Љубав, етичност, кривица…

Пише Наташа Анђелковић

Бернхард Шлинк Жена на степеницама „Плато“, 2015.

Није чест случај да београдска публика толико заволи неког немачког писца и остане му одана и посвећена у распону дужем од десет година. Када се појавио Читач 2002. године у издању „Платоа“ и преводу Споменке Крајчевић, догодила се за кратко време „чаролија“, препознавање између наших читалаца и овог писца, што је уједно био и показатељ каква је то „нова проза“ која одговара савременом, образованом читаоцу. Особеност Шлинкове прозе јесте спој изразито занимљиве и узбудљиве радње са сложеним моралним, етичким, правним преиспитивањима која се кроз нарацију отварају. По образовању правник, професор на Хумболт универзитету али истовремено и судија покрајинског суда, Шлинк је своју професију, и њену праксу и теоријски рад, пренео у своја дела. Питање моралне одговорности генерације синова према (нацистичким) зличинима које су починили очеви, и које је Шлинк обрадио у романима Читач и Повратак кући, као и у понеким причама из збирке Бекства од љубави, преобликовало се у каснијим његовим делима у још суптилније преиспитивање генерацијског раскола и друштвене одговорности. Тако је централна тема романа Викенд била бунт немачке младе интелигенције из времена групе „Бадер Мајнхоф“, а у збирци прича Летње лажи Шлинк посматра животе припадника немачке, европске средње класе, интелектуалаца, најчешће на прелазу између младости ка средњем добу, њихову отуђеност са генерацијом родитеља, усамљеност, неретко одрицање од љубави и суспрезање емоција које кад-тад ескалира правећи ломове у тим иначе мирним животима.
У најновијем роману, Жена на степеницама, као да су све ове теме сублимисане и на један нов начин обухваћене. Иако роман покреће суптилна љубавна прича, која се протеже у распону од четрдесет година, у њему не изостаје ни тема етичности, кривице, па чак ни друштвеног бунта. Први пут, међутим, Шлинк уводи тему естетског, односно тему лепоте уметничког дела. Акт жене која силази низ степенице у овом роману истовремено постаје предмет кривичног дела и повод заљубљености тројице јунака. Сликар, остављени муж и млади адвокат, због овог акта доћи ће у искушење да се огреше о закон следећи своје интересе или страсти. Оно што Шлинк жели да искаже причајући причу о адвокату који на почетку каријере добија необичан случај да заступа сликара који потражује назад своју слику од купца и наручиоца због сумњи да је овај намерно квари и уништава јесте чудноватост оног тренутка када се због изненада пробуђених осећања и страсти може искочити из своје професије, ставити на коцку будућа каријера и сигурност, одрећи се моралне одговорности, па чак и починити злочин.
Одступајући од шаблона класичног љубавног заплета, писац овде слика један однос који је на сваки начин „монтиран“.
Ако се пажљиво чита, Шлинков роман даје одговоре на питања о нашем животу управо оним својим наизглед секундарним токовима нарације, из којих се ишчитава празнина, усамљеност и отуђеност човека у савременом свету. займ деньги онлайнонлайн займ на банковский счетзайм через контакт онлайн