Почетна / БРОЈ 373 / Вашар таштине и проћерданих милиона

Вашар таштине и проћерданих милиона

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић
Самит Г7 (пре)танких резултата и „резолутне одлучности“ против Путина: покушај „изопштавања“ непозивањем на велики политички шоу вратио се режисерима тог подухвата као бумеранг – Путин је био личност о којој се медијски и политички највише и најжустрије говорило, пре Самита, у току и после њега

Једино стварно изненађење последњег Самита лидера индустријски развијених земаља (Г7) по оцени немачких медија, „историјско је обећање“ да ће се дићи руке од фосилних енергетских извора.

И оно је, међутим, о „дугом штапу“: учиниће се то, речено је, „током овог века“. И уз то је крајње проблематично. Не само због тога што седморица моћних нису, без обзира на свој неспоран утицај, ипак (и срећом) „светска влада“ да могу правити рачун без крчмара и сами одлучивати о свему. Изрицање „смртне пресуде“ угљу, нафти и гасу, под оптужницом да представљају највећу еколошку опасност, значило би заиста „историјски преврат“ и потрес који би жестоко уздрмао главне произвођаче нафте, гаса и руднике угља. А пре свих финансијски угрозио Саудијску Арабију, Русију и Венецуелу, земље које искључиво, или највећим делом, „напајају“ сопствене буџете продајом нафте и гаса.

Тај наговештај и решеност седморице да до 2050. године учине све како би се за два степена спустила температура (пре)грејаној земљи схваћени су као снажан притисак на преговараче о клими и исход светске конференције о клими која ће се одржати концем године у Паризу.

Узалудно трагање за великом темом Ово последње је означено као лични успех домаћина (домаћице) Самита, Ангеле Меркел. Коначно је убедила наглашено скептичне лидере Јапана и Канаде, учеснике и актере Самита, да се с тим сагласе. Учинила је то уз снажну асистенцију председника САД и Француске, Барака Обаме и Франсоа Оланда, и ухватила се њој омиљене и спасоносне теме.

У дугим припремама Самита (Немачка је минуле године председавала формацијом Г7, „штафета“ је предата Јапану) Меркелова је трагала за темом која би обележила други по реду скуп лидера „ексклузивног клуба“ на немачком тлу у време њене владавине (онај први је одржан пре осам година у Хајлигендаму) али без успеха. Све што су јој њени људи сугерисали и што је њој самој падало на памет (а позната је као прагматичан политичар и државник без великих идеја и визија) деловало је бледо пред драматичним и експлозивним кризама савременог света, од Украјине, Сирије, све агресивније Исламске државе, до експлозивне ситуације у односима између Кине, Тајвана, Јапана и Вијетнама (кинеске активности у Источном и Јужном кинеском мору, с потенцијално богатим налазиштима нафте и гаса) које су се, као тешка сенка, надносиле над Самит.

Тако је, од „танког штофа“, и без стожерног стуба, сачињен дневни ред Самита, с прегршти тема, од рата против еболе до (њеног) истребљења, па до хуманијих услова привређивања у текстилној индустрији и професионалне (пословне) равноправности жена.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *