Почетна / Свет / Балкан – нова линија фронта између Запада и Русије

Балкан – нова линија фронта између Запада и Русије

Пише Зоран Милошевић
Москва успешно, захваљујући, између осталог, погрешној политици Брисела, истискује атлантисте са Балкана

После Украјине, Балкан је регион који (поново) постаје место сукоба Запада и Истока. Запад је помогао дестабилизацији региона разбијањем Југославије, а потом и директном агресијом на Србе, као и „обојеном револуцијом“ којом је свргнут патриотски блок. Но, прозападни политичари Балкана никако не могу да до краја спроведу налоге Америке, јер им се народ неким чудом увек изнова и све организованије опире. После низа година пасивног отпора, народу је у помоћ прискочила Русија, што је обновило његову наду да ће ускоро моћи да живи без западних диктатора, закључак је неколицине медија из Европске уније, између осталих, портала Wirtualna Polska, Шпигел, Фајненшел тајмс, geo-politica.info и Монд дипломатик.

 

ЛИНИЈА ВАТРЕ Србија, Космет, Црна Гора и Македонија, захваљујући православним Србима, нашли су се на „линији ватре“, како је то метафорички рекао 24. фебруара 2015. године амерички државни секретар Џон Кери на заседању Комитета Сената за међународне послове САД. Ипак, први су на ово пажњу свету скренули Руси, поводом повратка Крима у састав Русије, подсећајући на НАТО агресију на СР Југославију и насилно одузимање Космета Србији. Повратак Крима у састав Русије обављен је по међународном праву, док је Србима Космет отет војном агресијом, констатовао је 7. фебруара 2015. на Конференцији о безбедности у Минхену министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

[restrictedarea]

Оно што Американцима највише смета јесте Руско-српски хуманитарни центар у Нишу, отворен 2012. године, који има отворену линију и са Београдом и са Москвом. Иако је Центар отворен за медије и зна се да тамо ради свега око 40 људи, Запад је незадовољан, за разлику од становника Србије, јер да није било њега, не би било ни руских спасилаца током прошлогодишњих поплава, који су, узгред речено, први стигли на места катастрофе. Запад, на челу са Американцима, мисли да се ту ради о шпијунској ћелији у срцу Балкана, одакле се посматра Космет, посебно америчка база Бондстил, са 7 000 војника. Другим речима, мисле да се иза хуманитарне активности Руса крију други циљеви, односно да тиме показују како за Москву Балкан има стратешки значај.

Иако је за време председниковања Бориса Тадића (2004–2012) Србија убрзала путем европских интеграција, паралелно са тим кључеви српског енергетског тржишта предати су Русима, будући да је влада продала „Нафтну индустрију Србије“ „Газпрому“ (51 одсто акција). Тако је победа Запада остала непотпуна. „Добили“ су Србију, али без кључева.

Нова влада на челу са Александром Вучићем окренула се Западу, али стално испостављање немогућих и штетних захтева, посебно по српски традиционални национални идентитет али и интересе, створило је компликовану ситуацију – народ се листом окренуо Русији, а Вучић почео да оклева. Србија није увела санкције Федерацији, што Европска унија и САД перманентно траже, при чему не спомињу ни минималну надокнаду штете.

Обуставом пројекта гасовода „Јужни ток“ под утицајем ЕУ порасла су антибриселска и антивашингтонска осећања обичног народа. Јер, истина је постала очигледна. Руси граде, доносе новац и стабилност, а Европска унија и САД разграђују, при чему штету трпи становништво Балкана. У БиХ је као гром из ведра неба одјекнула вест да је Русија највише инвестирала у ову државу, а да Велике Британије и Турске ни нема међу првих десет. Но, зато су први у подстицању мржње.

 

ДВА ВАГОНА ЦРНЕ ГОРЕ Запад се плаши и руског присуства у Црној Гори. Иако је био „бабица“ ове државе, он је није економски помагао. Напротив, оставио ју је у рукама криминализованог политичког руководства на челу са Милом Ђукановићем. Руси су, за разлику од конкурената, инвестирали. Купили су Алуминијумски комбинат у Подгорици, а сада се бивши власник Олег Дерипаска, због опструкције црногорске владе, суди са њом. Налогодавца овог сукоба није тешко докучити. Западу очи боде и хотел „Сплендид“ у Будви, у власништву Виктора Иваненка, директора КГБ у периоду распада СССР. Овог човека Руси и данас ословљавају са „генерал Виктор“, а на Западу га сматрају главном везом са различитим организацијама, политичарима и тајним службама у региону. Он, наводно, према тврдњи Фајненшел тајмса, организује медијски и други отпор евроатлантским интеграцијама Балкана.

Када је Црна Гора увела санкције Русији, руски грађани су, као по команди, почели напуштати ову државицу, те је цена станова пала за 15 одсто, инвестиције су умањене за 30 одсто, а туристи су нагло почели да отказују заказане аранжмане. Све почиње да личи на свађу. Познати руски књижевник Едуард Лимонов је крајем јуна 2015. године написао кратак текст о Црној Гори, где је изрекао суштину. „‚Нас и Руса двеста милиона и два вагона, Руса двеста милиона, а нас два вагона‘, шалили су се сами Црногорци у совјетска времена. Себе су сматрали нашима, а ми у то нисмо сумњали. Чак су неки руски цареви говорили да Руси имају необично верног савезника – Црну Гору. А сад, два вагона су донела одлуку да се припоје НАТО.

Тврдоглаво планинско словенско племе устало је против Турака, окупивши се у својим сињим брдима (она су буквално сива, био сам тамо 1992. године) док је духовна власт владика из породице Његоша водила ове планинске витезове. Монах двометраш Петар Његош присуствовао је на Пушкиновој сахрани, а стари главни град Црне Горе, Цетиње, поносио се са изложеним мрачним, трулим турским главама…

Током 20. века, већ после Тита, Црногорци су се представили као талентовани бизнисмени, јер су директори и председници општина града Београда обавезно били Црногорци… Најмање половина председника општина у граду Београду су – Црногорци.

И ево, сада, своје вагоне каче за НАТО, који на то пристаје, иако не жели хахле (погрдан назив за Украјинце – прим. прев). Шта ће бити ако се каквим случајем Руси на неком фронту сретну са Црногорцима? Не надајте се, момци, ако се то деси, да ћемо вас помиловати, два вагона“… Тек да се упозори на авантуризам владе у Подгорици.

Ипак, како пише Монд дипломатик, ова свађа је за Запад заправо замка, јер ће Црна Гора бити тројански коњ у структурама Европске уније и у НАТО. Посебно зато што свађу, наводно, распирује Едуард Лимонов, познати „руски државни књижевник и публициста“, који интерпретира интересе Кремља. Поред тога, западни медији и НАТО сматрају Црну Гору „руским шпијунским гнездом“, позивајући се на изјаву Небојше Медојевића да „Русија у Црној Гори има око 25 до 30 агената“. Ради се о бившим официрима ЈНА, који су остали у Војсци Црне Горе и, наводно, раде за Русију.

Оскар Гужински за портал Wirtualna Polska наводи да све то не изненађује и представља део руске борбе за Балкан. Она је видљива и у другим балканским државама, а посебно после неуспешне „обојене револуције“ у Македонији, где је Запад покушао да збаци премијера Николу Груевског. Неким чудом, то нису успели. Гужински мисли, због „руске невидљиве руке у Македонији“, која штити премијера што је коначно препознао македонске интересе и прикључио се гасоводу „Турски ток“, али и започео сарадњу са Србијом и Грчком. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је и јавно рекао да је циљ „Мајдана“ у Македонији „не дозволити зближавање државе са Русијом и онемогућити изградњу гасовода ‚Турски ток‘, којим Москва жели да доставља гас у Европу да би заобишла Украјину… Исти је циљ био и током напада у Куманову“. Другим речима, албанске терористе унајмио је НАТО да би довели до дестабилизације македонске владе, а чији би крајњи резултат био „смрт гасовода ‚Турски ток‘“. Македонци су очигледно поверовали руском министру.

Москва успешно, захваљујући, између осталог, погрешној политици Брисела, истискује атлантисте са Балкана. У БиХ то ради уз помоћ Републике Српске, где блокира све антируске идеје, а одсуство напретка у приближавању НАТО и интеграцијама у ЕУ омогућава Русији да лакше организује политику отпора бриселско   -натовској диктатури на Балкану.

Оно што сви цитирани западни портали једногласно истичу јесте да никада у новијој историји није било таквог медијског и политичког отпора на Балкану политици САД, Европске уније и НАТО као што је сада. Интересантно је, истиче Џејмс Кер Линдзи, сарадник Лондонске школе економије, да Руси користе западну етничку стратегију. Ако су САД и Унија користили Албанце и муслимане, сада Руси користе Србе, Македонце и друге хришћане.

Бугарин Иван Крастев за британски Фајненшел тајмс сматра да је цео Балкан заправо слаба тачка Европске уније. Чак је и Ангела Меркел недавно, наводи Крастев, то признала. Зато њен пут у овај регион треба да допринесе преокрету. Остаје да се види да ли ће тако и бити.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *