene odluke od strane korumpiranih, nestručnih, neodgovornnih, izdajničkih vlada. Našli smo se u ropstvu, bez vlastite imovine, sa hipotekama, bez vlastite industrije itd. Ti se promašaji učinjeni u posljednjih dvadesetak godina ne daju ispraviti i otuda pesimizam i beznađe kod naroda. Kao dugogošnji direktor u elitnoj njemačkoj firmi prije dvadesetak godina sam im predskazao da će oni biti krivi za sve jer je za sve ostale nepodnošnjiva njihova superiornost koju većina nemože prihvatiti i s njom se pomiriti, pošto se ne mogu i ne žele riješiti svoje „evropske“ kulture i svojih herojskih tradicija.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *