Почетна / БРОЈ 372 / Устав није сваштара!

Устав није сваштара!

БАНАЛИЗОВАЊЕ УСТАВНИХ ПРОМЕНА НА ДЕЛУ: БЕЗИДЕЈНОСТ КВАЗИУСТАВОТВОРАЦА

Пише Владан Петров
Причом о уставним променама урушава се углед највишег правног акта, јер се стиче утисак да важећи Устав не треба ни поштовати… Учестало најављивање уставних промена доприноси свођењу уставног питања на ниво свакодневног, уобичајеног, свима разумљивог и доступног… Премда се званично ништа не дешава, јер нема формалног покретања поступка за промену Устава, ствара се привид да је уставно питање непрестано отворено

Жан Жикел, француски професор уставног права, пише да се „банализовање уставне промене (…) завршава релативизовањем значаја устава као врховне норме“. Под „банализовањем уставне промене“ подразумева честе промене устава које угрожавају уставну стабилност. У Србији, банализовање уставних промена остварује се причом о промени Устава (правим разлику између „приче“ и „разговора“ како нас је поучио Милован Данојлић у једном ранијем броју Печата). У њу се укључују медији, политичари, заштитници људских права, политички аналитичари, али и професори уставног права (и сâм упадам у замку, објашњавајући да ли и шта треба мењати у Уставу). Премда се званично ништа не дешава, јер нема формалног покретања поступка за промену Устава, ствара се привид да је уставно питање непрестано отворено.

Причом о уставним променама урушава се углед највишег правног акта, јер се стиче утисак да важећи Устав не треба ни поштовати. Кад постоје уставне одредбе које треба мењати, то се не чини медијским изјавама политичара и стручњака. За то постоји Уставом прописани поступак. Учестало најављивање уставних промена доприноси свођењу уставног питања на ниво свакодневног, уобичајеног, свима разумљивог и доступног. Равнодушност грађана према Уставу и његово потискивање, по оцени Уставног суда политичким актом, Бриселским споразумом, то је изгледа циљ банализовања уставних промена.

СТРАНЦИ – НЕПРИХВАТЉИВИ! Тако је, пре неколико недеља, народни посланик Зоран Бабић, шеф акционог тима за реформу политичког система – неформалног политичког тела формираног при Народној скупштини, изјавио: „Неопходно је да у овај посао буду укључени сви политички актери. Овде није реч само о промени Устава већ о реформи читавог политичког система, па су теме разне, разни су закони које треба доносити и о којима треба разговарати. Зато ћемо упутити јавни позив свима, па и међународној заједници, пре свега телима ЕУ, да нам помогну како бисмо нашли најбоља решења за Србију… Странцима је место у државном тиму с обзиром на то да је Србија на јасно дефинисаном европском путу, и да из тих земаља треба узимати најбоља решења.“ Какву поруку ова изјава носи?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *