Почетна / Свет / Ко се боји Grexit-а још?

Ко се боји Grexit-а још?

ГРЧКИ РЕФЕРЕНДУМ И ПОСЛЕДИЦЕ

 За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос
Грчком народу више није страна помисао о враћању на драхму и кризи која би се могла произвести изласком земље из еврозоне

Грчки народ је поносно својим „ОХИ“, „не“ на Референдуму 5. јула послао поруку Институцијама (Европској комисији, Европској централној банци и ММФ-у) да ни по коју цену не пристаје на уцењивачке мере штедње и сврставање своје земље у „проблематичне и сиромашне европске рођаке jуга“. Харизматични премијер Алексис Ципрас је још једном, у мање од шест месеци, показао да је грчки народ уз њега и да му поклања све своје поверење у највећој могућој мери, те да му препушта кормило своје политичке, геополитичке и економске судбине.

Европа није баук за Грке. Као што и сам премијер Ципрас каже, „највећи страх је страх“, а страх је, као што се да видети из резултата демократског референдума, непозната реч за Грке којима је доста понижавања и израбљивања од стране „јачих“ из еврозоне. Понизност и покорност никада нису били заступљени у Грчкој, па нису ни у 21. веку ове наше намучене ере.

 

МЛАДОСТ УЗ ЦИПРАСА Интересантан је податак да су за политичку и економску оријентацију Алексиса Ципраса гласали већином гласачи старости до 45 година. Овај податак показује да Левица, на један нови, савременији начин, доживљава своју ренесансу на тлу Грчке и, ако се може рећи а да не звучи сувише иронично, на тлу Европе. Сто двадесет хиљада гласача, који су због пунолетства имали али нису добили право гласа (по одлуци бивше владе Антониса Самараса) на ванредним изборима у Грчкој 25. јануара 2015. сада је гласало. По проценама кућа за истраживање јавног мњења нова, најмлађа популација бирачког тела свој глас поверења и своју будућност дала је у руке четрдесетогодишњем Ципрасу. Такође, за „не“ је већином гласала и популација до 45 година старости, док су се гласачи изнад ове старосне границе определили за конзервативније „да“ које не би донело много промена нити би усталасало дужничку жабокречину. На крају, укупно, за „не“ је гласало преко 61 одсто Грка, насупрот нешто преко 38 за „да“.

[restrictedarea]

Резултат референдума је донео и две жртве на политичкој шаховској табли Грчке. Такозвани Варуфако-exit био је неминован. Сада већ бивши цар финансија Грчке Јанис Варуфакис поднео је оставку на место министра показујући овим гестом да није „везан“ за своју столицу, те да у интересу своје земље и свог великог пријатеља Алексиса Ципраса одустаје од присуства на састанцима министара еврозоне где је увек (не)намерно изазивао бујицу негативних коментара својих колега из иностранства. Еуклидис Цакалотос, блиски сарадник премијера и досадашњи шеф преговарачког тима са кредиторима и повериоцима, преузео је место и одговорност Јаниса Варуфакиса, тако да је пред њим веома тежак задатак.

Друга „жртва“ референдума, или боље речено своје политике, постао је бивши премијер Антонис Самарас, који је поднео оставку на место председника Нове демократије, сматрајући часним гестом свој поступак јер је два пута у шест месеци доживео политички и идеолошки пораз, који је веома јасно потврђен опредељењем то јест гласовима грађана Грчке.

Током ванредног савета вођа политичких странака, који је организовао председник Грчке Републике Прокопис Павлопулос, на иницијативу премијера Алексиса Ципраса дан након референдума, присутни су били и Панос Каменос, председник Независних Грка, генерални секретар Комунистичке партије Грчке Д. Кутсубас, привремени председник Нове Демократије В. Мејмаракис, представник странке „Потами“ С. Теодоракис и новоизабрана председница ПАСОК-а Фофи Генимата. Ципрас је том приликом изјавио да је сигуран да ће Грчка успети у својим намерама, јер су правда и демократија на страни народа. Лидери водећих партија сложили су се да ће у случају потребе стварања Владе народног спаса сви бити на располагању свом народу и држави. Занимљиво је да се једино генерални секретар пронацистичке „Златне зоре“ Николаос Михалољакос није одазвао позиву председника Павлопулоса. У писму председнику Павлопулосу Михалољакос се захвалио на позиву али је и изјавио да неће присуствовати састанку вођа водећих партија зато што му његова политичка и идеолошка опредељења не дозвољавају тако нешто. Навео је да не жели да учествује у било којим активностима Владе док год се Грци приклањају и поклањају неким законима из енглеског законодавства и док год главна власт над грчким народом не буде чисто грчка, без примеса страних утицаја и  наметнутих програма штедње.

 

НОВАЦ У РУКАМА Сасвим је јасно да „не“ грчког народа није „не“ ЕУ и еврозони. „Сириза“ ће свакако уз помоћ својих коалиционих партнера и народа покушати да задржи Грчку у европској породици, али не по сваку цену. Грчком народу више није страна ни помисао враћања на драхму и кризе која би се могла произвести изласком земље из еврозоне. Без обзира на то што Грци упорно и дуго свакодневно чекају пред банкоматима због уведене контроле капитала, свесни су да на уцене европских Институција не могу одговарати погнуте главе. У народу као да је сазрела мисао да се мора наћи неко компромисно решење унутар ЕУ, у противном, већина Грка је спремна да поднесе жртве у одређеном временском периоду да би имали хуманије услове за свој живот и опстанак; није им страна ни помисао на Grexit, случајан или намеран, само им је доста уцењивања. Грци су уједињени у жељи да се коначно реши дужнички проблем земље и да бар наредне генерације имају шансу да живе мирно и часно без нових прогерманских претњи сваког божјег дана који осване.

Сасвим је извесно да до нормализације у раду банака неће бити још извесно време. Ради само 1.120 филијала у читавој Грчкој, где за сада само пензионери који немају кеш картице могу да подигну своје пензије. Ова група пензионера ће за читав месец моћи са својих рачуна да подигне само 120 евра, док пензионери са кеш картицама могу сваког дана да подигну 60 евра. Већина банкомата која је била ван функције због недостатка готовине, поново је прорадила. Верује се да ће крајем недеље банке извршавати и неке друге функције у служби малих и средњих предузетника.

Велики број приватних компанија већих капацитета и са бројним људством зараде радницима исплаћује у готовини, док се у неким фирмама примећује и појава масовног отпуштања радника, на шта влада планира да одговори у складу са проблемом.

У Атини је бесплатан градски превоз док се не оконча ујдурма око опстанка Грчке у ЕУ. Због контроле капитала и немогућности грађана да плате своје месечне обавезе за струју, воду и телефон, влада је обећала да неће доћи до искључења напајања и прекида пружања ових услуга. Такође, неће бити спровођења конфисковања имовине грађана који нису у могућности да измире своје дугове према држави, то јест према пореској управи и осигуравајућим кућама. Сваки судски извршитељ који добије налог за конфискацију у обавези је да у року од 24 часа исти проследи назад у одговорну институцију, и да на тај начин заштити грађане док не прође талас узнемирености и нестабилности државног апарата Грчке.

Занимљиво је да ће од понедељка 13. јула јавни тужилац покренути истрагу против власника телевизијских канала који су пред референдум, чак и за време предреферендумске тишине, наводили своје гледаоце да гласају „да“, то јест против одлука и политичке орјентације актуелне владе.

Супермаркети и апотеке су веома добро снабдевени, као и бензинске станице. Нетачно је да туристи отказују своје аранжмане на прелепим грчким туристичким дестинацијама. Чак и Холанђани преко социјалних мрежа наговарају људе да летују у Грчкој, јер јој је тек сад потребна економска инјекција и прилив готовине на тржиште.

 

ЗЕВСОВА ПОГРЕШКА До 10.  јула до 8 часова и 30 минута, премијер Ципрас и нови министар финансија Грчке Цакалотос треба да изађу пред европске колеге са конкретним предлозима за решавање грчке кризе јер у супротном се Грчкој затварају сва европска врата и разматраће се само које мере хуманитарне помоћи треба да предузме Европа према својим „пропалим рођацима“. Поставља се питање зашто Ципрас, сем чувене листе од 42 стране пре две недеље, никада написмено није предао неки програм Еврогрупи. Да ли је можда Лева платформа „Сиризе“ најјача политичка струја Грчке?

На сајту Леве платформе „Сиризе“, наиме, наводи се да Грчка нема само један избор, једно решење за своју кризу. Сви избори што су на располагању су тешки и „непроходни“ али најгоре и врло понижавајуће решење је предаја и покорност европским Институцијама. Лева платформа, на челу са министром енергетике П. Лафазанисом, оптужује „Европљане“, домаће и стране, да народну одлуку донету демократским путем на референдуму вуку од самита до самита. Као закључак, у тексту се наводи мисао да није ни најгоре вратити се на драхму – најгоре је да те даве туђе руке.

Аналитичари у Грчкој питају се да ли је то дошло време за поновну поделу света на зоне утицаја. Ко се у ствари боји Берлина, ко Европе а ко БРИКС-а?

Сасвим је извесно да се Алексис Ципрас никога не боји, посебно сада када је потврђено поверење грађана у његове лидерске и преговарачке могућности и способности.

А у Грчкој се хумористички питају шта је уопште Зевсу требало да краде Европу? Да је видео шта је узео, он би је сигурно одмах и вратио, и не би се морао претварати у бика..

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Vrlo informativan teskt. Hvala Katarini sto nas izveštava sa lica mesta.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Odlično napisan tekst. Svaka čast autorki. Očekujem i dalje detaljne informacije vezane za posledice referenduma koje tek slede.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *