ИЗМАЧЕ НАМ!

Милорад Вучелић / главни уредник

Британски Би-Би-Си је у суботу 11. јула обавестио своје конзументе да је премијер Србије Александар Вучић „отеран из Сребренице“. Када имамо у виду пословични енглески цинизам, као и највиши степен умешаности енглеских тајних служби у организацију атентата на Вучића, правилно читање ове вести било би – измаче нам! Или тачније, измаче нам овога пута.

Али Би-Би-Си је овом приликом надмашио ненадмашни РТС. Напад на премијера Србије почео је око десет до један. РТС је имао Дневник у 13 часова. Имао је вишекратног извештача са лица места и то је био чувени Зоран Станојевић чији је интерни надимак „Бибисић“, управо због његове специјализације на поменутој британској радио-телевизијској станици. Пуних двадесет минута после напада, „Бибисић“ у директном јављању није нашао за сходно да обавести гледаоце да се десило то што се десило. Поменути новинарски вук и ас је чак истакао на самом крају ТВ Дневника да је „генерално атмосфера која влада пуна добронамерности према гостима који су дошли из Србије“ и „да нисмо имали никаквих непријатности“.

Наш РТС „Бибисић“ је додуше напоменуо да је било неких „добацивања“ мислећи, ваљда, онако бибисијевски и енглески, на каменице које су летеле ка глави премијера Србије и на припаднике његовог обезбеђења.

[restrictedarea]

Они који су пратили директан пренос Сребреничке манифестације на америчкој телевизији „Н1“ у то време су већ гледали неколико пута поновљен снимак убилачког напада на Александра Вучића. Има и нас који уопште нисмо били изненађени оним што се првом министру Србије десило у Сребреници. Изненађени нису били ни Бакир Изетбеговић ни Ахмет Давутоглу. Али нас је, истини за вољу, прилично умирио и опустио главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић који је у време каменовања председника владе Србије гостовао на поменутој (америчкој) телевизијској станици. Уздржано разложно је дискутовао са једном по изгледу младом а свакако невладином девојком о појму геноцида а онда је напрасно истакао да је безбедност на Сребреничком помену „довољно добро организована“ и да је у ту сврху ангажовано преко хиљаду полицајаца, војника и страних агената. Прелазећи са општег на посебно, Вукадиновић је потом онако строго аналитички и беспоговорно устврдио да је сам Вучић „у том безбедносном смислу ту у Сребреници безбеднији малтене него игде другде“ на целом свету. Они који су већ дуго уверени у Вукадиновићеву аналитичку моћ одахнули су. Али само на трен јер је у том тренутку почео линч над Вучићем. Случај, истичемо реч случај,  удесио је да Вукадиновићеве аподиктичке речи изгледају као шлагворт бруталном насиљу које смо након два минута имали прилике да гледамо. Не памти се да су нечије тврдње тако муњевито и тако ужасно биле демантоване а аналитичка моћ предвиђања тако доведена у питање.  Позната је правна сентенца по којој „случај шкоди кога згоди“ а ето овога пута је погодио нашег Ђорђа Вукадиновића. Код Вучића није било речи о игри случаја јер је све било и организовано и намерно. Али и ту је заказала способност предвиђања и спречавања и то оних који су професионално задужени за такво деловање а не тек самозвано аналитички приучени.

Када бисмо имали прилику да се мало удубимо у ову проблематику лако бисмо препознали и историјски безброј пута поновљену српску лаковерност.

Ето, РТС је прећутао догађај и то са лица места и уживо, наш аналитичар се преварио, али морали су да протекну сати да неки политичар, који није и министар, из владајућег СНС да политичку изјаву. Нападно је било јавно одсуство неких министара или министарки који иначе не пропуштају прилику да се изјасне о свему и свачему, од доњег веша до фризуре. Извињавајућа околност може бити и то што се у свом информисању искључиво ослањају на РТС или на стране листове који излазе на српском  језику. Можда је дошло и до медијске блокаде њихових правовремених реакција? Додуше, један ме је пријатељ у време специјалне емисије на хитром и правовремном  „Пинку“ упозорио да се ствар са реакцијом на напад на председника владе може искомпликовати ако дође до гласања у самој влади. Јер, овде је реч о продуженом дејству британске резолуције о Сребреници која је, руским ветом, тако ефектно потопљена у Савету безбедности УН.

Приметно је да се у оцени догађаја у Сребреници свесно превиђа извесна традиционална ритуалност овог напада која није исказана само у верским поклицима „Алаху екбер“ него и у каменовању, и по њиховом поимању ствари, понижавајућем бацању патика и ципела на жртву.

У оцени ужасног догађаја посебно се истичу они који изговор и оправдање за атентат на Вучића траже у његовом политичком „бекграунду“. Прво, они на тај начин покушавају да демонстрирају своје тобоже беспрекорно памћење које изостаје када је било шта друго у питању. Рецимо, када инсистирају на већ огавном стереотипу „деведесетих“ увек забораве на Дејтонски споразум из 1995. и Париски мировни уговор с почетка 1996. године. По правилу њиховој пажњи или аналитичким моћима измиче потпуна доследност политичара из других етничких заједница, вера и народа, оних који и данас делују и делају у пуној сагласности са својом „политичком“ и сваком другом прошлошћу илити „бекграундом“. Још мање су заинтересовани да помену доследност у  раду страних обавештајних служби па чак и када се непосредно суоче са фотосом њима добро познатог  Џорџа Базбија. Ми знамо за његова недела у служби њеног краљевског височанства, али многи уредници медија и кадрова из невладиних организација добро знају и његов лик. А сада, ето, захваљујући игри случаја, тај лик знамо и ми. (Свестраније и више о овој теми можете читати у овом броју „Печата“, у тексту Филипа Родића „Бакир Изетбеговић и камен помирења“.)

Посебна су посластица онај добро познати шаблон насилних симетрија („ми смо синоћ у Београду имали исте те сцене“?!?) и прикривања и замућивања непосредних догађаја који данас сваком иоле нормалном изгледају потпуно надреално. Масовни и организовани линч приказује се као „испад неколико појединаца“ и „појединих екстремиста“,  „негативна тензија“ и „нелепа слика“. Уздржане и одмерене а истинољубиве реакције јавности и верни описи медија претварају се у „катастрофалне“. Сама суштина оваквог начина деловања и пропаганде може се препознати у речима оних који тврде да „напад на Вучића највише штети жртвама“. Ваљда би било нормално и људски закључити да је ипак највише штете поднела непосредна жртва овог линча а не било ко или било шта друго. Тек посредно и накнадно може се прибегавати очитавању симболичких значења.

Тако би се, када је већ реч о симболици, лако дало закључити да су камен и одмазда симболи до сада фаворизованог тобожњег помирења. Да им овога пута високи представник Србије не измаче, вероватно би било знатно више симболике за ову врсту суочавања са истином и помирењем.

[/restrictedarea]

 

3 коментара

  1. На порталу НСПМ од 10.07. о.г., била је `најава` Саманте Пауер о томе шта чека АВ ?! Вест је, накнадно `добила` датум 11.07. иако су коментари од – 10.07., дакле дан пре `Поточара` ?!
    Коментари, да С.П. говори као `сценариста` су – поврђени ?!
    Ценим Ђ. Вукадиновића, али, можда би требао више да прати и те `будаласте` коментаре, јер, за озбиљног аналитичара, лаковерност може да буде, веома – опасна ?!
    А за режим и све, мали афоризмић ;
    ” Кренули у `Европу`, за паре, пуни поглавља, ал` дође им – Африка, бланко и џаб-џабе…” ?!

  2. odmah sam to videla i odmah poslala ovaj linka li je cenzusrisano….http://beta.informer.rs/vesti/politika/22417/ALAHU-AKBAR-UBIJTE-VUCI

    a na rts-u -kulinarska emisija.e,žuti bujke…i, mi ,sada, treba da plaćamo taj servis evropske srbije preko koga imamo pravo da znamo sve????pink ima uživo emisiju? pokušaj ubistva premijera srbije…a bujke kulira, prećutkuje, šuruje,mešetari…sramotno je ko vodi rts…naravno, vode je nvo koje pale sveće i nikada ne pominju srpske žrtve, razne ‘aide’-uzoholjeni u svom patološkom-naser-orić-zlu. a, evo, krstić govori kako ovaj incident treba da zaboravimo što pre, ‘ajde!

  3. Ljudi,ako smo ludi,da placamo RTS,je sve ,,samo nije Srpski nacionalni servis,,TO PROTIVSRSKI,ZUTOBUJKOVSKI NEONACIONANI PROGRAM

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *