Почетна / БРОЈ 377 / Њет које је шокирало Лондон

Њет које је шокирало Лондон

Пише Филип Родић
Пре око месец дана, када је Лондон први пут званично изашао са својим предлогом резолуције о Сребреници, као главни циљ нaведенo je да се нe допринесе „суштинском помирењу“. На крају своје епопеје, овај предлог резолуције учинио је сасвим супротно – не само да није допринео помирењу него је „свађу“ пренео са регионалног на глобални ниво. Крст на британски нацрт ставила је Москва употребом вета, али врло је вероватно да сукоб који је започет у Савету безбедности није окончан, него ће се наставити на другим пољима

Атмосфера у седишту Уједињених нација у уторак и среду, 7. и 8. јула, уочи седнице Савета безбедности на којој је требало да се гласа о британском нацрту резолуције о Сребреници, била је узаврела. Ретке су ситуације када се напетости у највишем светском телу подижу до нивоа који се може упоредити са узбудљивим трилером чији је исход потпуно неизвестан до самог краја. Још су ређе ситуације када до таквих напетости долази не због неке актуелне кризе од глобалног значаја, попут питања Сирије и америчке жудње да војно интервенише у овој земљи, него због догађаја од пре 20 година. Оваква жестина у залагању за прогуравање резолуције упркос свим апелима, упозорењима и очигледним потешкоћама са којима се Лондон суочавао указује да би могли постојати и неки други, прикривени разлози за то, осим часне жеље да се допринесе помирењу у региону где је првобитно учињено све да би се сукоб распламсао.

Вето као последње средство У првом плану ове вишенедељне игранке око британске резолуције налазе се две врло битне ствари. Прва је свакако начин на који се она окончала – руским ветом. Треба истаћи да употреба вета у Савету безбедности није ствар којој иједна од пет држава што на њега имају право, ма колико моћна она била, олако прибегава него га користи као последњи излаз, последње оружје против неке врло опасне одлуке. Довољно је указати на податак да је Русија у последњих пет година за ветом посегла свега пет пута, од чега је четири пута то учинила поводом Сирије и то у партнерству с Кином и једном сама, због Украјине. У питању су, дакле, увек била питања од суштинског значаја за руске интересе и проблеми од првокласног значаја у светском геополитичком надметању, у шта се пука осуда неког злочина никако не би могла сврстати. Чињеница да је Русија, ипак, у овом случају употребила вето, тиме изазвала гнев западних сила и њихових сателита, говори управо да се иза ове резолуције крило нешто веће од онога што на први поглед наговештава. Такође, Русија се овим потезом поставила у незгодан положај мете па ју је на светској сцени могуће критиковати као некога ко „не препознаје геноцид“, ко није спреман да такав злочин недвосмислено осуди и ко је, у суштини, на „тамној страни“. Ово потврђује моментална реакција кључних светских фактора и пропагандиста западних „хуманитараца“ и „филантропа“. Велика Британија оценила је да је вето „шокантан“ и да „овај потез Русије каља сећање на све оне који су убијени у геноциду“, а САД да је руски вето „нова мрља на репутацији Савета безбедности“ и да је тиме „спречено да се укаже на злочин, злочин геноцида“, а „порицање геноцида је препрека за помирење“. У том еху јавила се и организација „Амнести интернешенел“ која је промптно оценила да руски вето представља „увреду за породице жртава“. Шта је то, онда, што је, осим принципијелности, Русију натерало на овако драстичан потез?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Европска резолуција

Ситуација из УН и Савета безбедности не може се, међутим, никако поновити у Европском парламенту, где су представници водећих политичких група у среду, паралелно са дешавањима у Њујорку, усагласили нацрт резолуције о Сребреници, који би требало да буде изгласан у четвртак (када овај број „Печата“ већ буде у штампи) на пленарној седници у Стразбуру. Резолуција ЕП о Сребреници (трећа по реду коју Европски парламент усваја) уведена је у дневни ред пошто је предлог хрватског посланика Ивана Јаковчића да се она донесе раније овог месеца био најпре одбачен, а затим прихваћен у ванредној процедури. Нацртом резолуције, који су заједнички поднели представници пет највећих посланичких група ‒ народњаци, социјалисти, либерали, зелени, конзервативци, оштро се осуђује злочин у Сребреници, а он се у складу са пресудама Хашког трибунала и Међународног суда правде означава као геноцид. Слично као и у британској резолуцији, која је доживела крах у УН, и у европској се осуђује „негирање геноцида“, али блаже. „Одбацујемо свако негирање, релативизацију или погрешно тумачење геноцида“, наводи се у европској резолуцији. Европски парламентарци као одговорне за „масовно погубљење више од 8 000 муслиманских мушкараца и дечака из Сребренице“ наводе „снаге босанских Срба под командом генерала Ратка Младића, уз учешће паравојних и нерегуларних јединица“ и истичу да се ради о „највећем ратном злочину на простору Европе након Другог светског рата“. У усаглашеном тексту се подсећа да се око 1 200 Сребреничана још води као нестало, као и да је на хиљаде жена и деце депортовано, а многе жене су и силоване. Истиче се и суодговорност Уједињених нација, које нису испуниле мандат да заштите становнике „заштићених зона“. Своје, засебне нацрте резолуције о Сребреници поднеле су и посланичке групе „Европа слобода и директне демократије“ (евроскептици) и Конфедерална група уједињене европске левице – Нордијска зелена левица.

Један коментар

  1. Ову, резолуцију су донели они који су изазвали рат, разбили једну дивну земљу,посвађали народе балкана, и активно учествовали
    као једна страна у том сукобу. Сами то потврђују јер “ одбацујемо
    свако негирање, или погрешно тумачење геноцуда“ је крунски доказ да
    су свесно донели веома неправедну одлуку, и тиме оправдавају и перу
    властито учешће у злочину, учињеном према Српском народу и осталим народима Балкана. Још је већа жалост што је то све учињено на предлог посланика народа чији злочини из првог и другог светског рата, превазилази сва зверства што их људски род може замислити.
    Самим тим и тај ЕУ парламенат сврстава се у покровитеља таквих дела. Жао ми је стварно невиних жртава на обим странама и то треба
    осудити. Питање: Зашто парламент ЕУ не призна и Српске жрте?—-милан

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *