Почетна / БРОЈ 380 / НАТАША МАРКОВИЋ, издавач и писац – Политика брзо троши људе, нарочито оне из културе

НАТАША МАРКОВИЋ, издавач и писац – Политика брзо троши људе, нарочито оне из културе

О ТОМЕ КАКО СМО, И ЗБОГ ЧЕГА, ОСУЂЕНИ НА СЛОБОДУ

Разговарала Мила Милосављевић 
Годинама гледам како се министри смењују, а остају непромењиви чиновници у Министарству културе Србије, често склони корупцији и слизани са моћним групама и појединцима у култури. Неки професори универзитета, писци, издавачи извештили су се да сваке године похарају ионако сиромашну државну касу за културу… Измисле по десетак пројеката, преписују их из године у годину… за њих не важе конкурси, процедуре, конфликти интереса…

Писмо које је Наташа Марковић, новинар, писац и издавач, власник београдске Издавачке куће „Плави јахач“, недавно упутила јавности, а представља својеврстан апел за спас српске културе, након објављивања на порталу „Факти“ изазвало је интересовање и велику пажњи домаће јавности, не само у култури. Реч је о тексту који осим што дијагностикује постојеће трагично стање у овом важном домену живота друштва, разоткрива и конкретне активности оних што културу воде  а, најблаже речено, нису у складу ни са законом а још мање са моралним принципима и цивилизацијским начелима. Марковићева, између осталог, у свом веома убојитом излагању говори и о често од очију јавности скривеном сукобу интереса (челници и утицајни појединци и кланови у култури томе се препуштају, али их брига за то не дотиче) наводећи притом врло конкретне чињенице.

Поменимо и да је Наташа Марковић аутор неколико од читалачке публике, али и критике високо оцењених књига, а недавно је из штампе изашло и њено најновије дело  – ,,Леди Пеџет и њени Срби“.

Они који пишу добро знају да је често најтеже насловити текст. Ваш апел културној јавности Србије носи наслов: „Нико не влада невино“… Појасните нам мало овај наслов.

Ви заборављате, ја сам била професионални новинар. У чувеној новинарској школи „Вечерњих новости“, где сам радила као политички новинар, научила сам две важне ствари. Прво, да напишем лид – почетних пет редова текста, у којима је увек садржана „цела прича“. И друго, научила сам да је важно наћи добар наслов… као добар слоган у маркетингу… То знање користим и данас у издаваштву и списатељству. У Србији и на Балкану политика је, нажалост, наша судбина. Политика господари нашим животима, угрожавајући често и нашу слободу… Стара источњачка мудрост каже: „Нико не влада невино“! То је тачно, то говори моје искуство и моја истраживања. С обзиром да сам двадесет година радила као новинар, а затим двадесет година као издавач књига, природно је да је предмет мојих истраживања култура Србије.

У земљи која годинама нема стратегију културе и културне политике живимо од данас до сутра, тумарамо од једног министра културе до другог… Не могу више да пристанем на министра културе Србије који је трећеразредни члан српске владе… Памтим, после 2000. године, и министре културе који су хапсили људе. Заборављајући да је прва дужност министра културе да брине о слободи и достојанству својих грађана, па и преступника.

Нажалост, Тасовац се претворио у чупавог дворског лутка коме је важно, како кажу, само да буде у Вучићевом озрачењу… Он заборавља да политика брзо троши људе, нарочито оне из културе. Он је једини министар културе у историји Србије који има лично обезбеђење. И не могу да пристанем на самарићанску изјаву председника владе Србије Александра Вучића у једном ТВ интервјуу: „Ја сам крив, нисам се до сада бавио културом у Србији…“ Зашта му служи министар, који је тако брзо прокоцкао наше поверење и свој имиџ фронтмена Београдске филхармоније?

Годинама гледам како се министри смењују, а остају непромењиви чиновници у Министарству културе Србије, често склони корупцији и слизани са моћним групама и појединцима у култури. Неки професори универзитета, писци, издавачи извештили су се да сваке године похарају ионако сиромашну државну касу за културу… Измисле по десетак пројеката, преписују их из године у годину… за њих не важе конкурси, процедуре, конфликти интереса… Пред државни откуп књига повећавају цене књига. У комисијама дежурају њихови људи… И уместо јавног интереса у култури Србије, годинама царује приватни интерес!? И ником ништа.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *