После дужег мировања, Хрватска се последњих година великим корацима враћа нетрпељивости према мањинама, пре свега српској, да не кажемо усташтву, иако се овде баш о томе ради. На ову тенденцију најновије упозорење упутио је, пре неколико дана, председник Српског народног већа Милорад Пуповац, који је навео да се положај Срба у Хрватској погоршава уочи годишњице обележавања акције „Олуја“. „Разлог за гори положај Срба у Хрватској је пораст национализма после уласка у Европску унију, ослобађајуће пресуде хрватским генералима, али и оптужбе опозиције на рачун власти да је ‚недовољно хрватска‘ у настојању да разуме Србе“, каже Пуповац.
Атмосфера се погоршава а поруке нетолеранције све су видљивије и све гласније према свим мањинама, а посебно према Србима, указао је Пуповац, додајући да се посебно истиче антићирилична кампања, величање акције „Олуја“ и заборављање њених последица. „У таквим околностима прилично је тешко радити на побољшању права Срба и остваривању онога што су њихове објективне потребе у срединама у којима живе“, а то у великој мери отежава и онемогућава унапређење положаја Срба у Хрватској и испуњавање обавеза које је Хрватска преузела потписивањем приступног уговора са ЕУ, казао је он. „Након завршетка преговора са ЕУ дошло је до пораста национализма, искључивости и нетолеранције и осећаја да се то може развијати јер је Хрватска постала чланица ЕУ. Уколико ЕУ не реагује, то значи да је отворен простор да се то може чинити“, истакао је Пуповац. Као друге могуће разлоге за ову појаву навео је и ослобађајуће пресуде за двојицу хрватских генерала у Хагу, Анту Готовину и Младена Маркача, после којих је почела да се развија свест да Хрватска нема никакву озбиљну одговорност за то што се догодило у „Олуји“, за протеривање Срба, за почињене ратне злочине и онемогућавање повратка, али и „сукобљавање власти и опозиције, где опозиција оптужује власт као недовољно хрватску, као ону која разуме Србе и хоће да Хрватска буде у партнерству са земљама региона, укључујући Србију“. „Све то заједно омогућило је да се догоде ствари које се догађају и да се отежа положај Срба у Хрватској“, навео је председник Српског народног вијећа.
Да је улазак Хрватске у ЕУ био окидач за поновно отварање Пандорине кутије хрватског шовинизма још пре две године, пре Пуповца и других, проницљиво је детектовао хрватски историчар Славко Голдштајн, аутор књиге 1941, година која се враћа. Он је још новембра 2013, свега четири месеца по уласку Хрватске у ЕУ, приметио да је „у време преговора са ЕУ десничарских изгреда било много мање“, али да се „неколико месеци уназад догодило толико тога антиевропског да то не може остати незапажено“.
Голдштајн је овде пре свега мислио на инциденте око постављања плоча са ћириличним натписима у Вуковару и када је 19. новембра 2013, по завршетку фудбалске утакмице између Хрватске и Исланда на квалификацијама за Светско првенство у фудбалу у Бразилу, репрезентативац Јосип Шимунић узео микрофон и три пута, у правцу навијача, узвикнуо: „За дом!“ Сваки пут му је око 30000 навијача са трибина одговорило громогласним: „Спремни!“ У нечему, међутим, Голдштајн тада није био у праву, а томе је данас Пуповац сведок. Голдштајн је предвидео да ако се Хрватска не реши тог „канцера“, биће „искључена из Европе“. Та Европа, међутим, у последње две године није озбиљније реаговала на све чешће, интензивније и бруталније насртаје хрватских шовиниста на све оно што не сматрају својим. То је, сигурно, још један од елемената који су их осоколили и омогућили да дође до ситуације у којој се налази данашња Хрватска, а о чему опширније пишемо у тексту под насловом:„Олуја траје“.
[/restrictedarea]
Свемоћни западно-европски и амерички лидери, које оличавају идолатриска друштва чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара – сулудих крсташа, кабалиста-циониста, муџахедина бин ладениста, великих финансијера, комуниста-троцкиста и тз. великих изабраника, који сачињавају „Светску Федералну Владу“, која личи на пресликану Совјетску Унију , међу којима се налазе и извесни Срби и Србкиње, добро су знали где су у свету постојали геостртешки предели и где су се столећима сукобљавали витални интереси великих сила.
Један од тих геостратешких предела је и Балканско полуострво, које је у извесној мери насељено Србима. Уз то Балкан граничи са англо-америчким Средоземним морем и несумњиво има велики стратегијски значај за виталне интересе Сједињенених Америчких Држава и Енглеске.
Указали бисмо и на то да данас Сједињене Америчке Државе имају војне базе на свим странама света. Њихов циљ је дефинитивно уништење православних Срба, који граниче са Јадранским морем. То је између осталих историчара констатовао и проф. Милорад Екмечић, који дословно каже:
„…Нови развој је избацио Русију из реда великих сила… Није у питању да ли ће Русија на Балкану играти значајну улогу, него да ли ће имати сређено друштво да уопште игра самосталну улогу… Данас Сједињене Државе журе да на Балкану стекну неке боље позиције него што су имали њихови предходници на том осетљивом простору. Стога тако темељито етнички чисте српске покрајине у Хрватској и Босни… Све што САД раде на Балкану, укључујући и историјске злочине етничког чишћења српског народа, последица је тражења места где би се берлински зид поново боље поставио. Католичка Француска на Балкану има своје савезнике. Дефинитивно, ми то нисмо… Садашњи француски министри су добро савладали ватикански уџбеник балканске историје. Будућој Европи није потребна југословенска држава, а уједињени српски народ је њен први непријатељ. Срби су били жртве католичке средње Европе више пута у прошлости…“ (Види: Проф. Др. Милорад Екмечић, Највећа грешка је што свету никад није речено шта Срби хоће, „Американски Србобран“, Pittsburgh, Pa., USA, бр. од 7. фебруара 1996.
Осврнили бисмо се и на Хтлеров говор од децембра 1943. године, који је завшио овим речима:
„Ми не смемо нипошто допустити да на Балкану постане надмоћан један народ који сматра да има своју политичку мисију. Срби су један такав народ. Они су показали велику државотворну снагу и имају далекосежне циљеве, који допиру чак до Јегејског Мора. Не чини ми се паметно да овај народ још посебно охрабљујем у његовим тежњама… Проучите још једном своје предлоге с обзиром на све ово што сам Вам ја данас рекао, па ћемо о томе поново говорити…“ (Види: Herman Neubacher, Sonderauftrag Suedost, 1940/1945, Bericht eines fliegenden Diplomaten, – Musterschmidt-Verlag, Goettingen, 1956.
Очито је да између Хитлера и западно-европских и америчких империјалиста, у односу на србски народ ни данас нема нема никакве разлике.
После свега, чему коментари о тз. хрватској „Олуји“ 1995 и о најновијим збивањима на бившем југословенском простору и о свему што се данас догађа у свету?! Западно-европски и амерички империјалисти су и 90-их година двадесетог столећа потврдили и обелоданили оно што су били одлучили на Париском Конгресу 1856. године…
Poštovano uredništvo!
Hrvatska je u principu ustaška tvorevina. Od 1941-1945 NDH je bila saveznik Hitlera. (Pri tome treba imati na umu da je u toj NDH bila u sastavu i Bosna i Hercegovina, sve do Drine).
Oni govore (danas) da je izreka “za dom spremni” stara tobože hrvatska poštapalica. Ili, kuna kao platežno sredstvo. “Za dom spremni” i kuna su ustaške tvorevine u NDH. U istoriji, toga ranije nije bilo. Oni to izmišljaju. Neka dokažu, a znam da nije.
Ali Vas poštovano uredništvo, moram upozoriti da tzv. Oluja ne bi uopšte postojala da to nije prihvatio i odobrio Milošević.
Milošević i Tuđman su se dogovorili o nezapamčenom egzodusu ljudi iz svojih domova. Nije to, kako bi hrvati voljeli da jeste, bila vojnička pobjeda. Ne. U to vrijeme je SRJ odnosno Srbija bila najjači partner na Balkanu. Zašto je to Milošević dozvolio i koja je cijena, mi nikada nećemo saznati. Hrvati slave jer su, kao, pobijedili Velikog neprijatelja. Ali bez borbe!!!
Šta je cijena toga bila, nikad mi neće biti jasno.
Zato, oluju i oluje ne treba niko da slavi, posebno hrvati. Niko od njih, ustaša, sem ubijanja srpsklih civila, koji su ostali u svojim domovima, i paljenja svih srpskih kuća, nije bio ni u kakvom “vojničkom duelu”. Srbi su jednostavno od svojih, po naređenju, napustili svoja ognjišta.
Pa šta to treba da hrvati slave? Koga su pobijedili? Nikoga!
U Bosni su, ne HVO, nego hrvatska elitna vojska bili poraženi od tadašnjih slabo naoružanih bošnjaka. Tuđman je hitno tražio da se uspostavi “mir”, jer je izgubio srednju Bosnu, koju nisu mogli spasiti ni vojnici hrvatske vojske.
Tada se, na inicijativu Tuđmana, dešava Vašingtonski sporazum.
Samo da ne bude dalje belaja, a to je 1994. godina.
Sada oni taj sporazum ne priznaju.
Zato, srbi moraju imati pravu adresu uništenja kninske krajine, ali, prije svega, egzodusa stanovništva sa tih prostora, koji su nekoliko vijekova bili njihova domovina.
Ko je tu kriv? Jesu li hrvati?
Ja mislim da se radi o vlastitim izdajnicima i to je to.
Rodjena sam na Baniji, otisla davno pre raspada SFRJ i Oluje…. Ja imam hrvatsko drzavljanstvo, kao i svi proterani iz Hrvatske, kao i sva moja porodica, mi jesmo drzavljani te zemlje. Gde jos ima da jedna zemlja ne dozvoljava s v o m narodu da zivi u s v o j o j drzavi!!!
Jasno je, Hrvatska j e s t e temeljno ustaska zemlja, genetski je katolicima vec usadjena odrednica da mrze nas pravoslavne. Hrvatskoj je vekovni cilj i bio da pravoslavni svet na svojim prostorima ponisti, iako se ne moze ponistiti cinjenica da isti na tim prostorima zivi vekovima. Banija j e s t e moja postojbina, i koren koji niko nece iscuparti! A tako misli i oseca svaki covek iz Krajine, bio tamo danas ili ne!
I jasno je, Oluje ni svega sto je taj narod pretrpeo ne bi ni bilo da nije bilo saglasnosti iz Beograda. Setite se, od tadasnje vlassti na dan Oluje niko se nije ni oglasio! Setite se, vozovi sa izbeglima nisu se zaustavljali u Beogradu, ljudi su povlacili kocnice i lezali na sinama kako bi zaustavili njhihov prolazak prema Kosovu!
I jasno je, ko to nije dozvolio da vojska Srpske pomogne u odbrani Knina i krajine! Nasi, isti oni koji su koji dan pred Oluju izdali sramna naredjenja u stabu na Petrovoj gori!!!
Ovo, naravno, ne opravdava hrvatska zlodela, otimanje imovine, oduzimanje gradjanskih prava, i prava na izbor mesta za zivot.
Hrvatska nosi svoju sramotu okicena oslobodilackim parolama, ali i tome ce jednom doci kraj. Kao sto mora doci momenat kada cemo mi, u Srbiji i svi nasi sirom sveta, saznati koga su to u tako zlim vremenima imali tolko zlog sa nase strane da zrtvuje svoj narod. Od toga veceg greha nema.
nije mi jasno sto se zaboravlja udio vtikana u svemu tome, posebno odluka iz 1900.to da se svi srbi katolici vode kao hrvati a sto je i sprovedeno do 1903.godine, treba pogledati rezultate popisa stanovnistva u austrougarskoj sa kraja 19. vijeka, broj hrvata je bio vise puta manji od broja srba sto je i bio razlog za takvu odluku vatikana,svi kasniji dogadjaji u hrvatskoj na stetu srba su iz vatikanske kuhinje, i u prvom i u drugom svetskom ratu i u periodu raspada juge i nakon raspada juge,prije pocetka sukoba u hrvatskoj 1991.godine svi ktolici su znali da juge vise nece biti jer su informacije dobijali preko crkve, bili su pripremljeni a srbi su od strane partije primoravani da stite bratstvo i jedinstvo i na kraju u svom jugo organizacijama su ostali samo srbi, u jna, u partiji itd
hrvati nikada nisu prestali da budu ustase. oni ce to uvek i biti. treba ih shvatiti kao krvne neprijatelje srpskog naroda i pruzene rukepomirenja ostace da vise u vazduhu. ne vidim cemu tu opsirna dokazivanja nasa. prihvaceni su od zapada, clanovi vatikanskog poimanja sveta. na kraju cemu taj nas lament nad neuzvracenom ljubavlju, paza Boga miloga nismo vise deca i pioniri najveceg i narodnosti, odrasli smo valjda oslobodjeni bratstva jedinstva sa svojim hrvatskim krvnicima.