Излог књиге

Књижевно дело Милана Р. Симића-  Слава читању –  Театар „Витомир Стефановић Вита“, Велика Плана, 2015.

Избор радова Милана Р. Симића, у нашој књижевности познатог критичара, писца, прозаисте, драматичара и главног уредника часописа „Наш траг“, као и радова о његовом књижевном делу, сабран je у књигу са насловом Књижевно дело Милана Р. Симића, Слава читању. О Симићевој прози, драми, есејима, афоризмима и филозофемама написано је на десетине текстова, рецензија и прилога, а потписују их и многи од наших најеминетнијих савремених аутора.

Радомир Уљаревић –  Школа одучавања –  „Архипелаг“, Београд, 2015.

Књига песама Школа одучавања песнички је путопис о боравку на Светој Гори и Хиландару. Песме овог аутора представљају снажан сусрет са питањима модерних времена и преиспитивање индивидуалних и колективних изазова, и то у два смера песничког истраживања.
На једној страни, то је путовање на Свету Гору у којем се препознаје обредни карактер и потрага за смислом свакодневне егзистенције. На другој страни, пут на Свету Гору је отварање нових метафизичких слојева у критичком песништву, по којем знамо Уљаревићеве стихове.

Бранко В. Врањешевић-  Тромеђа на којој Срба више нема – „Прометеј“, Нови Сад, 2015.

Тромеђа на којој Срба више нема својеврстан је летопис страдања Срба са Суве међе, у двовековном збиру. Оно што ће сваког читаоца нове Врањешевићеве књиге осупнути и ошинути као блесак муње, занебесати му ум јесте сам њен наслов који сугерише (а у стварности то јесте) апокалиптични извештај, поразан војнички рапорт, или пак објективизирано, невесело и опомињуће истраживање/сазнања историчара, демографа или пак статистичара – да једног народа више нема тамо где је, на грунту својих предака, од памтивека живео, каже у предговору Милован Данојлић.

Жељко Симић – Судбина српске духовности –  „Прометеј“, Нови Сад, 2015.

У свом обимном и разуђеном опусу, којем придодаје и ову студију, Судбина српске духовности, прилог антропологији културне традиције, како је у рецензији истакла Смиља Аврамов, Жељко Симић компетентно и свеобухватно анализира духовну ситуацију нашег времена и нуди, ауторитативно улазећи у дијалог са најутицајнијим мислиоцима од античког доба све до данашњег времена, такво хуманистичко тумачење које представља прецизну антрополошку, филозофску, правно-политиколошку, културолошку и психолошку дијагнозу постмодерне епохе, њених домета и ограничења.

Срба Игњатовић Цинобер Фондација „Солидарност Србије“, Београд, 2015.

Цинобер, насловна реч збирке, боја је која се јавља у сликарству античког Рима, у илуминацијама средњовековних рукописа, на ренесансним сликама, кинеском порцелану… Како у поговору наводи Душан Стојковић, цинобером је у Византији царска породица писала службена писма и наредбодавне декрете.
„Њен положај међу бојама очигледно је издвојен и повлашћен. Може се претпоставити како је нешто слично, и с разлогом довољно оправданим пожелео да се деси и његовим песмама њихов творац, пошто песништво Србе Игњатовића, и поред признања које је доживело, још увек није ишчитано ваљано и вредновано како неспорно заслужује.“

Душан Тубић – Српски национални програм – Ауторско издање,  Нови Сад, 2011.

Указујући на пет датума у XX веку које никако нисмо могли избећи – Сарајевски атентат 1914, стварање Југославије 1918, 25. и 27. март 1941, долазак Тита и комуниста на власт и распад СФРЈ – аутор истиче да иза свих тих датума и догађаја стоји британска империјална политика Ова политика је најодговорнија, а можда и једино одговорна за три геноцида почињена над Србима у XX веку: у Првом светском рату, у Другом светском рату и распадом СФРЈ.