Почетна / БРОЈ 377 / Марш „гладних“ за туђи рачун

Марш „гладних“ за туђи рачун

Репортер „Печата“ на западнобалканском мигрантском правцу

Текст и фотографије Милан Тимотић

„Мигрантима из земаља Африке и Азије неко даје новац којим финансирају свој боравак у Србији и даљи пут према Мађарској. Многи имају и нове кредитне картице којима себи и другима плаћају трошкове. Провером банковних рачуна лако је утврдити промет са тих картица, и ко све то финансира. Наравно да паре долазе из богатих земаља Персијског залива које обилато финансирају праве и лажне азиланте“, каже њихов „вођа пута“ на деоници (Е 75) између Солуна и грчког пограничног места Евзони

Најезда миграната из земаља Африке и Азије ка Европи тешко да се више може назвати миграцијом несрећника из земаља захваћених ратним сукобима или политички нестабилних земаља, тврде стручњаци који се баве темом европских миграција. Зато је право питање: да ли је европско „благостање“ једини мотив који све бројније колоне избеглица из сиромашних афричких и азијских земаља покреће на дуг, мукотрпан и неизвестан пут према богатом Северу, или их – на масовне сеобе – подстичу и неки нама (још увек) невидљиви циљеви, који подржани јасно дефинисаним агендама постају све прозирнији?

Репортер „Печата“ пропутовао је делом западнобалканске мигрантске руте која из „сабирног центра“ у Турској, преко реке Еврос (Марица) улази у Грчку, кроз коју путеви колона избеглица воде према Солуну и македонској граници. Упадљиво је да територију грчке и македонске државе илегални мигранти прелазе готово ,,туристички“, дакле без већих проблема, посебно у односу на тешкоће које су имали у Турској и другим земљама одакле су кренули на пут дугачак хиљадама километара. У местима које они сами називају успутним „сабирним центрима“ лако се може закључити да мигранти нису неорганизоване, спонтане масе људи које путују пратећи звезде или следећи иглу компаса.

Већ на први поглед, кад се сретну на путевима или ,,одмориштима“, очигледно је да су то већином млађи људи, најчешће старосне доби између 20 и 30 година, пристојно одевени и у доброј општој кондицији. На тој чињеници у воду „пада“ сваки од уобичајено коришћених стереотипа да је реч о бедним, одрпаним, прљавим и насмрт уморним несрећницима. Наравно, под условом да имамо свест о томе да је свако невољно напуштање своје куће и отаџбине, и одлазак у неизвесност, несрећа сама по себи.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Мигрантски „буквар“

Десетине хиљада избеглица из Африке и Азије, које никад нису биле у Србији, научиле су само десетак наших речи –Пирот, Ражањ (саобраћајна раскрсница на путу Пирот – Београд) Прешево, Ниш, Београд, Кањижа, Суботица и мађарска граница. И то „знање“ им је довољно за пут према Мађарској и Европи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *