У реду за божју помоћ

Милорад Вучелић / главни уредник

Кад изостане право објашњење настају проблеми.

Неколико стотина хиљада грађана је, што ћутке што гласно, ужаснуто великим повећањем пореза на станове и куће које су њиховa имовина. Нема ни једне једине организације тог чувеног цивилног друштва нити било које невладине организације која би се тиме бавила, нити има заштитника грађана а још мање неке политичке странке која би проблем размотрила. И нема никога да грађанима каже праву истину и да им објасни зашто им се дешава то што им се дешава.

А та истина гласи: вашим радом и стамбеним доприносима које сте ви или ваши родитељи плаћали у социјализму изграђени су станови на које сте добили стамбено право а онда сте, у зачетку демократског социјализма, до сада највећом социјалном реформом, с почетка деведесетих година минулог века стекли право и искористили право да откупите те исте станове по приступачној цени и да они постану ваша приватна својина. То је била социјалистичка правда, и највећа приватизација у Србији до данашњег дана.

Али, сада вас је, поштовани грађани, стигла рука капиталистичке правде. Све тековине социјалистичке правде морају се брутално исправити или сатрти. Снови о срећном капитализму и његова идеализација претворили су се у сурову капиталистичку јаву. Што сте маштали маштали сте, да парафразирам нашег великог пријатеља Мајкла Кирбија.

[restrictedarea]

По владајућој неолибералној капиталистичкој идеологији и не само идеологији него и друштвеном устројству све то вам је, уцвељени порески обвезници, удељено милошћу капитала на „који сте се окачили“, како кажу острашћени идеолози ове глобалне пошасти, те то није стечено вашим радом или радом и заслугом ваших предака. Све што имате поклонио вам је капитал или сте опљачкали од њега и сада се опљачкано мора вратити том истом капиталу оличеном пре свега у страним западним компанијама, а потом и у  хрватским па и српским капиталистима. Али ни ту није крај.

То је права истина а све друго су нијансе убедљивих или мање убедљивих објашњења која се у основи своде на то да су локалним самоуправама паре потребне, али да при томе оне не кажу за шта.  Једноставно, може им се јер је ово њихов вакат и јер их је тако запало. Паре су властима потребне па зато залазе по највећим градским забитима и зулумћарски наплаћују казне људима који су аутомобиле паркирали делом на плочнику мада не постоји знак или упозорење да је то забрањено нити постоји било каква локална комунална брига или обавеза да се становништву обезбеди неки простор за паркирање. Пораст износа рачуна инфостана и разних других намета је редован и само они који су читали Кафку могу разумети шта се ту дешава.

Они који живе у накнадно одређеним „зонама“ и морају да плаћају вишеструко већи порез на станове, уколико то не могу да поднесу, имају једноставно решење које се зове хуманитарно расељавање или пресељавање. Што нисмо хтели ни смели да поменемо као решење приликом распада некадашње државе сада без по муке примењујемо сами на себе. Нека они који заиста немају пара да плате убитачне порезе или друге намете продају станове и одселе се у друге делове града у друге зоне где је порез мањи. И тако из зоне у зону. Ако не продају на време, јер је цена стамбеног квадрата због кризе знатно мања, због неплаћања пореза или неког другог нередовно плаћаног дуга, а посебно оног по зеленашким каматама, у току ноћи у стан ће им, разваљујући врата, без икаквог судског решења, упасти приватни извршитељи и извршити пленидбу имовине или их избацити из стана на улицу. И онда ће се ваш стан продати по цени која је бар три пута мања од оне која је била уписана у вашем пореском решењу и која је послужила као основ за његов разрез. Ту се већ појављују и нове „комбинације“ по којима неки извршитељи већ после годину дана имају по два-три стана а кад су почели да се баве овим послом нису имали ниједан. И то је начин да се накнадно, успостављањем капиталистичке правде а по ЕУ правилима, изврши прерасподела онога што су грађани отели од јадних и напаћених капиталиста.

Ако би неко помислио да је проблем у томе што власт на вишем или највишем нивоу све ово не види или неће да зна нити да поправи, те да је то искључива последица индивидуалног немара или склоности, погрешио би. Јесте тачно да наши министри немају кад да нешто конкретно поправе, као и да то немају од силних мегапланова и пројеката и отварања поглавља. Стално се нешто диверсификује, граде се хиљаде километара нових путева, креће се у потрагу за изворима азербејџанског гаса, трасирају се гасоводи,  коридорише се према Тирани и Приштини а и на Месец ће ускоро, али зато нам постојећи путеви усред Србије уопште не личе на нормалне путеве, као што пруге и возови не личе на нормалне пруге и возове. Када човек њих, министре, свакодневно гледа, јасно му бива да они од јавних појављивања, протоколарних сусрета, пресвлачења, сликања, наступа, јавних састанака, журки и шенлука са обавезним певањем и конференција за новинаре немају када да нешто стварно раде. Виши и нижи чиновници су стално у неким комбинацијама или се самоизлуђују неком папирологијом којом их засипа сива бриселска администрација. Напросто они и богу и нама краду дане и не само дане.

Али суштина је у нечему много озбиљнијем. Захваљујући владајућој идеологији свирепог неолиберализма и из ње проистеклим институцијама и телима, постоји врло мало могућности да на дневни ред власти стигне повратна информација из живота. У тој шуми термина, лажних преименовања свега и свачега у регион и регионалну сарадњу, отворених поглавља и нових рунди од којих је свака одлучујућа, затим институција и терминологије из репертоара ММФ-а и ЕУ, губи се сваки смисао неком аутентичном детаљу из стварног живота или било каквој потреби да се успостави било који облик социјалне или социјалистичке правичности. Истине на јавни сто излазе темељно опосредоване идеолошким знацима и сигналима које нико не разабира сем оних „посвећених“ за које су то лозинке и одзиви.

Ако неки од тешко угрожених грађана или невиних жртава транзиције који су одиста побожни посегну за Божјом помоћи наћи ће се пред новим проблемом. Тешко да могу лако стићи на ред јер су челна места у реду за божју помоћ већ заузета. Тако српски краљ шећера и „најпознатији српски бизнисмен“ Миодраг Костић истиче (како раздрагано и сликом и речју оглашава „Блиц“) да наша Црква треба да се промени и да промовише начело „Ко плаћа порез ближи је богу“. Ко не може и нема од чега да плати неправедно и самовољно разрезан порез или намет тај и нема шта да тражи и очекује од бога. Наравно, знамо да на нашу срећу и утеху Бог инокосно одлучује о томе ко му је близак или није па да се сходно томе у те његове послове не треба петљати ни мешати.

Иначе, као што је познато Србија је република. Али нема у свету републике која има толико краљева и кнезова. Ту су краљ шећера, краљ друмова, краљ аграра, кнез нафте и петрола… Једино Александра Карађорђевића нико, сем неких мојих пријатеља, не назива краљем. Али не помаже нам ни тај и такав „монархизам“.

Ни од Америке наши унесрећени, незапослени и престрашени појединци који су некада били другови, грађани или Срби немају шта да очекују. Зашто, када је Америка пословично милостива? Па зато што ти унезверени појединци који некада беху и Срби и другови и грађани и домаћини „немају маште“, како „сурово искрено“ каже на једној веселој дневној журци наших министара, министарки и буржуја, која се назива и Економским самитом, амерички амбасадор Мајкл Кирби. Наше поменуто крем друштво, некада их је Стерија назвао „покондиреним тиквама“, било је напросто усхићено овим понижавањем народа.

А да Срби немају маште, немају. А немају зато што никада нису могли измаштати да ће их у њиховој рођеној земљи отворено и сурово вређати неки страни дипломатски службеник нити да ће им давати „домаће задатке“ као што је то учинио поменути Мајкл Кирби. Срби немају овако пожељне маште али је зато делови политичке и интелектуалне елите имају у обиљу. Срби до јуче нису ни знали да је част шпијати за Запад и да се то онда још зове „бити у првим борбеним редовима“ у одбрани своје земље, како то често наглашавају или проповедају неки наши бивши високи официри а као светао пример истичу медији. Посебна је прича што су ти и такви одлазили у Русију по војну помоћ и њима су Руси, знајући с ким причају, одбили да дају тајне ракетне системе!

Да преостали Срби имају више пожељне маште они би стварно могли замислити да је пре неколико дана одржани Самит лидера Г7 у Немачкој био неки скуп забринутих и одговорних људи који „уз пиво и кобасице“ размишљају како да човечанство спасу од тероризма, сиромаштва и лоших климатских промена. Овако немаштовити ми видимо људе који су произвели тероризам и који и дан-данас отворено, о чему сведоче британски војници и официри у лондонским медијима, помажу исламисте и Исламску државу. Овако немаштовити ми видимо људе који тренутно ратују у небројеним ратовима и просто сатиру становништво које живи у тим подручјима. Видимо људе који су произвели глобално сиромаштво па и ово у Србији. И видимо људе који су већ неповратно прегрејали и загадили планету. И знамо да то намеравају да наставе. И видимо лидере који су се сакупили да отворено прете Русији и њеном председнику Владимиру Путину. Брину о планети а прете држави која се простире на великом делу те исте планете. И не само да прете него и одлучују да пооштре санкције Русији.

Да имамо маште ко што, како рекоше, немамо, ми бисмо заиста могли замислити како је добро то што је, како рече нобеловац Барак Обама, партнерство САД и Немачке „један од најјачих савеза који је свет икада видео“. Овако немаштовити ми се сећамо да је фактички сличан али недекларисан савез био на снази све до 1941. године и Перл Харбура. Овако немаштовити ми од таквих скупова, све са „пивом и кобасицама“, не можемо очекивати ништа добро о чему се подробније и ближе можете упознати читајући текстове Николе Врзића „На линији ватре“ и Мирослава Стојановића „Вашар таштине и проћерданих милиона“ у овом броју „Печата“.

Појављују се код нас и карактеристични текстови и наслови који унапред излазе у сусрет западним захтевима. Па тако по једном од таквих сусрећућих и предусретљивих наслова, „Вучићу би било јако тешко да објасни Косово у УН“. Па, Александру Вучићу би ваљда и пре свега било тешко или тачније сасвим немогуће да то објасни самом себи, јер нама ионако и свакако не може.

И тако док у немачком Дворцу Елмау „Американци, Немци и Енглези кроје нови Балкан“ руско Министарство спољних послова оптужује хрватске националисте да су „покрстили 30 000 Срба у Хрватској“.  Није искључено да ће Хрватска у знак неког реванша и поправљања утиска после сатанистичких сеанси пред урном Николе Тесле, које се описују као уметнички перформанс, затражити ултимативно од Србије да се сахрана Теслиних земних остатака обави у Хрватској, јер је Тесла у свим њиховим анкетама већ проглашен највећим Хрватом у историји. Када не могу да га  заштите и сахране српске власти и Српска православна црква нека то учине Хрвати и њихова црква.

Све ово и много шта друго изазваће велики револт неких наших политичара а нарочито медија због озбиљног нарушавања складних односа у региону. Уосталом, баш нас брига, ови са Запада кроје нови Балкан али нас се то уопште и не тиче јер ми ионако и не живимо на Балкану него у Региону. Треба имати само мало маште и свима ће нам бити боље. Нећемо знати ни да смо у Србији.

[/restrictedarea]

 

7 коментара

  1. Dve izjave vidovitog Vodje. U stilu Domanovica.Bez suvisnog komentara.

    * “Мислим да је Србија све поштованија. Поносан сам на ту чињеницу.
    А када добијете овакав третман у САД онда мислим да Србија може
    рачунати на далеко бољу будућност.“ (02/06/2015)

    * „Веома тежак период је пред нама, што по мом лицу можете да видите. ”
    (…) „Наше је да своју снагу показујемо мудрошћу, трпељивошћу и стрпљењем.”(11/06/2015)

    Sto rece stara kineska poslovica :”Strpljenja,i trava ce postati mleko.”
    Mozda, ako dotle goveda ne crknu.Zato svi,svi,svi u red za Bozju pomoc.Pa po zasluzi.
    Gospod ce prepoznati svoje.

  2. @ Где је тај ред да станемо? Размишљам Гос Пеђа дали је на Врачару или у Немањиној улици задња дешавања недају ми путоказ невидим светлу тачку око које би направили чврсти обруч данас ова ПЕТА КОЛОНА не обори. Пресмо говорили нешто труло у држави данској а оно велика ТРУЛЕЖ У СРБИЈИЦИ.

  3. Poštujem Vučelu,cijenim njegovo mišljenje i zato najradije čitam Pečat, ali mislim da ovo sa socijalističkom pravdom i otkupom dobivenih stanova je potpuno pogrešno!To nije pravda već ogromna nepravda koja se nikada ne može ispraviti !Svi smo,da nas niko nije ni pitao,izdvajali sredstva za stambenu izgradnju a stanove je dobio mali broj radnika.Pravo korištenja je na nepošten način pretvoreno u pravo svojine uz simboličnu otkupnu cijenu,čime su pojedinci postali vlasnici nepokretnosti ogrome vrijednosti.Logočno bi bilo da su ti stanovi otkupljeni po realnim cijenama;prikupljenim sredstvima trebalo je OBEŠTETITI one koji su sredstva izdvajali a stanove nisu dobili!!!To bi bila i ljudska i Božija pravda!!

  4. Na Gazimestanu,Radoslave,na Vidovdan ,tamo je mesto za nerasrbljene
    i sve one kojima je vid u zadnje vreme ,zbog zute mrlje, malo oslabio
    ukljuciv i neke episkope SPC.Dace Bog i Sveti Vid da progledaju.
    Za rasrbljene visebozce, redovi su odavno uspostavljeni u” prijateljskim”
    ambasadama ,gde puni poleta redovno idu na klanjanje svako svome” bogu”
    pomoci nema jer spadaju u kategoriju neizlecivih.

  5. Ko nas j… kad smo glupi i palimo se na isprazne, lažljive priče o EU raju. Nekritički, bez imalo stida, one koji su nam osvedočeni zlotvori pretvaramo u “prijatelje” i “dobrotvore”. Stokholmski sindrom je u nama i na nama dobio svoju najbolju potvrdu metoda pokoravanja.Ne može k…. u d..e i duša u raj.Nikada to nije ni moglo,otkad je sveta i veka.Proćerdali smo za poslednjih petnaestak godina, viševekovni san o slobodi desetak generacija.O javi te iste slobode,krvlju najboljih svojih sinova plaćenom, koju smo, pokazalo se uzalud podelili i proćerdali sa ostalom južno slovenskom “braćom”,sada se sećamo kao pelin gorkog iskustva. Dokle ćemo stajati na iste grabulje,i jesmo li mi uopšte zreo narod,pitam se?

  6. Дизање тензија , у којем учествују у и наше власти??? Свесно или не!?

    Није случајно да се дижу поези, прирези, струја, драма… све је то неко испланирао у стилу тобожњих реформи, а индустрријска производња пада, Домаће фирме под хитно иду у ликвидацију , нема програма обнове домаће привреде и друштва?

    Ни инциденти нису случајни, Куманово, притисци и најновији синхронизовани опасан напад на Србију и Србе, преко нове резолуције Сребреница у режији Велике Британије, САД и ЕУ.

    НИСМОми између чекића и наковња, већ смо испод западњачког ЧЕКИЋА, а једини спас је сарадња сас вима пријатељима и на Западу, Северу, Истоку, Југу, и нарочито са Русијоом, Кином, Индујом, па и Турском, неким Арапскимземљама….
    Једини спас је окрет ка пријатељима , а не кукање и очекивање да ће престати са притисцима, они све више врше притиске и инциденте, а мисмо пасивни!
    Немамо опрему, возила, хеликоптере,ОРГАНИЗАЦИЈУ нисмо сложни!

    НЕМАМО Економју и ИЗВОЗ (уништавамо домаће фирме и ресурсе), а то је основ за СТАБИЛНОСТ.

    —–

    ОДЛИЧАН је ЗАХТЕВ Новости, Политике, Печата, УНС-а и других, да се укине или бар смањи порез за штампу/књиге која излази на ЋИРИЛИЦИ у томе треба истрајати и ПРОШИРИ фронт.
    ЋИРИЛИЦА је заштићена Уставом и законом, али само на папиру?
    Лош човек – Драгољуб Жарковић (Време) који пљује на Ћирилицу , је једна обична како наш народ кажће за лоше људе – јајара, прелетач, превртач, неморални створ.

    Време је да се одбрани Србски језик, традиција, наслеђе, јер то је суштинска ОСНОВА за обнову наше СНАГЕ!

    Проширити фронт захтева за Ћирилицу и на издаваче књига, магазина, стручне литературе, (а националне мањине нека имају мали попуст у односу на број националне мањине) јер ово је држава Србија.
    Нема одустајања од обнове Ћирилице у јавном животу!

    • Што смо маштали маштали,… то важи за робовласничке земље, банана државице као што смо ми сада, нажалост!

      Нажалост, криви смо ми и наше руковдство које нема снагу да систематично ради на опоправку наше економије!
      Први корак, по мени значајан је заштита нашег насслеђа и наших фирми, дакле заштита Ћирилице, заштита домаће економије, традиције, ..

      Могао би Печат да нам да упоредне анализе економија Европских и других земаља , били би у чуду неки, јер економије Запад пкрећу баш ДРЖАВНи ФОНДОВИ, ДРЖАВНЕ БАНКРЕ, ДРЋЖАВНЕ ИНСИТИТУЦИЈЕ, Војска, ……
      Пример:
      -САД има ОГРОМНЕ Државне фондове за подршку својепољпоривреде и механизације за пољопривреду, огромне Институције за подршку извоза и сл!
      -Француска има велики број јаких државних институција или јаких великих фирми где је држава добрим делом и акционар..
      -Немачка има јаке државне Институције и Фондове за подршку и Извоз, имају и удружене Државне Банке , њих на десетине удружене у организацију “Landesbanken”.

      —-
      Одличан приступ развоју у овом моменту има ПОШТа СРБИЈе, свака част кркобабићу и Управи ПОШТЕ јер су иновативни, улажу у нове технологије, развијају и шире делатност, (имају девизу да је потребан нов посао, а не само да има вишак радника!)

      Ние ми јасно зашто и Покрет Социјалиста и Вулин, узашто не крену да подржавају моделе где Држава има јаку улогу, где се поштује пословна етика и домаћинско пословање, где је позитивна селекција кадрова, где се гура напред и технолошки и по резултатима!?
      Надамо се да ће кренути нашом стазом у се …

      Кина је бре Цар, није битна боја мачке , већ да лови мишеве!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *