Почетна / БРОЈ 377 / Грчки покер: пркос, бес и доминација

Грчки покер: пркос, бес и доминација

Драгомир Анђелковић 
Предстоји нам занимљива (гео)политичко-економска игра током које ће Берлин настојати да дисциплинује Атину а Вашингтон да обузда Берлин. Питање је само колико ће у свему томе бити дизања прашине и лома, те колико ће све трајати, али исход је већ сада готово известан

Грци су рекли „не“. Многи тврде да им због тога престоји паклени период. Немачка мора да демонстрира свој бес. Иначе може да јој се догоди нека нова Грчка (или више њих) од Пиринејског преко Апенинског полуострва па до ЕУ истока. Међутим, то је тек мањим делом тачно. Једно је форма, а друго суштина. Немојмо прецењивати Берлин и његову моћ. Уз сав успон Немачке после пада Берлинског зида, од тада до данас више пута се показало да над том земљом и даље лебди сенка пораза из 1945. године. Европска (гео)политика је сувише комплексна да би у вези са њом пресудну реч имао Берлин. Он може да виче и прети, па и да млати рукама, али од неког другог пресудно зависи колика ће бити разорна моћ ударца па и да ли ће њега стварно бити или ће се само радити о симулацији за светску и домаћу јавност.

 

ЗНАЧАЈ ГРЧКЕ Када су 80-их година – противно расположењу јавности већине европских држава  – Американци размештали своје нуклеарне ракете широм Европе, говорило се да Европска економска заједница није ништа друго до цивилно крило НАТО. То је умногоме било тачно. Слично, ако не баш исто важи и за њену наследницу – Европску унију. И ЕЕЗ и ЕУ много тога су радиле у складу са интересима Атлантског пакта, односно полазећи од потреба његове носеће земље, за коју се са много основа каже да је, без обзира на своју прекоокеанску локацију, водећа европска сила.

Тако су, у својству награде за улазак у НАТО, противно свим од стране Брисела прокламованим економским и тзв. реформским стандардима, у ЕУ примљене Бугарска и Румунија. Пре њих је, још далеке 1981. године, у редове ЕЕЗ, и то уз обимну без премца економску подршку, увршћена и Грчка. Што се тиче Немаца, они су налазили како економски тако и политички интерес у томе да асистирају таквим процесима. Да и не говорим о процени тамошњих водећих кругова да је опасно занемарити вољу великог англосаксонског „брата“. А каква је она у вези са Грчком, најбоље се види на основу дешавања са краја Другог светског рата.

Када су одређиване зоне доминације великих сила у Европи после очекиваног пораза нацистичке Немачке, Вашингтон и Лондон су за Грчку, површно идеолошки, а дубински цивилизацијско-геополитички омраженој Москви дали велики део преосталог Балкана и приде део Централне Европе. Као део тог „дила“, а не због нечег другог, жртвован је и Дража Михаиловић са покретом који је предводио. Због стратешке позиције поморске Грчке у вези са контролом источног Медитерана, Блиског истока и Суецког канала, она је за англосаксонске силе од 19. века – поготово у контексту надметања са Русијом – добила посебну важност. Има је и данас, нарочито у околностима када тзв. „украјинска криза“ не јењава.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *