Британци поднели СБ УН наjновиjу резолуциjу

Велика Британиjа поднела jе Савету безбедности Уjедињених нациjа нову, шесту верзиjу резолуциjе о Сребреници, преноси РTС на свом саjту и додаjе да jе та верзиjа неповољниjа за Србиjу у односу на претходни предлог. 

Истовремено РTС преноси и да ће амбасадори Савета безбедности о том документу разговарати на седници коjа jе заказана за уторак у 16 часова. По том медиjу, резолуциjа jе пооштрена у односу на претходну верзиjу у делу коjи се односи на “негирање геноцида”. И дадаjе да се у резолуциjи више не спомињу имена Радована Kараџица и Ратка Mладића као одговорних за ратне злоцине у Сребреници, jер jе судски процес против њих у току.

Према наjави РTС договорен jе и посебан формат за расраву у СБ УН, “брифинг” на коjем ће своjа видења догадаjа у Сребреници представити заменик шефа УН Jан Eлиjасон и принц Зеид, високи представник УН за људска права. После тога, уследице коментари држава чланица, али и шира расправа, од коjе jе, унапред, одустала БиХ, наведено jе на саjту РTС-а.

Поред Британије, свој предлог, као противтежу, изнела је и Русија, након чега је британски нацрт претрпео више измена и укључио и неке елементе руског предлога, али је за Србију документ остао — неприхватљив.

Председник Владе Србије указао је да ће бити добро ако СБ не изгласа резолуцију, а ако то ипак учини — да је “добро што ћемо знати да Република Српска увек и једино моžже да се ослони на Србију и да и ми имамо много пријатеља, али да у теšшким ситуацијама можžемо само на себе да рачунамо, на свој народ и ни на кога вишšе”.

Преносимо интегрално текст нацрта резолуције 

Савет безбедности,

Поново потврђујући Повељу УН, Универзалну декларацију о људским правима, и Конвенцију о превенцији и кажњавању злочина геноцида (Конвенција),

Подсећајући да државе сносе примарну одговорност заштиту цивилног становништва и да су дужне да поштују и обезбеде људска права свих појединаца на њиховој територији и у складу са својом надлежношћу, сходно релевентним правилима медјународног права, и поново потврђујући примарну одговорност сваке појединачне државе да заштити своје становништво од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења, и злочина против човечности,

Подсећајући на примарну одговорност Савета безбедности за одржавање међународног мира и безбедности и изражавајући своју решеност да спречава геноцид,

Подсећајући на све пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY), установљеног резолуцијом 808 (1993) и наредним резолуцијама у циљу процесуирања особа одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије од 1991. године, и даље подсећајући на пресуду његовог Жалбеног већа од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстића), у којој стоји да је у Сребреници 1995. године почињен геноцид, као и пресуду Међународног суда правде (ICJ) од 26. фебруара 2007. у којој се закључује да су дела почињена у Сребреници била акт геноцида,

Констатујући да се ове године обележава двадесета годишњица геноцида у Сребреници, у којем је изгубљено преко 8,000 живота, хиљаде људи расељено, а породице и заједнице разорене;

Имајући у виду да су Сребреница и околина проглашени за безбедно подручје у складу са резолуцијама СБ 819 (1993) и 836 (1993); признајући сталну потребу Савета безбедности и држава чланица да даље јачају заштиту цивила у оружаним сукобима; и истичући да Уједињене нације, укључујући и Савет безбедности, требало да обрате пажњу на индикације раног упозорења на потенцијалнои геноцид и обезбеде брзу и ефикасну акцију ради спречавања или окончања геноцида, у складу са Повељом УН,

Признајући да је на свим странама током сукоба у Босни и Херцеговини било невиних жртава, укључујући Сребреницу и њену околину,

Наглашавајући да важну улогу у превенцији геноцида имају специјални саветници генералног секретара за превенцију геноцида и одговорност за заштиту (специјални саветници), у чије функције улази да делују као механизам за рано упозоравање на спречавању потенцијалних ситуација које би могле имати за резултат геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и етничко чишћење, као и високог комесара УН  за људска права, и признајући  улогу коју, као допринос раној свести о потенцијалном геноциду, играју редовни брифинзи о кршењима људских права и међународног хуманитарног права, као и о говору мржње и подстицању на мржњу,

Поздрављајући нову Оквирну анализу коју је сачинила Канцеларија специјалних саветника, као једно од средстава за процену ризика геноцида у било којој ситуацији, и подстичући државе чланице и регионалне и подрегионалне организације да користе релевантне оквире као смерницу у свом раду на превенцији,

Даље подсећајући на одговорност свих држава чланица за поштовање њихових обавеза да окончају некажњивост и истраже и кривично гоне одговорне за геноцид, злочине против човечности или друга озбиљна кршења међународног хуманитарног права и истичући да је борба против некажњивости за веома озбиљне злочине од међународног значаја, почињене над цивилима, појачана захваљујући раду Међународног кривичног суда на кривичном гоњењу тих злочина у складу са принципом комплементарности националне кривичне јурисдикције онако како је утврђено Римским статутом, ад хок мешовитим трибуналима и специјалзованим одељењима у националним судовима,

Констатујући да кривично гоњење особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у Међународном кривичом суду за бившу Југославију и у националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине остаје кључно за процес националног помирења и обнову и очување мира у Босни и Херцеговини, и даље поздрављајући снажну регионалну сарадњу међу националним тужилаштвима као инструмент за учвршћење мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону,

Констатујући да се процењује да је у сукобу у Босни и Херцеговини, укључујући Сребреницу, било на хиљаде случајева сексуалног насиља са жртвама на свим странама;

констатујући даље да силовање и други облици сексуалног насиља могу представљати злочин против човечности или чин који је саставни део геноцида; и подсећајући да су силовање и други облици сексуалног насиља у оружаним сукобима ратни злочини и да представљају тешка кршења Женевских конвенција и Додатног протокола уз њега,

1.Најоштрије осуђује геноцид и сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права;

2.Најоштрије осуђује злочин геноцида у Сребреници онако како је утврђено пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Међународног суда правде и све друге доказане ратне злочине и злочине против човечности почињене током сукоба у Босни и Херцеговини;

3.Слаже се да је прихватање трагичних догађаја у Сребреници као геноцида предуслов за помирење, позива политичке лидере на свим странама да признају и прихвате чињеницу доказаних злочина као што су утврдили судови, и у том контексту осуђује порицање овог геноцида као ометање напора ка помирењу, а признаје такође да је континуирано порицање дубоко болно за жртве;

4.Изражава саосећање и солидарност са жртвама на свим странама сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући оне у Сребреници, и са њиховим породицама, и позива одговорне власти у Босни и Херцеговини да обезбеде правду за жртве и дугорочну подршку преживелима, укључујући оне који су преживели сексуално насиље;

5.Поново потврђује подршку Мировном споразуму договореном у Дејтону а потписаном у Паризу 14. децембра 1995, као и Споразуму о стварању Федерације Босне и Херцеговине који је потписан у Дејтону 10. новембра 1995 (С/1995/1021, анекс) и позива стране да стриктно поштују своје обавезе према овим Споразумима;

6. Наглашава фундаментални значај помирења заснованог на дијалогу, прихватања ранијих акција свих страна у сукобу и опредељења за правду и подршку жртвама као основе за јачање безбедности, стабилности и просперитета у Босни и Херцеговини и у ширем региону; и у овом циљу поздравља недавни договор Парламента и политичких лидера Босне и Херцеговине о амбициозном реформском програму који обухвата опредељење за мере за убрзање процеса помирења, и охрабрује све грађане Босне И Херцеговине да заједно раде на унапређењу мира, правде, толеранције и помирења;

7. Поздравља рад Међународне комисије за нестала лица и њену помоћ владама Босне и Херцеговине и ширег региона на лоцирању и идентификовању остатака жртава на свим странама, што је дало суштински допринос привођењу починилаца правди;

8. Наглашава да жене и грађанско друштво, укључујући женске организације и формалне и неформалне лидере могу да играју значајну улогу у посредовању и постконфликтном решењу; понавља да је и даље потребно повећати успех у превенцији сукоба тиме што ће се повећати учешће жена у свим фазама посредовања и постконфликтног решења и тиме што ће се више разматрати питања везана за полну припадност у свим дискусијама које се односе на спречавање сукоба;

9. Позива све државе да спрече и да се боре против геноцида и других озбиљних злочина сходно међународном праву, поново потврђује параграфе 138 и 139 Завршног документа Светског самита 2005. (А/РЕС/60/1) о одговорности за заштиту становништва од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности;

10. Позива државе које још нису ратификовале или приступиле Конвенцији да размисле да то учине као о највишем приоритету и, где је потребно, да донесу националне законе како би испуниле своје обавезе према тој конвенцији;

11. Поздравља напоре да се истраже и кривично гоне сви оптужени за озбиљна кршења међународног хуманитарног права током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући геноцид у Сребреници, позива све државе да сарађују са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале и националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине и тражи да Међународни кривични суд за бившу Југославију доврши свој рад што брже могуће, што би било значајан допринос унапређењу мира, правде, истине и помирења;

12. Позива државе чланице да развију едукативне програме на основу којих ће будуће генерације извлачити поуке у вези са геноцидом, ратним злочинима, етничким чишћењем и злочинима против човечности како би се спречило њихово евентуално понављање;

13. Охрабрује државе чланице да размотре именовање националние контакт особе која би се бавила заштитом свог становништва од свирепости кроз ефикасну превенцију и реаговање и које се могу редовно састајати и координисати кораке у размени најбољих искустава у брзим одговорима у спречавању свирепости са другим земљама чланицама и релевантним регионалним подрегионалним механизмима за спречавајне и реаговање на масовна зверства, специјалним саветницима и другим релевантним телима Уједињених нација, и с тим у вези признаје одговорност глобалне мреже националних контакт особа у погледу заштите;

14. Поново потврђује значај поука које треба извући из грешака Уједињених нација у спречавању геноцида у Сребреници, као што је наведено у извештају генералног секретара у вези са резолуцијом Генералне скупштине 53/35 (А/54/549), као и позив из овог извештаја упућен међународној заједници да се уради највише могуће како не би дозволила понављање страхота, и одлучује да треба брзо и ефикасно деловати како би се спречило понављање такве трагедије и ангажује сва одговарајућа средства која су јој на располагању, у складу са Повељом Уједињених нација;

15. Признаје да озбиљна кршења или злоупотребе међународног хуманитарног права или озбиљна кршења међународног хуманитарног закона, укључујући оне које садрже сексуално или полно засновано насиље, могу бити рани показатељ пута у геноцид, и с тим у вези поздравља напоре Уједињених нација усмерене ка унапређењу колективног реаговања на будуће ризике кршења и злоупотребе међународних људских права и кршења међународног хуманитарног права кроз иницијативу Human Rights Up Front;

16. Захтева од генералног секретара да обезбеди већу сарадњу постојећих механизама за рано упозоравање у циљу спречавања геноцида и других озбиљних међународних злочина, како би се помогло у откривању, процени и реаговању на изворе тензије и тачке ризика или откривању угроженог становништва и подстиче генералног секретара да Савету и даље доставља информације и анализе за које сматра да би представљале допринос у том погледу.