Почетна / БРОЈ 378 / Молебаном против климатских промена

Молебаном против климатских промена

Зелене стране

Пише Мара Кнежевић Керн
Шта је Свети отац обећао на Самиту за одрживи развој који je прошле године организован под покровитељством УН и шта је позадина борбе за добробит Планете

Под покровитељством УН, у септембру 2014, одржан је Самит за одрживи развој где је прецизирана стратегија Агенде 21 за управљање Планетом. Овом скупу је присуствовао и папа, прикључивши се – како трендови налажу – молебану за борбу против „климатских промена“, уз незаобилазну мантру о џендер једнакости.

 

У ИМЕ ДОБРОБИТИ ПЛАНЕТЕ Мајкл Шнајдер из „Економског колапса“ објавио је своје виђење овог перфидног сценарија, којим је Самит искористио термин одрживи развој да у име „добробити Планете“ оправда уплив банкарског капитала у све аспекте приватног и јавног живота: „Никада до сада нисам присуствовао већој концентрацији моћи УН елите, и никада до сада ‚брига за природно окружење“ није била до те мере лицемерна ‒ постављена као рам за манипулацију нашим животима.“

Даље кораке у правцу остваривања циљева Самита требало би да спроведе „отворена радна група“ марионета, такозваних „експерата за финансирање одрживог развоја“, која је осмислила сет од 17 постављених циљева  ‒ својеврсних божијих заповести ‒ којима би се, уз папин и банкарски благослов, „зауставило сиромаштво“. Папа је том приликом бацио анатему на изазиваче климатских промена, објавивши почетак крсташког похода на сиромашне, чији је основни енергетски извор угаљ. Он је упозорио три милијарде сиромашних „загађивача“ да ће морати да се прилагоде агенди и промене лоше навике. Свети отац је обећао да ће Ватикан „унисоним деловањем свих светских религија“ остварити овај циљ. Судећи према најновијем Закону о забрани храњења бескућника (не рачунајући псе и мачке) амерички агендаши су већ започели борбу против сиромаштва, што је напредак у односу на ватиканску агенду Мајке Терезе о „беди као божјем благослову“.

Међународни конзорцијум истраживачког новинарства (ИЦИЈ) проучио је утицај банкарске стратегије на 14 земаља, у којима је током последње декаде 3,4 милиона најрањивијих чланова друштва присиљено да напусти пољопривредне поседе. Најмасовније присилно пресељење догодило се у Африци и Азији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *