Почетна / БРОЈ 379 / Где ти је држава, Каине?

Где ти је држава, Каине?

Шта о садашњости, перспективама и будућности словенских народа кажу научници словенског света

Време када су Срби (и други Словени) имали јаке државе, дакле, остаје време лепих успомена, великих подвига и развоја културе и националног идентитета. Данас то више није тако. Зато смо, свесни државотворног капацитета Словена, па тако и Срба, поставили питање свима онима што је требало да брину о држави ‒ не мислимо само на војнике и полицајце већ, пре свега, на политичаре и елиту ‒ „Где ти је држава, Каине?“

Каин је овде метафора за издајника, братоубицу. Јер издајом државе Каини, ако не убију на стотине хиљада људи, а оно постављају веома тешке услове живота за милионе. За њихову патњу, неко је, свакако, одговоран!

Свесни смо да државотворни вакуум и денацификација нису обухватили целокупни словенски свет – Руси, на пример, успешно обнављају своју државотворност и мисију евроазијства, док остали Словени, укључујући Пољску и друге словенске државе у Европској унији, уколико ова наддржавна творевина опстане, немају перспективе, јер ће бити сведене на регију, а национални идентитет биће „европеизован“. Тако се показује да евроатлантске интеграције представљају и деетатизацију оних држава које уђу у овај процес, што значи и денацификацију и стварање нације Европљана. На другој страни, евроазијске интеграције говоре у прилог држави-цивилизацији, која, насупрот евроатлантизму, омогућава даљи развој нација и народа. Због тога не изненађује глобална популарност руског председника Владимира Путина, који све више постаје планетарна персонификација отпора разарајућој глобализацији и неолибералној идеологији.

Зато је Центар академске речи (www.carsa.rs)  позвао научнике из словенског света да изложе своја размишљања о теми будућности словенских држава, јер постоји мноштво аргумената за то да није дошло време да се човечанство одрекне државе. Напротив, држава има трајну вредност, па се треба борити за њену „рехабилитацију“.

Пристигле радове (15) приређивач је разврстао у три поглавља (Држава, Државотворност Словена у 21. веку и Државотворне дилеме). Читаоци ће, наравно, (критички) судити о успеху научника. Но, већ сада можемо рећи да има одличних анализа. Скрећемо пажњу на крајње занимљиве радове Владимира Голубева, Држава као дар Господа, Игора Андрушкевича, Дегенерација државе у савременој цивилизацији, Рустема Вахитова, Национална држава или држава-цивилизација, Дмитрија Е. Музе, Словенски свет у 21. веку: нови изазови и перспективе, Ирине А. Василенко, Идеја државе и државности у руској политичкој култури и Милоша Кнежевића, Словени између Москве и Брисела.

Зборник се може наручити на телефон 064/224 33 49

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *