Ирански „атом” – како је истрговано?

Пише Зоран Милошевић
Потписивање коначног споразума око иранског нуклеарног програма и даље је – у далекој перспективи. Много је субјеката у овом процесу заинтересовано за отезање коначног решења и одржавање Ирана у статусу државе изгнаника, чиме се сузбијају и њене регионалне амбиције

Иступајући на конференцији за медије, представник Европске уније за спољне послове и политику безбедности Федерика Могерини означила је историјским 14. јул 2015. године. „Решили смо спор који се ‚вукао‘ више од деценије“, изјавила је Могерини, оцењујући договор као „добар“, јер ће људи бити сигурни да је ирански нуклеарни програм намењен искључиво у мирољубиве сврхе. Потом је додала да су преговори завршени, али да се заједнички рад наставља. Постигнути договор шесторке поздравио је и руски председник Владимир Путин, нагласивши да је учињен јасан избор у смеру стабилности и сарадње, а  биће оверен у Савету безбедности Уједињених нација. Према Путину, свет је сада одахнуо. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров подсетио је САД да сада више немају оправдања да постављају европску противракетну одбрану, јер је остварен споразум са Ираном, а Вашингтон ју је , као што је познато, до сада образлагао „опасношћу од иранских ракета“.

[restrictedarea]

 

НЕКОЛИКО КОРАКА – ДО РЕШЕЊА Договор подразумева да ће бити укинуте санкције за 800 грађана Ирана, 96 одсто обогаћеног урана ова земља ће етапно продавати и мењати за нуклеарно гориво из Русије. Ембарго на увоз оружја остаје на снази још пет година, док ће технологије за градњу балистичких ракета Ирану бити доступне тек за осам година. Међународни инспектори могу слободно посећивати војне објекте Ирана, а они се бирају међу грађанима држава са којима су остварени дипломатски односи (са САД за сада нису, што значи да њихови стручњаци не могу да учествују). Уколико се Техеран супротстави некој посети, све се даје међународној комисији на разматрање – она има последњу реч и може укинути забрану коју је Иран наметнуо.

„Иран је, дакле, демонстрирао спремност да се стави тачка на питање његовог нуклеарног програма, после 12 година преговарања“, изјавио је министар спољних послова ове земље Мохамед Џавад Зариф. Прве информације по окончању преговора указују да је споразум на видику (на нивоу министара) али сада следи његово претакање од стране експерата у писани документ. Преговори су, другим речима, завршени, али резултат је на „неколико метара до постизања решења“ (министар спољних послова Француске Лоран Фабијус).

Запад сада може поћи путем отезања и постављања неприхватљивих услова, пре свега око питања Јемена. Наиме, Иран је заинтересован да се преговори приведу крају јер то значи укидање санкција од стране Запада, дакле, да ће се минимално мешати у јеменску кризу, истиче експерт Центра за научну политичку и идеолошку мисао из Москве Људмила Кравченко. Другим речима, преговори о нуклеарном програму за Запад значе „задржавање и уцењивање Техерана“. Према западном мишљењу, Иран је дужан да попушта да би санкције биле укинуте.

Подсетимо да је ова држава под санкцијама САД од 1979. године, тј. од када је изведена Исламска револуција, која је збацила прозападни режим у Техерану. Ембарго је пооштрен 2005. године када је деконзервиран програм обогаћивања уранијума. Санкцијама се, потом, придружује Европска унија 2010. године, додуше у ограниченом обиму (спољна трговина, финансијске услуге, енергетика и технологија, али и област осигурања и реосигурања без чега је немогућ транспорт робе бродовима). Године 2012. иранске банке су искључене из система SWIFT (независна институција, није у обавези да уважи санкције). Те године је Иран увео узвратне мере забранивши извоз нафте у земље Европске уније.

 

ЗАПАД НА ДОБИТКУ Године 2013. у Женеви је постигнут привремени споразум који је предвиђао да ова земља у року од шест месеци ограничи свој нуклеарни програм и омогући приступ међународним инспекторима „у замену за умекшавање санкција“. Истовремено, „умекшавање санкција“ требало је да почне крајем јануара ове године, тј. пред почетак нових преговора, што значи да Техеран није могао да оцени колико су Европска унија и САД одржале обећање. Нова рунда преговора није обећавала потпуни повратак Ирана у међународне односе, док се санкције могу вратити уколико се он не одрекне војног и нуклеарног суверенитета у корист западних држава. На тај начин, на Блиском истоку ће бити уклоњена још једна опасност за Запад: прво је то било хемијско оружје Сирије, а сада нуклеарни програм Ирана. Ипак, потписивање коначног споразума око нуклеарног програма је питање у далекој перспективи. Много субјеката у овом процесу је заинтересовано за отезање коначног решења и одржавање Ирана у статусу државе изгнаника, што им омогућава да сузбијају његове регионалне амбиције.

На другој страни, Алексеј Наумов за портал ng.ru тврди да је „шесторка укротила ирански атом“ током осамнаестодневних преговора. Из саопштења о њиховом окончању види се да ће нуклеарни програм Ирана бити под „жестоком контролом“, али ће му се дозволити извоз нафте и гаса, што значи, са економског аспекта, „победу“.

Техеран је пристао на преговоре јер се економија државе нашла у тешкој ситуацији. Истовремено, њено тржиште је веома важно страним инвеститорима, посебно из Француске и Кине, те су лобирали да се проблеми под хитно решавају. Уколико стране инвестиције пристигну, Иран ће неминовно бити конкурент Русији на тржишту енергената, сматрају политичари са Запада. Но, западни експерти већ годинама спекулишу о томе, али др Биџан Каџепур, стручњак за област енергетике из фирме за стратешке консултације „Атиjех интернешенел“, верује да је такав приступ ситуацији „превише једноставан“.

Договором шесторке (Русија, САД, Кина, Британија, Француска и Немачка) са Техераном није задовољан Израел. Премијер ове државе Бењамин Нетанијаху изјавио је да се ради „о историјској грешци“ и подсетио да није чуо ни реч осуде намере Ирана да сатре Израел са лица земље. На ову изјаву реаговао је лично председник САД Барак Обама, који је телефоном позвао израелског премијера и најавио посету министра одбране Ештона Картера следеће седмице.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *