АДИО ЕВРОПО! Спонтани колапс хуманости

За „Печат“ из Милана Марина Муштовић
Италијани су одавно изгубили поверење у своју државу а сада, први пут у историји, не верују више ни Католичкој цркви, тако да се на бројне апеле папе Фрање за помоћ „афричкој браћи и сестрама“ нико од грађана не обазире

Ми смо на корак од грађанског рата, упозорио је недавно уредник миланског дневног листа „Ил Ђорнале“ у уводнику посвећеном уличним немирима који су средином јула захватили Италију. Кап која је прелила чашу народног незадовољства и довела до крвавих обрачуна по улицама италијанских градова била је одлука владе да специјалним декретом обавеже све општине да наставе да збрињавају нове квоте избеглица, иако је свима познато да су постојећи капацитети већ одавно пред колапсом. Побунили су се градоначелници, побунили су се и шефови локалних полиција, а народ је почео да блокира путеве и да „нове комшије“ дочекује псовкама и каменицама.

НАРОДНА РЕВОЛУЦИЈА

Ова спонтана народна револуција отпочела је на острву Лампедуза када је свих 2000 становника блокирало луку и онемогућило искрцавање око хиљаду нових „емиграната“. Запретили су да ће се колективно иселити уколико се под хитно не заустави константна инвазија придошлица из Африке. Некада позната као елитна туристичка дестинација са најлепшим плажама на Медитерану, Лампедуза је данас највећи прихватни избеглички центар под ведрим небом. „Гости“ већ годинама локалном становништву утерују страх у кости: улична насиља, пљачке и силовања постали су свакодневна појава па се људи плаше да излазе из својих кућа. Повод за први општенародни бунт био је случај Луиђија Салине: вративши се са недељне мисе, у својој дневној соби затекао је десетак пијаних црнаца који су га нокаутирали, затим силовали његову супругу, а онда их избацили на улицу где су их, полумртве и крваве, у раним јутарњим часовима пронашли карабињери. Уместо да заврше у затвору, „изгредници“ су још и награђени: после интервенције европских НВО активиста за права избеглица пребачени су у један туристички комплекс на Сицилији где им је обезбеђен смештај на бази полупансиона.

[restrictedarea]

У Ливорну је група емиграната бесно протестовала по градским улицама и ломећи све пред собом, захтевала „бољи смештај“. Жалили су се да је хотел у којем се налазе далеко од центра града, да собе нису климатизоване, да не постоји wi-fi, а ни храна у хотелском ресторану није баш на нивоу… Разјарени грађани моткама и каменицама напали су избегличку колону, дошло је до жестоке туче и у болници је са тешким повредама завршило петоро људи.

После вести да је средином јула један „потенцијални азилант“ у возу силовао 20-годишњу студенткињу, талас уличних немира ланчано се проширио по целој Италији. У Тревизу је стотинак грађана блокирало пут и онемогућило да се „нови азиланти“ спроведу до станова које су им намениле општинске власти. Међутим, ситуација је потпуно измакла контроли када се прочуло да су „избеглички станови“ опремљени најмодернијим кухињама, новим намештајем, па чак и плазма телевизорима. Разјарена маса упала је у станове и почела да односи све што је могло да се понесе! Оно што није могло да се узме или је поломљено или запаљено. На десетине грађана је приведено у полицијску станицу, а у окршајима са полицијом повређено је исто толико.

БЕСКУЋНИЦИ ПРОТИВ АЗИЛАНАТА

Сличан сукоб избио је и на северној периферији Рима, у кварту Казале Сан Никола, када је група бескућника, који већ годинама од општинских власти чекају на доделу социјалног смештаја, онемогућила избеглицама да се приближе становима намењеним за њих од локалних градских власти. Италијанским бескућницима су се у протесту придружили и житељи четврти јер им је савршено јасно да ће вредност њихових тешком муком купљених станова одмах после досељавања „егзотичних комшија“ на тржишту некретнина пасти бар за 50 одсто. Доста нам је црнаца! Бацају ђубре кроз прозор, целу ноћ се деру и лупају у бубњеве па поштен свет не може да спава… У купатилу држе овце и козе чије изнутрице после ритуалног клања бацају у ве-це шоље и онда цела зграда данима смрди и нема воде јер се чека да неко плати чишћење запушених канализационих цеви! А то смо, наравно, ми јер господа избеглице не плаћају ништа; па чак ни рачуне за воду и струју!, каже једна огорчена жена која притом додаје да ће се пре убити него допустити да се нови црнци уселе у њену зграду.

Овога пута десио се и један преседан: полиција је одбила да интервенише. Уместо да насрну на грађане, полицајци су одложили кациге и штитове и придружили се општенародном бунту. Први пут Италијански синдикат полиције побунио се против министра унутрашњих послова упутивши му званичну ноту у којој јасно стоји: Срамота нас је да извршавамо „радне задатке“, односно да млатимо своје поштене суграђане само ради тога што бране свој кућни праг од инвазије агресивних придошлица.

НЕМА РАЗЛОГА ЗА СМЕХ

Карикатура коју је недавно објавио италијански дневник „Коријере дела Сера“, а приказана је једна типична италијанска породица што по повратку са летовања у свом стану затиче избеглице из Африке никога није посебно насмејала.

Згрожена владајућа радикал-шик левица одмах је зазвонила на узбуну и оптужила уредништво за подстицање ксенофобне панике и распиривање расне и верске мржње. Матео Салвини, лидер опозиционе Лиге за Север, упозорио је да никоме нормалном не треба да буде смешно то што су се питорескна градска предграђа, управо захваљујући политици мондијалистичко-либералне владајуће политичке елите, претворила у прљаве казбе из којих домаће становништво пред инвазијом „обојених“ бежи главом без обзира. Осим тога, Салвини је упозорио Италијане да не треба да се изненаде ако неким специјалним владиним декретом ускоро заиста буду избачени из својих кућа и станова пошто влада премијера Ренција не само што ништа не предузима како би се спречила неконтролисана најезда сумњивих и неидентификованих избеглица из Африке већ напротив, судећи по изјавама неких високих владиних функционера, управо подстиче либијске мафијаше да на сицилијанске обале дневно искрцавају у просеку око 1000 нових „политичких азиланата“.

Наиме, Марио Марацити, један од чланова координационог владиног тела за емиграциону политику, недавно је у емисији „TGcom 24“ изјавио: Италији су потребни емигранти. Многи од њих су и високо квалификовани и представљају велико богатство за модерну и мултикултурну Италију, а не некакав баласт и опасност, како тврде расисти окупљени око Матеа Салвинија, који би најрадије Италију оградили неком врстом Кинеског зида и онда тамо живели у свом примитивном свињцу предрасуда.

Салвини је одмах реаговао и са свог фејсбук профила одговорио: Да ли је овај човек нормалан?! Да ли је њему јасно да свако ко успе да се докопа Италије само треба да измисли име и презиме, да исприча своју „тужну причу“ и да од наших власти одмах, без икакве претходне контроле, добије бесплатни вишегодишњи боравак у хотелу са базеном, клима уређајем и спа центром. Или, чак можда и стан са новим намештајем и најмодернијим кућним апаратима, укључујући чак и плазма телевизор и нови мобилни телефон са плаћеном претплатом. Наравно, ту су још и нова гардероба, и дневни џепарац од 35 евра… Италијани, док ви једва састављате крај с крајем и гушите се у све већим порезима, свака афричка протува добија „на тацни“ оно што ви, с обзиром на фамозну кризу и беспарицу, не можете себи да приуштите ни за цео свој радни век!

Италијани су одавно изгубили поверење у своју државу а сада, први пут у историји, не верују више ни Католичкој цркви, тако да се на бројне апеле папе Фрање за помоћ „афричкој браћи и сестрама“ нико од грађана не обазире. Никакав ауторитет више не представљају ни кардинали и бискупи што своју „грешну паству“ која каменује аутобусе са избеглицама упозоравају на „смртни грех“ удаљавања од хришћанског милосрђа и на опасно кокетирање са ксенофобијом и расизмом а пропагирају их нови народни ауторитети из десног опозиционог блока, иначе познати по политици „чврсте руке“ према емигрантима и изборним слоганима „Италија за Италијане“.

Мултикултурне замке

Срамота је што држава троши стотине милиона евра на збрињавање „сумњивих странаца“ док, истовремено, сопствене остареле и осиромашене грађане избацује на улицу, каже опозициони лидер Матео Салвини

У  „званичну верзију“, по којој је свако ко има имало хуманости дужан да помогне људима чији је живот угрожен, нико више не верује. А понајмање Матео Салвини јер грађанима поручује: Видите и сами да код нас пристижу углавном мушкарци у најбољим годинама и ако је тачно да се ради о жртвама рата, питам се какви су то људи који своје жене и децу остављају у ратном паклу и долазе овде где им власти омогућавају ленчарење и лагодан живот. Не чини ли вам се да у целој тој причи нешто не штима?Осим тога, гостујући у једној контакт радио-емисији, Салвини је назвао дежурни број владиног Бироа против дискриминације и оператеру поставио провокативно питање: Јављају ми се многи италијански пензионери који се жале да су дискриминисани: пензије више не покривају ни основне трошкове живота: гладни су, а општинари их због неплаћених рачуна масовно избацују на улицу. Многи се из очаја убијају. Могу ли да им дам број вашег телефона да би вам се обратили за помоћ? Па да и њима можда пронађете место у неком хотелу са пуним пансионом, с обзиром да је то ваша редовна пракса за сваку афричку протуву која се дочепа Италије? Лидер Лиге за Север потом је нагласио да је срамота што држава троши стотине милиона евра на збрињавање „сумњивих странаца“ док, истовремено, сопствене остареле и осиромашене грађане избацује на улицу.

Уље на већ довољно разбукталу ватру народног незадовољства долила је председница италијанског парламента Лаура Болдрини: све оне што протестују против политике владе која са својим програмом збрињавања „избеглица“ доказује своју хуманост и оданост левичарској традицији назвала је фашистима и опасним расистима. У нашем модерном друштву емигранти представљају драгоцени људски фактор. Њихов стил живота можда још увек није идентичан домаћем, али они су авангарда глобализације и ми треба да будемо срећни јер нам помажу да схватимо шта ће ускоро постати наш нови живот. Наиме, ускоро ћемо сви бити исти и међу нама ће нестати све разлике.

На ову изјаву одмах је реаговао Матео Симонети (храбри италијански публициста који је недавно објавио књигу „Истина о плану Калерги“) рекавши да су речи госпође Болдрини више него довољне да се уверимо како је сива еминенција мондијализма и мултикултуризма, аустријски гроф Рихард Николаус Куденхов-Калерги, био заиста видовит када је још 1926, у својој књизи „Практишер идеализмус“ предвидео све оно што се данас дешава, укључујући и не баш спонтани и случајни „нови библијски егзодус“: Плански ће доћи до масовног померања становништва из Африке и Азије ка Европи. Европљани будућности претвориће се у једно послушно мултиетничко стадо генетски укрштених раса: црнаца, Азијата и белаца. Тако ће нестати све разлике међу народима, нестаће европска традиција и култура, нестаће и демократија и национална сувереност и „елита на власти“ ће без проблема моћи да влада и одлучује а да никоме од „послушног стада“ не полаже рачуне.

Да се овде не ради о неком јефтином памфлету из репертоара „теорија завере“, довољно говори податак да је ЕУ чак установила и Награду „Најбољи Европљанин“ Куденхов-Калерги фондације и да су почасни добитници били Ангела Меркел (2010) и Херман ван Ромпеј (2012). С обзиром на заслуге у промовисању „нове Калерги Европе“ награда је свакако заслужена. Битан детаљ је да књига Матеа Симонетија не може да се нађе ни у једној италијанској књижари, као и да је његов аустријски колега Герд Хусик, који се први дрзнуо да скине вео са 90 година строго чуване тајне о правој природи ЕУ мондијализма и мултикултуризма, по кратком поступку оптужен за „ревизионизам и пропагирање расизма“ и недавно осуђен на 20-годишњу робију .

А како ствари стоје, европске жене не треба да се изненаде ако доживе да их „политички коректна номенклатура“ ускоро оптужи за расну дискриминацију уколико се агресивно опиру и љубавни зов неког момка друге расе назову застарелом речју силовање.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *