Зелене стране – Тврђава за привилеговане

Пише Мара Кнежевић Керн

Како изгледају „паметна“ архитектонско -урбанистичка решења за контролу популације, тријумфално представљена као „паметан град“

Почетак 21. века карактерише убрзано раслојавање друштва на сиромашне житеље Планете (чији број геометријском прогресијом расте) и све ужи круг богатих у чијим рукама су механизми за остваривање визије будућности осмишљене Агендом 21. Битка „за спас Планете“ претворила се у битку против малог човека, а борба се води под лажном заставом „самоодрживи развој“, уз агресивне медијске поруке о казни коју ћемо платити што смо живи, дишемо и репродукујемо се. Освешћени плебс је, у међувремену, почео да се пита шта ће се десити кад богати постану још богатији? Не ради се о оних један посто најбогатијих, већ о један посто од један посто.

 

СМАРТ ДРОН УМЕСТО СМАРТФОНА С обзиром да је пољопривредно земљиште, захваљујући зеленој револуцији, у великој мери преузето од малих сеоских домаћинстава, пољопривредник је постао безземљаш претворен у урбану сиротињу. Свесни опасности од побуне неслућених размера, планери су бацили на зелени сто предлоге о „паметним“ архитектонско-урбанистичким решењима за контролу популације, тријумфално представљену као „паметан град“.

Паметан град је, по дефиницији, место у којем је техничка платформа на којој је грађен свакодневни живот у приватном власништву, што значи да је цео систем базиран према неолибералном принципу с минималним уплитањем државе. У току су интензивни преговори о варијантама на тему: Како задовољити потребе економске „елите“ за градом-тврђавом, како организовати живот у „паметном граду“ за привилеговану мањину запослених, који себи могу да приуште боравак у строго контролисаном, релативно безбедном простору и на који начин „унапредити“ организацију старих градова, по узору на Лондон – најпаметнији међу градовима, претворен у живу лабораторију за технолошке експерименте. У плану су Париз, Њујорк, Барселона и Сан Франциско. Један од паметних градова је и Рио Дежанеиро са системом надзирања којим се даноноћно контролише сваки угао града.

[restrictedarea]

И тако су на сцену ступили амбициозни урбанисти и пројектанти, утркујући се у домишљатости и безобзирности према жртвама „прогреса“ и њихових орвелијанских замисли. Одлучујућу улогу у осмишљавању система за комуникацију и његово функционисање имају компаније ИБМ, „Самсунг“, „Циско“ и „Интел, које имају и највећу финансијску корист, док је улога грађанина и његових потреба у потпуности маргинализована.

О начинима укључивања старих делова Лондона у паметну мрежу дискутовало се током Самита Re, Work Future Cities. Улазница за овај Самит коштала је 600 евра, а присутнима су приказани рекламни филмови о „биолошки инспирисаним“ зградама, којом приликом је један од излагача изјавио: „Потрудите се да уместо смартфона у џепу носите смарт дрон.“ Салом је у том тренутку пролетео дрон величине песнице, опремљен камером и уређајима за прислушкивање. Током скупа су доминирале кључне речи: ефикасност, оптимализација, предвидљивост, комодитет, безбедност… уз поентирање улоге технологије у доношењу паметних одлука.

МОНСТРУОЗНА НАСЕОБИНА У плану је и реструктурирање 50 мањих градова, у којима ће живети „елита“, што представља отворено увођење социјалног апартхејда, подржаног паметним системом за избацивање непожељних посетилаца.

Овај футуристички пројекат већ се остварује у Индији, пред очима милиона људи осуђених на смрт због високих температура и мањка расположивих јавних простора са системом за расхлађивање. И док недодирљиви вегетирају на улицама градова-тамница, протерани са сопствене земље, индијска влада припрема терен за изградњу сто нових „Gift-City“ – (Богомданих градова), који ће до 2021. бити спремни да прихвате одабране.

Guajaran International Financial Tec-City подсећа на шуму стакластих плавих небодера уздигнутих изнад реке Сабармати, а централно место заузима спирални небодер висине 410 метара, који подсећа на залеђени сталагмит. У овој грађевини налази се командни центар за регулисање функционисања читаве монструозне насеобине; тај роботски мозак представља срце система за контролу саобраћаја, електронских система, камера за праћење свих активности и ловаца на непожељне посетиоце. У овој енклави – изграђеној према врхунским дометима грађевинарства – биће увек чисте воде, електричне енергије, клима-уређаја… Смеће ће бити избацивано ван града уз помоћ моћног система одводних цеви, брзином „већом од брзине било којег индијског воза“. У земљи у којој преко 300 милиона људи живи без електричне енергије, а 600 милиона нема приступ тоалету, у којој деци − сем вакцина – ниједна цивилизацијска тековина није гарантована, реплике ових градова широм Индије представљају ноћну мору.

Аутор пројекта Palava City, академик Прамод Најар, поносно гарантује да сем корисника и запослених радника нико неће имати могућност слободног кретања. „То ће бити својеврсна тврђава, намењена смештају посебне класе господара и слугу“, каже Најар, описујући ову ноћну мору која постаје глобални тренд.

Дуж регионалне мреже аутопутева планира се изградња 24 нова „паметна града“, међу којима је Дхолера – део мегаинфраструктуралног пројекта у индустријском коридору, повезаном са политичком престоницом Делхијем и економском престоницом Мумбаијем. Долера, која тренутно постоји, биће сравњена са земљом, као и насеобине пољопривредника са пољима памука и системом за наводњавање. Прогон становништва је легализован доношењем посебног закона о експропријацији, после чега су уследили „незаконити“ протести покрета зелених ЈААГ. Полиција је убрзо забранила било какве јавне активности оштећених, укључујући мирне протесте.

У монoграфији за конференцију о паметним градовима у Мумбаију, ове насеобине су описане као „специјалне енклаве“, што за консултанта пројекта Лавеш Бандарија представља само „природан след догађаја“. Он признаје неопходност тоталне контроле простора: „Ако их не држимо подаље они ће нам онемогућити одржавање такве инфраструктуре.“ Бандари каже да су поједини градови замишљени као „неолибералне бизнис-пријатељске зоне, ослобођене такси и обавеза везаних за закон о раду, у којима ће владати ,приватизован правни систем‘. Подразумева се да закон земље домаћина овде неће важити. Финансијском конструкцијом је предвиђено да држава учествује само у изградњи инфраструктуре, док све остало у потпуности измиче локалној контроли.

 

ИЗОСТАНАК ПРАВИЛА Нико још не зна за кога се граде ови градови, нити се зна кога ће опслуживати савремени робови, којима се помпезно обећава „велики број радних места“, а на евидентну опасност од социјалног бунта упозоравају и студенти са Одсека за социјалне конфликте у урбаним зонама. Они указују на додатни проблем везан за изградњу аутопутева који повезују ове луксузне градове, прелазећи преко плодне обрадиве земље. У околини Делхија је дошло до одузимања земље у „јавном интересу“, зарад изградње аутопута, спортско-рекреативног центра и трасе за Формулу 1. Вишемесечни протести сељака довели су до погибије неколицине, али је инвеститорски урбанизам однео победу.

Међу паметним градовима се налази и Сонгдо, у Јужној Кореји. Овај град је, према књизи Антонија Таунсенда – „Smart Cities“ (2013) дефинисан као „оружје за вођење трговинских ратова“, потпомогнуто идејом о ниским порезима уз изостанак правила и финансијске контроле.

Неке компаније, као што је Симидyне нуде компјутеризоване моделе градова, како би се проверила њихова одрживост, док друге нуде програме за уметничке перформансе у виду видео приказивања старог Рима или приказивање концентрационих кампова из ScanLAB пројекта „Living Death Camps“. Међу пројектима се нашао и београдски локалитет Старо сајмиште, приказано уз помоћ ласерске технологије повезане с радаром, што потврђује гласине да је и Србија укључена у развој „паметног урбанизма“ (што Рокфелер фондација и наговештава).

На питање шта преостаје грађанину који не жели да буде умрежен, један од могућих одговора гласи: одреците се свог мобилног телефона. У противном, постајете ходајућа антена – извор свих неопходних информација за тоталну контролу свести. Ко контролише податке влада друштвом, као што је то случај с Гуглом, који не мора више да вас пита шта желите и о чему размишљате.
Учесницима Самита је поручено да ће паметан град у будућности темељно променити систем владања, а пророчанске речи једног од излагача већ постају део наше стварности: „Интернет све поједе, интернет ће прогутати и владу.“

[/restrictedarea]