Почетна / БРОЈ 378 / „Њет“ поништава западну победу у Хладном рату ?

„Њет“ поништава западну победу у Хладном рату ?

Руски вето у Савету безбедности и отрежњење света од неолибералне догме

Пише Никола Мартић
Због чега разлика у полазиштима руског вета и резолуције о Сребреници крије одговор на питање да ли слике линча премијера Вучића долазе из демократизоване БиХ или из европског огранка ИСИС на Балкану

Паника је реч која најпотпуније одсликава понашање неолибералних заједница Запада. Руски вето у Савету безбедности Уједињених нација на британску резолуцију о Сребреници, у којој се геноцидност намеће Србима а онда ова негативна представа шири на све који са Србима имају било какве везе, симболички руши истину постмодерног света, па и сам тај свет.

После овог руског вета, данашњи Савет безбедности УН више није онај Савет безбедности из последње деценије прошлог века. Уз Кину, која се држала по страни, уздржавајући се од гласања о свим питањима што се ње не тичу директно, Савет безбедности деведесетих је, све до овог вета, био само једна од варијанти институција у служби доминације неолибералног дискурса, уз Г 8 или Г 20. Свет је, уз такве институције, био глобално светско друштво грађана ослобођених стега својих (моралних) заједница а Савет безбедности УН био је претворен у само један од инструмената осигуравања такве ситуације. То је онај период када је, како је писао др Данило Ж. Марковић, термином „глобализација“ замењен израз „међународни“. Та замена није била само семантичке природе, она је била суштинске природе. Термин „међународни“ означавао је однос између суверених држава, док термин „глобализација“ полази од човека као члана јединствене светске заједнице и односи се на уједињење човечанства у једно светско друштво.

САД и систем вредности

У тој ситуацији је једина суперсила, победница Хладног рата – САД, могла без последица напросто да заобиђе Савет безбедности УН, уколико процени да би то тело могло да буде сметња у њеном настојању да међународно право замени сопственим системом вредности у духу свог неолибералног идеолошког доскурса и са њим спрегнуте истине.

Пример за то је и НАТО агресија на Србију и СРЈ 1999. године без одлуке Савета безбедности УН. Агресија је извршена без одлуке Савета безбедности УН и у име западних вредности, о чему сведочи и тадашњи високопозиционирани амерички функционер Строб Талбот. Он је посведочио да је бомбардовање Србије 1999. године уследило зато што она није предузела социјалне и економске реформе „као последњи ћошак Европе који није себе подредио субординацији од Америке подржаваним неолибералним програмима“. Приче о српском насиљу над косметским Албанцима су биле корисна лаж која је крила истину о агресији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Price za malu decu.Rusi ovo sve rade radi Krima.Srbija je oduvek za njih idruge bila kao malecna zemlja za potkusurivanje.U Istoriji Rusi nisu mnogo pomogli Srbima I Srbiji.Kardjordje je ostavljen na cedilu pa je zato Milos Obrenovic prisao Austro-ugarskoj.Rusi su izmisli San Stefansku Bugarsku I na kraju I doneli nam (Sovjeti) komunizam u Srbiju.Nisu nista uradili kada nas je NATO bombardovao I kada su nam oduzeli Kosovo…Use I u svoje kljuse tesko ce biti kod nas dok nas vode deca komunista I slicnih izroda. Tesko nam se pise!

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *