Мелтинг пот за корпоративну ‘асну

САД: ВЕРСКИ И РАСНИ РАТ

Пише Слободан Јанковић
Паралелно са ратом против Истока, и сређивањем позадине фронта (довођење у ред Срба, Грка и осталих који се буне) Запад се све више обрачунава са сваким, макар и потенцијалним видом отпора у својим друштвима. Нападају се остаци хришћанских норми и локалних традиција

У позадини сукоба Истока и Запада, у којем су отворени фронтови унутар свих држава и друштава, бесни верски рат против хришћанства а одскора су појачани и расни сукоби у Америци.

Међу наjновијим манифестациjама верског рата против хришћанства јесте одлука Бироа за рад и привреду америчке државе Орегон, од 2. јула ове године, да локална пекара у власништву младог брачног пара побожних протестаната мора да плати 135 хиљада долара казне због дискриминације јер су љубазно саопштили двема лезбијкама да не могу да спреме торту за њихово венчање.

Последњи инциденти који носе предзнаке расног сукоба јесу трагична епизода у којој је млади белац убио деветоро црнаца у цркви или мистериозно убиство једне белкиње на Сансет булевару у Лос Анђелесу којој је један црнац пришао с леђа и из сачмаре јој пуцао у главу. Овоме су претходили велики немири црног становништва у Балтимору и раније у Фергусону (Сент Луис) због контроверзи око убистава црних младића током полицијских интервенција.

За распиривање сукоба заинтересовани су поједини финансијски мешетари које представља нама познато лице – Џорџ Сорош. Зашто хаос на улицама од Њујорка до Лос Анђелеса одговара делу корпократије?

Јасно је да већ дуго на Западу сазрева нова идеологија поникла још у Француској револуцији, која последњих деценија све отвореније поприма антихришћанске обрисе. Прекрајање друштава у постхришћанској и антихришћанској матрици на глобалном Западу се убрзава. То се чини преко темељне измене закона заснованих на ранијем моралу који још увек деле значајне групе становништва. Промене се врше под изговором фамозне дискриминације али и, наводно, ради интеграције и једнаких права све сложенијег састава становништва на Западу, које се у културном и етничком погледу изразито мења услед појачане миграције и опадања наталитета домаћег становништва. Често нико од мањинских верских и етничких група не тражи, на пример, забрану обележавања Божића и других хришћанских празника и симбола, али то траже тзв. забринути грађани, односно експоненти милијардера душебрижника, америчких, британских и других служби, министарстава спољних послова…

Међутим, елите које доминирају у САД губе примат над светским финансијама због јаке Кине, ипак суверене Русије и стварања конкурентског финансијског устројства (Азијска банка за инвестиције у инфраструктури са седиштем у Пекингу).

Рађање идеолошке (Русија и традиционалне вредности) и економске алтернативе (превасходно Кина, али уопштено и различите мултилатералне организације, БРИКС, Евроазијска економска унија…) не оставља много времена доносиоцима одлука у Лондону и Вашингтону. Да би се ефикасно водио глобални рат (економски, културни, технолошки, а посебно и војни) потребна је хомогенизација позадине.

[restrictedarea]

Годинама већ, миграције, које су у последње време и драматично појачане, одговарају носиоцима новог поретка као изговор за увођење идеологије другачије и супротне постојећим вредностима заснованим на хришћанским нормама. Док уништавају афричке и азијске земље и народе, западне политичке и финансијске елите наводно брину о добробити невољника када стигну у САД, Француску или Немачку.

На плану спољне политике главни непријатељи преумљеног Запада су Русија и Кина. Русија, јер управо она данас најочигледније брани традиционални морал, понајпре хришћански, а заједно са Кином се залаже за поновно поштовање донедавно општеприхваћеног модела поретка суверених држава. Осим тога, Русија, све више и Кина јачају и војно и у том смислу ни НАТО алијанса није у стању да им намеће своју вољу силом.

На унутрашњем плану, логичан домаћи непријатељ САД, као најснажније земље Запада, јесу све групе са традиционалним моралом и против све веће контроле државе и надзора над народом. То су различите хришћанске конфесије, део либертаријанаца и конзервативне групе међу којима изузетну мањину чине заиста екстремистичке паравојне групе и расистичке организације.

Међутим, док се у Америци прича о угроженим људским правима све новијих група и групица (педофили, полигамисти, самоубице и ко зна ко је следећи) у квартовима њихових градова буја насиље, па и расно мотивисано, а вести о томе доспеју на насловне стране тек у случају масовних жртава. Можда је пример случај са помахниталим белцем који је под утицајем алкохола или наркотика 17. јуна убио деветоро црнаца у цркви у Чарлстону. Убрзо након овога у више места је запаљено неколико цркава које окупљају црначке вернике.

Насиље и раса Америчке власти и медији скривају оно чему милиони у тој земљи присуствују, а то су обриси малог расног рата у сенци општег пораста насиља. После убиства деветоро црнаца у Чарлстону, спаљено је седам цркава са црном или махом црном паством у САД. Полиција, како не би ширила панику, настоји да укаже да нема никакве повезаности и да је толики број цркава махом изгорео због инсталација или другог случаја, у периоду од 17. до 30. јуна. Неко би рекао стицај околности, мада су такви пожари изузетна реткост.

Подстрекивање расног рата јесте и талас напада на заставу Конфедерације, популарну у Америци, која од јуна почиње да се прогони са јавних места. Ову заставу поштују многе америчке патриоте, пре свега на југу, али је драга и бројним расистичким организацијама. Кју Клукс клан, Хришћански идентитет и сличне организације белих расиста сада покушавају да докажу угроженост беле расе наводећи пример заставе, а заправо покушавају да регрутују нове следбенике.

Међутим, у Америци је у току обрачун са свим расама. Убијају се међусобно белци, црнци и Латиноси. У низу великих градова, после две деценије константног опадања броја убистава и тешких оружаних пљачки, дошло је до драстичног пораста убистава и насиља сваке врсте. У медије махом допру само масовније трагедије, попут недавне у Чарлстону.

После двадесет година константног опадања стопе криминала у Америци је у 2015. дошло до експлозије насиља. У Балтимору је у периоду јануар-мај 2015. у поређењу са истим периодом 2014. број пуцњава порастао за 60 одсто. У Милвокију је до средине маја пораст броја убистава у односу на исти период 2014. увећан за 180 одсто! У Сент Луису, где се налази предграђе Фергусон, средишту црначког протеста крајем прошле године, број обрачуна ватреним оружјем повећан је за 39 одсто, пљачки за 43 одсто и убистава за 25 одсто. У Атланти, једном од три коцкарска центра Америке, убиства су у порасту за 32 одсто. У Чикагу је број оружаних обрачуна порастао за 24 процента, а убистава за 17.

„Пуцачина“ и други видови тешког насиља у Лос Анђелесу су у истом периоду порасли за 25 одсто, док је број убистава на нивоу Њујорка порастао за 13 одсто, с тим што је Источни Харлем најодговорнији за то, са порастом броја оружаних инцидената за чак 500 одсто. Свакако, сва ова убиства и други видови насилног понашања нису расно засновани, а тешко је уопште и пронаћи веродостојније податке о расном мотиву, јер САД то крију „као змија ноге“, било да су жртве белци или црнци. ФБИ води статистику тзв. злочина из мржње али ту се пријављује и тумачење да је неко некога вербално увредио на основу одређене припадности, што је поприлично широко схватање овога.

 

Вера, раса и екстремизам Већ годинама, амерички естаблишмент дугорочно настоји да криминализује конзервативно опредељено становништво. Осим званичних институција, за дизање тензија ту су богати „филантропи“ и њихове фондације.

Сорош, Гугл, фондација Била Гејтса и његове жене и друге организације богаташа жељних да наметну своју визију среће свима на планети заједно су са америчким Секретаријатом спољних послова основали Фондацију Нова Америка. Према подацима ове организације, на које су насели многи аналитичари, па и у Русији, за тероризам у тој земљи су, наводно, најодговорнији десничарски екстремисти (48 жртава наспрам 26 које су изазвали џихадисти у периоду 2001‒2015). Нова Америка се залаже за стварање северноамеричке уније, по угледу на ЕУ и наравно, на овом сајту, Русија се приказује као монструм.

У документима ФБИ и Министарства за националну безбедност (основаног 2002) годинама се као главне терористичке претње у Америци помињу суверени грађани (сви они који су против глобализације на спољном и централизације власти на унутрашњем плану) затим групе црних сепаратиста (Нови црни пантери и друге). Заправо, у извештају ФБИ из априла 2014, који се бави и периодом 2003‒2013, процена претњи од домаћег екстремизма на националном нивоу не помиње уопште исламски тероризам, па не помиње ни, на пример, напад у Форт Худу у Тексасу, када је муслимански припадник америчке војске убио 13 људи. Не помиње се ни напад на Бостонском маратону, па се оваквом наопаком методологијом добија резултат по којем су у последњих десет година екстремни противници абортуса, црни сепаратисти, суверенисти, бели расисти и други убили 43 човека. Још горе је што се у медијима ови екстремисти некритички наводе као десничари иако су Црни пантери левичарска и расно дефинисана организација а један од убица терориста „десничара“ је и Џозеф Стак, који се авионом забио у зграду Пореске управе. Стак је био левичар, барем по запису остављеном пре смрти.

Ако неко прати извештаје америчких агенција за безбедност у тој земљи (не и у иностранству) приметиће политички коректан тренд, по којем су хришћани, белци, противници централизације и корпократије главна претња по безбедност САД. Тако се може десити да вас полиција осумњичи за тероризам ако поручујете суграђанима у земљи владавине права да прочитају Устав. Џо Бајден, амерички потпредседник, тако је рекао да су се његови политички противници ‒ група унутар Републиканске странке, Чајанка (Tea Party) ‒ у Конгресу 2011. понашали као терористи. Зашто? Па противили су се усвајању одлуке о повећању јавног дуга. То је та терористичка активност.

Дакле, паралелно са ратом против Истока, и сређивањем позадине фронта (довођењем у ред Срба, Грка и осталих који се буне) Запад се све више обрачунава са сваким, макар и потенцијалним видом отпора у својим друштвима. Нападају се остаци хришћанских норми и локалних традиција. Пошто је Врховни суд САД 26. јуна легализовао истополни брак на нивоу федерације и тако пребацио још више надлежности на федерални ниво и додатно централизовао државу, либерална већина је, уместо да се противи централизацији, сада покренула питање озакоњења полигамије. Док се америчка демократија бори за наводна људска права, у тој земљи је све већи удео сиротиње али је дошло и до драстичног пораста насиља и нарочито убистава.

За крај једна добра вест. Споменути верујући власници пекаре у Орегону ће поднети жалбу суду јер су им ускраћена два основна права, на слободу говора и слободу вероисповести. Обичан свет је прикупио 135 хиљада долара за њих а истраживање јавног мњења је показало да је у две године, колико је трајао процес против њих, већина у САД из табора оних који подржавају обавезно услуживање људи без обзира на верска уверења сада прешла на другу страну и подржава да власник неког предузећа може да одбије да пружи услугу из своје делатности која се коси са његовим верским уверењима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *