Почетна / Свет / Омча за Порошенка

Омча за Порошенка

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Радикални „Десни сектор“ на челу са Дмитријем Јарошем жели да преузме украјинску државу и не треба да зачуди ако председник Петар Порошенко буде смењен, односно свргнут и ликвидиран

Догађаји у Украјини од суботе, 11. јула, за многе су представљали изненађење. Наоружана група радикала из „Десног сектора“ Дмитрија Јароша – наизглед изненада – напала је локалну полицију у западноукрајинском граду Мукачеву, пре тога извршивши оружани упад на имање народног посланика Михаила Лањоа. Том приликом три човека су погинула, међу њима и чувар на имању, а једанаесторо је рањено, укључујући и шест полицајаца. Уништени су бензинска станица и полицијски пункт, као и два полицијска аутомобила. Нападачи су ватру отварали не само из ручног аутоматског оружја већ и из ракетних бацача и тешког митраљеза монтираног у куполу џипа. Пробијајући се уз ватру из Мукачева, јарошевци су умакли у шуму, где се и сада скривају.

ПОЧЕО ЈЕ ОБРАЧУН

Не пуца се више само по Донбасу надомак Русије већ и у Мукачеву, које се налази на само стотинак километара од чак четири државе чланице ЕУ: Пољске, Словачке, Мађарске и Румуније. Зачудо, Европљани не дочекују ове „Европејце“ хлебом и сољу, већ готово паничним ојачавањем пограничних патрола и подизањем борбене готовости својих јединица уз читаву линију додира са Украјином. Али, шта се заиста догађа у Украјини? Ово питање требало би разматрати у најмање две равни – украјинској и међународној, а пре свега америчкој.

Пре само месец дана (бр. 376) „Печат“ је писао о Украјини као држави пред банкротом и у агонији, од које су сви дигли руке. „Актуелни украјински министри доведени су са коца и конопца, из Литваније, Естоније, Грузије. Губернатор Одесе је бивши грузијски председник Михаил Сакашвили, за којим је у његовој земљи расписана потерница. Финансије и Централну банку воде грађани САД, а у украјинској влади већ планирају да целу царинску службу предају на управљање иностраној компанији! То је најсигурнији знак да Украјина као суверена држава више не постоји. За украјинске властодршце постоји само рат, који ће сагорети све до темеља, укључујући и њих саме“, записали смо тада.

[restrictedarea]

Није требало дуго чекати, свега две недеље касније почео је обрачун. У Мукачеву је „обарач повукао“, између осталог, сукоб око контроле граничних прелаза са ЕУ, где се процењује да само на шверцу цигарета клан локалног губернатора Виктора Балоге (коме припада и нападнути посланик Лањо) годишње убире више стотина милиона евра. С обзиром на то да кроз ову област на Карпатима пролази и такозвани „Пут свиле“, који повезује Евроазију и ЕУ, нису цигарете, дрога и оружје једина роба на којој се може веома уносно зарадити. Набујале фашистичке организације у Украјини морају од нечега издржавати своје чланство, а „Десни сектор“ је свакако највећа међу овим групацијама. Дошло је време да преузму и саму државу и не треба да зачуди ако Порошенко буде смењен у парламенту или на улици. У оба случаја тешко ће избећи омчу око врата.

ВРАГ ОДНЕО ШАЛУ…

„Десни сектор“ је своју „власт“ у западноукрајинској пограничној зони почео да гради још почетком прошле године – одмах по свргавању председника Виктора Јануковича. Јарош поручује Петру Порошенку да има на располагању 19 батаљона спремних да крену на Кијев, у случају да његови услови не буду испуњени. Јарош, који је и сам депутат и ужива имунитет од кривичног гоњења, тражи следеће: да губернатор Балога поднесе оставку, да председник Порошенко добровољно раскине владајућу коалицију, а од парламента, Врховне раде, захтева се усвајање закона о импичменту председника, расписивање ванредних избора и неусвајање уставних промена које су обавезне у склопу мировног процеса „Минск-2“.

Да је враг однео шалу, види се и из реакције ривалске групације, батаљона „Азов“, који амерички Конгрес препознаје као неонацистички. „Жао нам је што су украјинске патриоте увучене у сукоб за контролу над шверцом“, пише у саопштењу „Азова“ и изражава се њихова спремност да се укључе у „решавање сукоба“. Знајући њихове методе за решавање сукоба у Донбасу, озбиљно је замирисао барут и на самој ЕУ граници. Украјински радикали не могу се лако пацификовати – пошто једном буду наоружани и покренути за остварење агресивних циљева. Американци су прошле године наводно покушали да „Десни сектор“ угурају у структуру украјинске Националне гарде – по моделу који су прихватили други неофашистички батаљони, попут „Азова“, „Дњепра“, „Торнада“ – а где би могли бити разоружани и контролисани. Јарош је путовао у Вашингтон на састанак са шефицом Стејт департмента за Евроазију Викторијом Нуланд, али се из Америке вратио – ојачан. Остао је „изнад закона“. Регрутује борце, формира тренинг-кампове, учествује самостално у рату.

То ће лоше завршити. Према речима руског експерта Ростислава Ишченка, украјинског председника очекује насилна смрт од стране некадашњих сабораца. Ишченко сматра да је сваки режим пљачкао Украјину све жешће и жешће. Пре 20 година, Леонид Кравчук и Леонид Кучма су успоставили систем у којем је извршена релативно мирна прерасподела државних ресурса у приватне руке. Следећа двојица, Виктор Јушченко и Виктор Јанукович, своје опоненте су слали у затвор и користећи репресивне инструменте за контролу над ресурсима. Данас, у време Петра Порошенка, прерасподела се врши употребом аутоматског наоружања. „Кравчук и Кучма су отишли мирно. Јушченко је добио своју порцију срамоте и блата, а Јанукович је бежао да спаси главу. Ако ухвате садашњег председника, одмах ће га обесити, то је скоро стопроцентно сигурно“, тврди Ишченко.

КОЛОМОЈСКИ ИЗНАД ПОРОШЕНКА

Овде се треба присетити догађаја из марта, када је избио краткотрајни, али драматични сукоб између Порошенка и моћног бившег губернатора Дњепропетровске области Игора Коломојског („Печат“ бр. 362, 363). Порошенко је тада, после интервенције америчког амбасадора Џефрија Пајета, однео привремену победу, али Коломојски је обећао да ће се осветити. Он и даље у највећој мери контролише Дњепропетровску област, као и регион Одесе, где је Порошенко у мају именовао Грузијца Сакашвилија за губернатора како би „уштоповао“ Коломојског и његовог савезника – Дмитрија Јароша. Недавно је смењен и моћни шеф Службе безбедности Украјине (СБУ) Валентин Наливајченко, који је такође Јарошев стари пријатељ. Овом тројцу недостаје још само премијер Арсениј Јацењук да би слика била комплетна. Порошенко има озбиљне непријатеље. Занимљиво је да је Сакашвили за шверц преко Одеске области одмах оптужио СБУ и Коломојског, а сада се у обрачун директно укључује и Јарош.

Експерти су још пре пола године оценили да се обрачун Коломојског и Порошенка може окончати само физичком ликвидацијом. Коломојски жели да контролише све токове нафте у Украјини, преко својих људи и деоница у највећим државним енергетским компанијама. Зато је већ поднео тужбу пред судом у Лондону и тражи од државе одштету од пет милијарди долара. Коломојски, у спрези са најрадикалнијим националистичким елементима, за Американце је важнији и од самог Порошенка, који све више оклева да користи силу у Донбасу. Тиме руши планове које пред њега ставља моћна групација у америчкој политици, чији су лидери Хилари Клинтон, Џон Мекејн и Викторија Нуланд. Са друге стране, Барак Обама и Џозеф Бајден, заједно са неутралним Џоном Керијем, имају све мање снаге и воље да се супротставе „партији рата“. Обама подржава мировни процес из Минска, иза којега стоје Порошенко, Владимир Путин и лидери „старе Европе“, али он за седам година свог мандата никад није успео да надјача агресивни лоби предвођен Клинтоновом и Мекејном. Улазећи у последњу годину власти, Обамин утицај ће само слабити, што ће поткопавати и Порошенка.

ВОЈСКА КАО НЕПОЗНАНИЦА

Како је пролетос изјавио Јарош, Порошенко је постао „талац страних центара моћи“. „Он се плаши више нас него устаника Донбаса. Он нас не може да смисли“, казао је лидер „Десног сектора“ и оптужио државни врх да покушава да укине самосталност добровољачких батаљона украјинских националиста и преведе их у састав МУП и армије. „Како је могуће да се тако односе према онима захваљујући којима је Порошенко дошао на власт и постао председник?“, пита се Јарош. То је добро питање. Како су не само Порошенко и Украјинци већ и Европљани – допустили да буду заточеници екстремиста и неонациста?

Под њиховом влашћу, за само годину и по дана, потонула је читава Украјина, али и деценијама брижно грађени односи између Русије и Европе. Зато је у Украјини могућ већи сукоб унутар владајућих гарнитура и поставља се питање на чију страну би стала војска и друге државне структуре силе. Од исхода овог сукоба зависи и којим ће путем кренути Кијев. Ако Јарош изгуби, биће неутралисана најрадикалнија компонента украјинског национализма, а шансе за мир повећане. Ако не изгуби, за неколико месеци Порошенка ће буквално да изнесу из председничке канцеларије. Да ли ће у њу да унесу бившу премијерку Јулију Тимошенко, или Наливајченка – Јарошевог старог пријатеља и покровитеља?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *